Успјех вриједан дивљења: Ученице Математичке гимназије у Београду сабрале три злата и сребро

Шармантне, комуникативне, склоне умјетности – тако се, укратко, могу описати четири ученице Математичке гимназије у Београду које су на прошлонедељној Европској математичкој олимпијади за дјевојке освојиле четири медаље – три злата и једно сребро.

Јелена Иванчић и Ирина Ђанковић, ученице четвртог разреда, освојиле су по златну медаљу, а Милица Вугделић и Миља Јовановић, ученице друге године, злато и сребро.

Олимпијада је требало да се одржи од 15. до 21. априла у Холандији, али је због пандемије такмичење одржано онлајн, а учествовали су тимови из 53 државе. Наш је у коначном пласману заузео друго мјесто, иза екипе Руске Федерације.

– Два дана крајем прошле недеље, по четири сата радили смо задатке од куће – објашњава Јелена Иванчић како је текло такмичење.

Њој је то била четврта олимпијада за дјевојке, четврто злато и друго освојено мјесто у Европи. Ове године вратила се овенчана златом и са Румунског мастера из математике у Букурешту, а прошле године са Међународне олимпијаде у Енглеској као седма на свијету. Од првог разреда гимназије такмичи се на свјетској олимпијади и има једну бронзу и једно сребро.

– Од осмог разреда идем на такмичења и раније сам вежбала сваког дана, а сада много читам дела из теоријске математике. Време карантина искористила сам да прочитам и неке романе. Наравно, излазим и да се прошетам – каже Јелена, која свира и клавир, а од следеће године студираће математику као стипендиста на Кембриџу.

Ирина Ђанковић, осим математике, воли музику и свира чак три инструмента – виолину, клавир и гитару. Њене другарице тврде и да сјајно црта. Такође ће студирати математику.

– Било ми је чудно што ћемо такмичење радити од куће, али када је почело, потпуно сам се опустила – каже Ирина. – Задаци су били занимљиви, нису били претешки.

Ово јој је трећа олимпијада за дјевојке, на претходнима је освојила једну бронзу и сребро, а на овогодишњем Румунском мастеру бронзу. Како каже, упркос обавезама, стиже и да се дружи и изађе са пријатељима.

Милици је ово друга олимпијада, на прошлогодишњој је освојила бронзу. Каже да јој је ово искуство било драгоцјено:

– Било ми је, с једне стране, лакше, а са друге теже. Лакше је било то што око мене није било много такмичара, али ми је уједно недостајала та атмосфера. Када радиш од куће, немаш утисак да се такмичиш са другима, више са собом.

Осим што се опредијелила за математику као будући позив, Милица воли и да црта. Чак је похађала часове цртања. Каже, води нормалан живот као и њени вршњаци и виђа се са пријатељима.

Миљи је ово прва олимпијада за девојке:

– За први пут, било је више него солидно. Била сам опуштена, то што сам радила код куће помогло ми је јер сам могла да се прошетам до прозора и размислим.

Осим математике, велика љубав јој је јахање.

– Интензивно тренирам три године, са сестром, у једној приватној штали у Шимановцима, али јашем од раног детињства. Најдражи коњ ми је ЗЗ Топ, али волим и Фијесту. Током карантина неколико пута смо отишле до Шимановаца да их нахранимо и помазимо, јер је јахање било забрањено. Једва чекам поново цео тај ритуал са чишћењем, прањем, тимарењем – каже Миља.

Миљиној породици, од почетка ванредног стања, главна забава је слагање пазла. Каже, наручили су пет слагалица са по 1.000, 2.000 и 3.000 дјелова. Јелена пак планира да краја карантина прочита „Напуљску тетралогију“ Елене Феранте, Орвелову „Животињску фарму“ и „1984“ и Јаломовово „Лечење Шопенхауреом“.

(Новости)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: