Абазовић: Након хапшења Голубовића очекујем помак у случају убиства Душка Јовановића

Лидер Грађанског покрета УРА Дритан Абазовић изразио је очекивање да ће тужилаштво након хапшења Душка Голубовића направити помак у откривању оних који стоје иза убиства главног уредника листа „Дан“ Душка Јовановића.

Он је казао да је Голубовић повезан с новим властима, наводи се у саопштењу Абазовићеве партије.

„Нека свима буде на част, и ујацима, и теткама, и бизнисменима који финансирају ПЕС и друге политичке опције. Нећу заборавити да су кадровали, а можда то и даље раде у безбједносним службама. Али докази су на сигурном. Једина ствар која ме чини задовољним јесте што унутар система постоје људи који су се инволвирали током 43. Владе и који храбро раде на промовисању Устава и закона Црне Горе“, поручио је Абазовић.

Он је изразио жаљење што Црна Гора нема „анти-мафија“ закон.

„Биће вам јасно шта је све требало да обухвати у наредним недјељама и мјесецима – конкретно када је ријеч о господину Голубовићу, али и још шире. Очекујем да се активира шема број 2, која је већ начета, везано за шверц цигарета, и да се дође до онога што највише погађа грађане Црне Горе – не толико у финансијском колико у моралном смислу – а то је разрјешење неких убистава из претходног периода, конкретно убиство Душка Јовановића“, рекао је Абазовић у свом ауторском подкасту „Петак са Дританом“, према саопштењу које је ГП УРА доставила медијима.

Он је најавио да ће потпуно разоткривање тог отворити „Пандорину кутију“. Абазовић је истакао да све што је радио у 42. и 43. Влади сада показује резултате и изразио задовољство због тога, подсјетивши да је као премијер тужилаштву доставио доказе о организованом шверцу цигарета.

Лидер ГП УРА је оцијенио да је акција хапшења Голубовића изузетно важна за оздрављење друштва, јер су он и Лазовић, према његовим ријечима, били најопаснији људи који су ходали Црном Гором – додавши да нису једини.

„Очекујем да рука правде настави да дјелује. Немам осјећај да сам у опозицији – ово су разлози због којих смо се борили за промјене и због којих смо их жељели. Мислим да ће се то осјетити и у економском напретку Црне Горе, али и у ширим слободама у смислу правде“, навео је Абазовић.

Коментаришући став комесарке за проширење Европске уније Марте Кос о споразуму Црне Горе са УАЕ, Абазовић је подсјетио да постоје различита тумачења и парафразирао потпредсједника ГП УРА Филипа Аџића, који је оцијенио да је „споразум добар ако се никада не буде примјењивао“.

„Споразум је оличење ове власти – све банализују. Мислим да су га намјерно закључили прије затварања неких поглавља, јер након оваквих марифетлука то неће бити могуће“, истакао је Абазовић, подсјетивши да је комесарка поручила да се споразум не може примјењивати без јавних тендера.

Поновио је позив посланицима владајуће већине, који су га раније подржали, да то више не чине.

Лидер ГП УРА се осврнуо и на, како је казао, урушавање Фонда ПИО. Абазовић је изложио податке према којима је, како тврди, дуг Фонда 2020. године износио 102 милиона еура, док се током мандата његове владе смањио на 43 милиона.

„Захваљујући министру финансија Саши Дамјановићу, тај дуг се преполовио, а покренут је и систем у којем је тај дуг нестајао. Паралелно с тим, у току мандата 43. Владе имали смо раст пензија од 17 одсто, а минимална пензија је удвостручена – порасла је са 150 на 300 еура. Фонд је истовремено смањивао губитке. То је била паметна политика – да пензије расту, а дуг се смањује. А шта се сада дешава? Прошле године, дуг Фонда ПИО износио је 156 милиона еура. Пошто је већ ове године дуг достигао 119 милиона, процјене су да ће 2025. достићи 400 милиона еура – што је скоро вриједност једне дионице ауто-пута коју Црна Гора планира да гради“, навео је Абазовић.

Додао је да није потребно бити економски експерт да би се схватило да ће смањење доприноса за Фонд ПИО, што је одлука актуелне владе, довести до великог дефицита.

„Овакве каскадерске потезе заиста је погрешно спроводити. Да овакав модел функционише, већ би га примијениле Њемачка, Француска или нека друга богата држава. Повећање зарада смањењем пореза може дугорочно бити најкритичнија тачка. Фонд ПИО сваки мјесец биљежи губитак од 40 милиона еура“, закључио је Абазовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: