Tramp prepušta Balkan Putinu

Novi predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp neće biti zainteresovan za Zapadni Balkan, očekuje politikolog Zibo Jansen. On smatra da je moguće čak i potpuno povlačenje američkih trupa iz tog regiona.

DV: Da li je moguće da administracija Donalda Trampa ukine te sankcije?

To je vrlo važno pitanje i o tome u ovom trenutku ne bih želio da se izjašnjavam. Mogu da zamislim, s obzirom na to da Rusija osuđuje te sankcije, da Tramp zaista, ako želi nagodbu sa Putinom, u najmanju ruku neće da slijedi te sankcije. Postoji, naime, više načina – sankcije ne moraju da budu ukinute, one jednostavno ne moraju da se sprovode. To je takođe mogućnost pri čemu se: U redu, mi nećemo zvanično da ih ukinemo, ali jednostavno nećemo da ih se pridržavamo. To je takođe moguće. Ne znam u kojem će pravcu to da ide, ali mogu da zamislim da je moguće da Tramp to uradi kao jedan od koraka na Balkanu. Ali on bi takođe mogao u ovom trenutku i da bude uzdržan po tom pitanju i da, takoreći, prvo opipa kakva je situacija – naravno ne on sam, već njegovi spoljnopolitički savetnici i njegova administracija. Moramo, dakle, da sačekamo i da vidimo kako će on da reaguje, ali u svakom slučaju mogu da zamislim situaciju u kojoj će on te sankcije da ukine, odnosno da neće da ih sprovede.

DV: SAD su uvele sankcije predsjedniku RS Miloradu Dodiku
Očekujete li od zemalja Evropske unije da se priključe tim sankcijama?

Verujem da će se zemlje Evropske unije priključiti, pri čemu bi to u nekim slučajevima moglo da bude veoma teško. Njemačka je, recimo, u Srbiji i Bosni i Hercegovini prisutna sa vrlo velikom razvojnom pomoći i ako bi se takoreći jedan deo BiH sankcionisao – ili lider jednog dijela BiH – to bi onda pitanje saradnje na planu razvojne pomoći sigurno dovelo u pitanje. A ako gledamo tako, mislim da će doći do sankcija i iz EU, ali u kojoj meri – to moramo tek da vidimo.

DV: Novi američki predsjednik Donald Tramp u petak (20.1.) će da položi zakletvu. U Americi se kaže sledeće: „U predizbornoj kampanji se priča ono što se želi, a u Beloj kući se radi ono što se mora.“ Da to zaista tako i funkcioniše mogli smo da vidimo i u slučaju predsjednika Baraka Obame. Možemo li to da očekujemo i u slučaju Donalda Trampa?

Strahujem da će ovo biti potpuno nova vrsta mandata, različlita od svih koje smo da sada imali, uključujući i mandat Džordža V. Buša i njegov rat u Iraku. Mislim da Donald Tramp neće da vodi računa ni o diplomatskim običajima, ni o ugledu SAD-a, već da će da sprovodi vrlo jaku izolacionističku politiku. On će sa tzv. klasičnim saveznicima da veoma snažno izaziva ekonomske, a moguće i političke konflikte. To već jedinim dijelom i vidimo. Podržao je zagovornike „bregzita“, sada je Terezi Mej (britanskoj premijerki, prim. red.) čestitao na njenoj odluci o takoreći bolnom „bregzitu“; on prezire Evropsku uniju. Mislim da će Donald Tramp da vodi jednu sasvim drugačiju politiku od svih ranijih predsednika. Polazim od toga da će ovo biti vrlo težak predsjednički mandat.

DV: Evropljani su zbog toga već zabrinuti. Šta konkretno očekujete kada je reč o transatlantskim odnosima?

Postoje tri tačke za koje smatram da su naročito kritične. Jedna je naravno ekonomija. Svjetska ekonomija suštinski se bazira na slobodnoj trgovini, a slobodna trgovina između Evropske unije i SAD je pritom veoma važan aspekt. Donald Tramp to očigledno želi radikalno da ograniči, a to znači da bi iz toga mogao da se izrodi trgovinski rat između EU i SAD. Druga tačka je: Tramp, za razliku od predsjednika Obame i ministra spoljnih poslova Džona Kerija, nema interes u tome da EU bude ojačana, da EU bude u situaciji da bolje izlazi na kraj sa njenim političkim problemima. On takoreći želi da na EU utiče i to očigledno u saradnji sa Vladimirom Putinom koji slijedi slične interese tako što recimo finansijski pomaže neke stranke u Evropi. Tu se dakle, verujem, stvara nova osovina, ali ona koja nama Evropljanima ne može da bude na srcu jer smo mi tu praktično u sendviču. Treća tačka, koju u tom kontekstu još moram da navedem, jeste, naravno, NATO. On je vrlo jasno rekao da je NATO zastareo.

DV: Spomenuli ste odnos Putin-Tramp o kojem se veoma mnogo govori i o čemu se spekuliše. Sam Tramp je rekao: „Ako se budem razumio sa Putinom, to je prednost“. Da li vi – in ne samo vi – mislite drugačije?

Generalno gledano, naravno da je dobro da dođe do popuštanja napetosti između Rusije i SAD.

DV: Zapadni Balkan je region u kojem su interesi Rusije i SAD često međusobno suprotstavljeni. Šta možemo da očekujemo u tom regionu od Trampovog mandata, a naročito u svijetlu budućih odnosa između Putina i Trampa?

Na Balkanu još uvek imamo manje ili više izražene stare nacionalističke režime koji su, nakon raspada Jugoslavije, tamo u osnovi vodili glavnu reč. Na to nas je vrlo jasno podsjetio konflikt od pre nekoliko dana na Kosovu sa srpskim vozom i na drugoj strani reakcija kosovski Albanaca. Tu je još i situacija u samoj Bosni i Hercegovini sa Republikom Srpskom, a delimično i u Hrvatskoj. Do sada je uvijek bilo tako da su Zapad i SAD govorili: Mi želimo da se taj konflikt dugoročno mirno okonča i da se u pravom smislu riječi pobrinemo za političku ravnotežu.

DV: Slučaj srpskog voza i na drugoj strani reakcija kosovski Albanaca, pokazuje koliko je krhka stabilnost na Balkanu NATO je s jedne strane za Trampa zastareo, a s druge strane, poznato je da se Rusija protivi prijemu u članstvo onih zemalja Zapadnog Balkana koje još to nisu. Šta u tom smislu očekujete?

Mislim da narednih godina neće biti proširenja NATO. Tramp za to neće imati interesa. To je za njega drugorazredno i trećerazredno pitanje, a bez SAD tamo, prema mom mišljenju, neće biti bitnih bezbjednosno-političkih pomaka. SAD su uvijek bile veoma važan dio u NATO i ako se one sada povuku, ili djelimično povuku, onda Savez, s jedne strane, vrlo jasno gubi na značaju, a s druge – sva proširenja su dovedena u pitanje. A to je, vrlo jasno, uspjeh za Putina.

DV: Može li onda da se dogodi da Tramp Zapadni Balkan potpuno prepusti Putinu?

Ja mislim da će se on iz tih pitanja potpuno povući. On će to proglasiti evropskim pitanjem, a s obzirom na to da Evropljani i sami u tome nisu jedinstveni – recimo, Kosovo nisu priznale sve članice EU – to će, prema mom mišljenju, vrlo jasno ići u pravcu da će Rusija faktički tamo igrati ubuduće vrlo jaku ulogu ili imati uticaj.

DV: Šta Putin očekuje od Trampa? Upravo zbog toga u Prištini sada vlada strah da bi moglo da dođe do podele Kosova. Ima li osnove za to?

Taj strah je sigurno opravdan. Njima je predsjednik Srbije indirektno zapretio ratom. Kosovsko rukovodstvo, moramo biti fer i to takođe reći, takođe je ratoborno reagovalo. Na obije strane, dakle, imamo malo toga da vidimo što ide u prilog popuštanju napetosti. Verujem da je to za obe strane i dalje veoma odlučujuće pitanje. Kosovski Albanci žele cijelo Kosovo, a Srbi ne žele da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu i žele vlast bar nad severnim delom. Tu ima mnogo potencijala za konflikt. To je trenutno sprečeno time što su tamo međunarodne trupe. Ali ako bi se one povukle – zašta naravno uvek postoji mogućnost, da recimo SAD kažu da povlače svoj kontigent – onda je pitanje da li bi Evropljani imali volje i da li su u situaciji da tamo zaista masovno stacioniraju trupe što bi onda na kraju sprečilo konflikt.

Očekujete li zaista da bi Tramp mogao da donese i odluku o povlačenju američkih trupa?

Da, da. Ja to zaista očekujem. Polazim od toga da će se to dogoditi. Sada naravno postoji zaobilazni put – moram da budem fer i da kažem i to da novi američki ministar odbrane Matis važi kao vrlo veliki zagovornik NATO i on je sam bio general Alijanse. I mislim da se, dok je on na toj funkciji, tamo može postići bar djelimični uspeh, a to je da ne budu povučeni svi vojnici, dakle ne sve trupe. Pitanje je, naravno, koliko dugo on može da se bori protiv Trampovih saveznika u Bijeloj kući i pojedinačnim ministarstvima. Ali srednjoročno gledano, polazim od toga da će trupe biti povučene.

Izvor: Dojče Vele