Тужилаштво одиграло у корист Шарића

Грађани Црне Горе платиће вишемилионску грешку тужилаца, јер током седам година суђења нијесу успели да докажу оно за шта су годинама тврдили да имају чврсте доказе – да су Пљевљаци Душко Шарић и Јовица Лончар опрали нешто више од 19 милиона евра.

Да је неодржива оптужница коју је против њих у мају 2011. године подигло Специјално одељење Врховног тужилаштва, потврдиле су и судије Врховног суда, које су на 10 куцаних страна одржале рекло би се кратку лекцију колегама из Тужилаштва шта је потребно да би неког теретили за прање новца.

– Специјални тужилац у жалби истиче да је за осуђујућу пресуду довољно да постоји основана сумња да је новац прибављен кривичним делом. Насупрот овом ставу, суд сматра да је за осуђујућу пресуду због прања новца неопходно утврдити да је прибављен кривичним делом. Другачији закључак не може се извести из одредаба Конвенције СЕ. Одредба члана 3 наведене конвенције односи се на конфискацију имовине, а не на кривично дело прање новца, па се неосновано тужилац позива на ту одредбу – наводи се у пресуди коју су „Новости“ имале на увид.

Узалуд се тужилаштво позивало и на Закон о кривичном поступку када је тврдило да ослобађајућу пресуду треба одбацити, јер је заснована на доказима који нису ваљани, односно на оним које је током суђења прибавила одбрана.

– Ниједном одредбом ЗКП није прописано да оптужени, односно одбрана не могу прибављати јавне и приватне исправе, па сама чињеница да их је нашла одбрана не чини их правно неважећим. На суду је да цијени да ли ће такве доказе прихватити. При томе правна ваљаност у наведеном смислу значи да ли исправа потиче од издаваоца који је означен на њој.

Судије Врховног суда додају да су њихове колеге из Апелационог суда закључиле да у конкретном случају није доказано да предметни новац потиче од извршења кривичног дела, већ да постоји само сумња у ту чињеницу.

Правни заступник МАНС-а Веселин Радуловић рекао је да се у предмету оптужба постепено „топила“, све док на крају од ње није остало ништа.

– Прво је утврђено да су оптужени морали бити ослобођени од оптужбе за организовани криминал зато што им је тужилаштво, намјерно или из незнања, ставило на терет кривично дјело које у вријеме извршења није било прописано Кривичним закоником, казао је Радуловић.

Након тога, додао је он, пала је оптужба и за кривично дело недозвољена производња, држање и стављање у промет опојних дрога зато што је тужилаштво, намјерно или из незнања, оптуженима ставило на терет радњу која, по Кривичном законику, не представља кривично дјело.

Отказ адвокатима

С друге стране, Дарко Шарић, против кога се пред Специјалним судом води поступак због оптужби да је организовао криминалну групу која се бавила трговином наркотицима из Јужне Америке, отказао је у уторак пуномоћје свој четворици својих адвоката.

Он је био револтиран одлуком судије Синише Петровића да не прихвати његов предлог да се као доказ преслуша додатних 50 прислушкиваних разговора. Тим разговорима, како тврди одбрана, руши се кредибилитет сведока-сарадника Небојше Јоксовића.

Оптужени је у свом обраћању судији Петровићу замјерио што није хтио да саслуша образложење због чега траже да се ти разговори уврсте као доказ, да би га затим оптужио да тиме жели да прикрије чињеницу да му је са тужиоцем „покрао имовину“.

– Овде смо преслушали двије хиљаде разговора које је предложло тужилаштво, а не можемо још 55,  рекао је Шарић, додајући да судија треба да поштује закон.

– Ја закон поштујем, услиједио је одговор судије.

– Не поштујете, али сила Бога не моли, није одустајао Шарић.

– Ви сте једини судија који је вратио украдене машине Небојши Јоксовићу, као и пет и по хектара плаца на Златибору. Ви мене крадете, и то заједно са тужиоцем. Ево, ја овог момента отказујем пуномоћје адвокатима, али не због њих, јер они ме бране свим срцем и зато им се извињавам. Отказ им дајем због вас судија, јер сте пристрасни. Ви није сте судија, већ тужилац, казао је он.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: