У Паризу дела Шумановића из новосадских галерија

Културни центар Србије у Паризу слави педесет година постојања и тим поводом приказаће публици одабрана дела Саве Шумановића, која се чувају у двема новосадским галеријама, а ради се о једном од наших највећих сликара реализма, из међуратног периода. Уметник је стварао на југословенском простору – у Загребу, Београду, родном Шиду, али и у француској престоници у коју је одлазио и враћао се из ње у три наврата. Тамо је налазио мотиве, учитеље и друге уметнике, а назад у земљу доносио је дух париске сцене и тог времена.

Његових девет слика и дванаест цртежа из колекције у Новом Саду – Галерије Матице српске и Спомен-збирке Павла Бељанског, већ су на путу за град светлости, где ће сутра у Културном центру Србије бити отворена изложба „Сава Шумановић и европски реализми између два светска рата”. Изложбу ће отворити српска министарка културе Маја Гојковић, а од наредног дана до 23. јуна, моћи ће да је види шира публика, најавила је на конференцији за новинаре управница Галерије Матице српске у Новом Саду Тијана Палковљевић Бугарски.

Изложба је настала у сарадњи две новосадске установе, уз подршку Француског института у Србији, а заснована је на истоименом пројекту који је публика видела прошле године када је Нови Сад приказао свој програм као Европска престоница културе. Њена ауторка Милана Квас, управница Спомен-збирке, најавила је на конференцији за новинаре да ће у Паризу, осим уља на платну и цртежа, бити приказане и две видео-анимације чувених Шумановићевих слика „Доручак на трави” и „Пијана лађа”. Такође, за ту прилику предвиђена је посебна видео-презентација у Културном центру Србије, која употпуњује поглед на стваралаштво знаменитог сликара, његова дела из других музеја.

– Желимо да покажемо у чему је то Сава Шумановић био препознатљив на париској уметничкој сцени и по чему је он значајан као учесник париске школе. У том смислу, у фокус смо ставили уметничка дела са којима је Шумановић био присутан на париским салонима, посебно на Јесењем салону и Салону независних. Фокус изложбе је на оригиналним делима из Галерије Матице српске – девет слика, од тога је шест изложено на Салону независних, а једна на Јесењем – навела је Милана Квас.    

Осим ова два салона, како напомиње ауторка поставке, сликар је био на још једном, 1926. године у Паризу, где се показује као значајан протагониста париске школе која је окупила странце, уметнике који су показали шта је то аутентично што доносе из својих земаља.

– Видимо размену тих различитих утицаја, где се створио тај специфичан дух париске школе која је била значајна за реципроцитет догађања и утицаја у матичној земљи. Управо ћемо преко тих дела, као што су „Купачице”, дочарати париској публици сам контекст у коме је Шумановић стварао, значај његових дела на париској сцени и оне националне елементе које је он донео у Француску – казала је ауторка.

Обухваћена су дела између 1921. и 1942. године, а цртежи обухватају крај треће деценије и почетак четврте у прошлом веку, где се могу пратити његови актови за шанком, на плажи, у пејзажу.

Део изложбе се тиче и документарног сегмента, личности које су имале улогу у развоју Шумановићевог концепта, а и за његово присуство на париској сцени, као што су Растко Петровић, Андре Лот код кога се сликар школовао, Флоран Фелс који га је сматрао једним од најталентованијих уметника из наше земље…

Из Париза се путем видео-бима на конференцију укључила директорка Културног центра Србије Натали Бељански, која је поводом 50. годишњице установе казала да су јубилеји повод за интроспекцију, али и за нове изазове и инспирације. Након изложбе посвећене Шумановићу, обележавање јубилеја биће настављено архивском изложбом фотографија о уметницима, књижевницима, културним радницима који су обележили историју овог места. У припреми су међународни пројекти и годишњи програм који Културни центар Србије организује путем конкурса Министарства културе и ове године угостиће Академију уметности из Новог Сада, „Булевар букс” из овог града, Етнографски музеј и друге.

Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: