Tramp – mirotvorac ili majstor iluzije? Nobel za mir u 2026. i senke obećanja iz prošlosti

Islamabad, Vašington, Oslo… i Tramp. Zvuči kao početak nekog političkog vickastog trika, ali nije. Pakistan je zvanično nominovao Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir 2026. godine. Obrazloženje: njegova „ključna diplomatska uloga u deeskalaciji indijsko-pakistanske krize 2025“. Da li ovo znači da je bivši (i ponovo potencijalni) predsednik SAD zaista postao to što je nekada obećavao — mirotvorac svetskog kalibra?

Government of Pakistan Recommends President Donald J. Trump for 2026 Nobel Peace Prize

The Government of Pakistan has decided to formally recommend President Donald J. Trump for the 2026 Nobel Peace Prize, in recognition of his decisive diplomatic intervention and pivotal…

— Government of Pakistan (@GovtofPakistan) June 20, 2025

Podsećanje: Kampanja obećanja (i egzotičnih predloga)

Tramp je još u svojoj predsedničkoj kampanji 2016. voleo da obećava mir, ali uvek u svojoj, hmm… „jedinstvenoj“ verziji. Govorio je:

„Rešiću Severnu Koreju u roku od šest meseci.“

„Povlačim trupe. SAD više neće biti svetski policajac.“

„Biću najveći mirotvorac u istoriji Amerike.“

A onda su usledili i manje diplomatski momenti:

• Ideja da kupi Grenland od Danske;
• Stena koju je nazvao „vanzemaljskim zidom“ duž granice sa Meksikom;
• Javno razmatranje aneksije kanadskih naftnih rezervi („Zašto da oni imaju sve to?“);
• Najava „svemirske sile“ za odbranu, ali i „potencijalne ofanzive u orbiti“.

Delovalo je kao da je svaki mirovni impuls bio na ivici egzibicionizma. Ipak, evo nas u 2025. — i iznenada Pakistan viče: „Nobel!“

Da li je Tramp zaista sprečio sukob?

Prema podacima iz više izvora, upravo je Tramp — sada već sa ambicijama da ponovo uđe u Belu kuću — odigrao posredničku ulogu između Delhija i Islamabada u danima kada se indijsko-pakistanski ratni scenario činio neizbežnim. Takav potez (navodno) je rezultirao potpisivanjem privremenog primirja 10. maja 2025.

Pak se pojavio u Islamabadu u senci — ne kao predsednik, nego kao privatni posrednik sa „ličnim kontaktima“. Zvaničnici Indije poriču njegovu ulogu, navodeći da „nikakvog Trampovog faktora nije bilo“ u pregovorima. Pa ko onda govori istinu?

Da li je Tramp zaista telefonom, nekim čudom, umirio atomske nerve na potkontinentu? Ili se nalazimo u jednoj globalnoj PR kampanji koja služi više njemu nego miru?

Senke sukoba

Dok se sada predstavlja kao globalni bajker mira, valja se setiti i ovoga:

• U vreme mandata, razorio je iranski nuklearni sporazum, što je dovelo do eskalacija na Bliskom Istoku;
• Njegov odnos sa Izraelom bio je direktan uzrok niza tenzija u Palestini;
• Uklanjanje Kurda kao saveznika u Siriji? Mnogi to i dalje vide kao moralnu katastrofu.

A da ne pominjemo tvit-rat sa Kim Džong Unom, nazivanje NATO-a „zastarelim“, i stalnu podršku autokratama.

Pa ipak — sada, kada se mir (ili njegov privid) vratio u Kašmir, Pakistan ga predlaže za najprestižniju mirovnu nagradu sveta.

I šta sad? Misterija ili manevar?

Da li je ovo bljesak stvarne diplomatske mudrosti — ili samo teatar senki pred novu kandidaturu za Belu kuću?

Da li je Tramp — čovek koji je zidao zidove, rušio sporazume i gurao Ameriku ka izolacionizmu — sada čovek koga treba ovenčati mirom?

I najzad: Da li je Tramp mirotvorac? Ili je možda prvo — ratnik sopstvenih interesa, koji slučajno prođe tamo gde se tenkovi povuku? Odgovor, kao i uvek kada je on u pitanju, ostaje negde između bravure i farse.