У настрадалнијем селу 2. св. рата обиљежено 75 година од погрома 4000 Срба
1 min read
Светом архијерејском литургијом у храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима поред Чапљине јутрос је почело обиљежавање 75 година од страдања 4000 Срба из Прибиловаца и јужне Херцеговине бачених у крашке јаме, објавиле су агенције.
Прибиловци у општини Чапљина је село које је највише страдало у Другом свјетском рату. У првим данима августа 1941. године убијено је 85 одсто мјештана – Срба. Усташе су у јами Голубинки, у селу Шурманцима код Међугорја, убиле скоро све жене, дјевојке и дјецу из села Пребиловаца, тј. убијене су 52 породице, а 36 је угашено. Страдање су преживјела само 172 становника.
Пребиловци имају тешку и сурову судбину и током ратних дешавања деведесетих година прошлог вијека. Село је, у јуну 1992. године током офанзиве „Чагаљ“ спаљено од стране припадника ХОС-а и ХВО-а, под командом генерала Јанка Бобетка. Мошти пребиловачких и других доњохерцеговачких новомученика које су биле извађене из 13 јама и више других стратишта и које су чуване у Спомен-костурници миниране су од стране хрватских снага у крипти спомен цркве која се градила у Пребиловцима. То је било друго, посмртно мучеништво ових људи.
Литургију је данас служио владика захумско-херцеговачки Григорије, који је позвао Србе „на храброст и заједништво, јер је то једини прави пут на коме могу опстати”, пренио је РТРС.
Српски члан Предсједништва БиХ Младен Иванић позвао је све нивое власти у БиХ да помогну повратницима.
„Није довољно причати, мора се и радити, а мало тога се ради. Ово су наши простори. Срби су овде живјели вјековима и треба им помоћи да се врате“, истакао је Иванић.
Иванић је нагласио да „најхрабрији Срби данашњице живе у мјестима попут Пребиловаца, у Далмацији, на Косову и Метохији и да су дјеца и њихове породице које живе у повратничким подручјима хероји данашњице”.
Подсјетимо, Српска православна црква канонизовала је пребиловачке жртве који се 6. августа прослављају као Свети пребиловачки новомученици.
Патријарх српски Иринеј 8. августа прошле године је, уз саслужење бројних владика и свештенства, освештао Храм Васкрсења Христовог, који је саграђен у знак сјећања на пострадале Србе.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
To što su minirali njihove kosti samo dokazuje da su unuci onih koji su ih bacali u jame.
Ne može mi nikada biti jasno kako sebi čovjek dozvoli da odluči o tuđem životu – da li će neko živjeti ili umrijeti, a kamoli da se odluči da li će jedan narod, selo, mjesto satrijeti. Možda se na nebu umnožavamo, ali je tužno što u ovome svijetu nestajemo, i to na tako strašan način.
Како је тешка и тужна историја нашег народа. А истовремено, све смо богатији свецима, ми смо народ са највише светаца и мученика. У Европи нити свеци нити мученици више не постоје, само Ватикан силом жели канонизовати крвника Степинца. А ми: мученици прибиловачки, јасеновачки, из Јадовна… колико им је судбина овдје била звјерски сурова толико они сијају данас са Небеса