Умјесто да се упропасти, нека се Морача уврсти међу највиша добра човјечанства
1 min read
Ево већ више од четврт вијека како се води борба за спас величанствене земље Мораче од потопа, борба која је попримила међународне размјере и створила све услове за упис Мораче са њеним природним и цивилизацијским благом у свјетску баштину под заштитом Унеска.
Па, умјесто да Влада Црне Горе, већ одавно кандидује Морачу за упис у Свјетску организацију, она не само да то не чини, већ и даље очајнички настоји да Морачу потопи са њеним кањонима, старим десетимама милиона година, са њеном флором и фауном јединственом на планети, са њеним археолошким налазиштима и пећинама у којима су живјели преисторијски људи, са њеном свјетски познатом лавром Немањића која би била смртно угрожена језером у њеним темељима, са величанственом историјом народа морачко-ровачког за коју је велики руски истраживач Јегор Коваљевски рекао да је права хомеровска поема.
Све је то и много чега осталог, посебно економска неисплативост електрана на Морачи и смртна опасност милијарди кубних метара воде у вјештачким језерима над Подгорицом, одавно безброј пута речено и поновљено.
Али упркос свему томе, упркос неколико пропалих тендера од којих последњи прије двије године одбијањем италијанске компаније А2А, власнице Електропривреде Црне Горе, да се упусти у потопитељску авантуру на Морачи, власт повампирује увелико препричану причу о електранама на Морачи. Кад је нијесу хтјели Италијани, Норвежани, Аустријанци…, сада се Морача нуди Турцима да је потопе, пошто нијесу могли да је поробе о чему, уосталом, свједочи чувена ријеч настала послије великих турских погибија на Морачи 1795. и 1820. године:
“Заклели се Турци на погачу
да не војсте више на Морачу.”
Недавно се, у вези понуде Мораче Турцима, али изгледа и Словенцима па и Кинезима, огласио, у име Министарства економије, Никола Јаблан, стари потопитељ кога знамо још из првих година борбе за спас Мораче када је он, колико се сјећам, заузимао руководеће мјесто у ЕПЦГ. Но нека Јаблан који по службеној дужности заговара градњу брана и електрана, но се, након извјесног затишја, огласио, у Дану од 14. августа, и биолог Слободан Радоњић из Јаценове висе манастира Морачког! Он се, прије неку годину, био прочуо теоријом како ће се у вјештачким језерима на Морачи моћи гајити толико рибе да ће је бити за сву Европу! И да ће Морачани и Ровчани једући рибу, а не јагњетину, телетину и свињетину избјећи срчана обољења и бити дуговјеки! Па је тако доспио и у пјесму, јер се на њега односе ови стихови из моје поеме Авет потопа над Морачом која је дјелимично, уз јеку гусала, на Yоу Тубе-у:
Више и јаче Комнен брани Морачу него сви ми остали. Виско поштовање и да му Бог да снаге и успјеха, а нама више памети и храбрости.
Bravo Komnene, viteze od Morace!
Хвала господину Комнену Бећировићу на овом дивном тексту о величанственој Морачи. Ако не желимо да слушамо наше врхунске интелектуалце, хајде да чујемо стране. Тако, рецимо, највећи еколог нашег доба, Франц Вебер, за Морачу каже: “Морача је Бетовенова симфонија”, за њен кањон: “Морача је катедрала вечности”, а за чувену лавру Немањића, манастир Морача: “Молитва обликована у камену настањеном духом”…
nemaju više što da prodaju , pokradu, sad moraju da potapaju svoju zemlju, ne zarađenu OD BOGa DAR, hidro bombu glavnom gradu