Исламабад, Вашингтон, Осло… и Трамп. Звучи као почетак неког политичког вицкастог трика, али није. Пакистан је званично номиновао Доналда Трампа за Нобелову награду за мир 2026. године. Образложење: његова „кључна дипломатска улога у деескалацији индијско-пакистанске кризе 2025“. Да ли ово значи да је бивши (и поново потенцијални) председник САД заиста постао то што је некада обећавао — миротворац светског калибра?
Подсећање: Кампања обећања (и егзотичних предлога)
Трамп је још у својој председничкој кампањи 2016. волео да обећава мир, али увек у својој, хмм… „јединственој“ верзији. Говорио је:
„Решићу Северну Кореју у року од шест месеци.“
„Повлачим трупе. САД више неће бити светски полицајац.“
„Бићу највећи миротворац у историји Америке.“
А онда су уследили и мање дипломатски моменти:
- Идеја да купи Гренланд од Данске;
- Стена коју је назвао „ванземаљским зидом“ дуж границе са Мексиком;
- Јавно разматрање анексије канадских нафтних резерви („Зашто да они имају све то?“);
- Најава „свемирске силе“ за одбрану, али и „потенцијалне офанзиве у орбити“.
Деловало је као да је сваки мировни импулс био на ивици егзибиционизма. Ипак, ево нас у 2025. — и изненада Пакистан виче: „Нобел!“
Да ли је Трамп заиста спречио сукоб?
Према подацима из више извора, управо је Трамп — сада већ са амбицијама да поново уђе у Белу кућу — одиграо посредничку улогу између Делхија и Исламабада у данима када се индијско-пакистански ратни сценарио чинио неизбежним. Такав потез (наводно) је резултирао потписивањем привременог примирја 10. маја 2025.
Пак се појавио у Исламабаду у сенци — не као председник, него као приватни посредник са „личним контактима“. Званичници Индије поричу његову улогу, наводећи да „никаквог Трамповог фактора није било“ у преговорима. Па ко онда говори истину?
Да ли је Трамп заиста телефоном, неким чудом, умирио атомске нерве на потконтиненту? Или се налазимо у једној глобалној ПР кампањи која служи више њему него миру?
Сенке сукоба
Док се сада представља као глобални бајкер мира, ваља се сетити и овога:
- У време мандата, разорио је ирански нуклеарни споразум, што је довело до ескалација на Блиском Истоку;
- Његов однос са Израелом био је директан узрок низа тензија у Палестини;
- Уклањање Курда као савезника у Сирији? Многи то и даље виде као моралну катастрофу.
А да не помињемо твит-рат са Ким Џонг Уном, називање НАТО-а „застарелим“, и сталну подршку аутократама.
Па ипак — сада, када се мир (или његов привид) вратио у Кашмир, Пакистан га предлаже за најпрестижнију мировну награду света.
И шта сад? Мистерија или маневар?
Да ли је ово бљесак стварне дипломатске мудрости — или само театар сенки пред нову кандидатуру за Белу кућу?
Да ли је Трамп — човек који је зидао зидове, рушио споразуме и гурао Америку ка изолационизму — сада човек кога треба овенчати миром?
И најзад: Да ли је Трамп миротворац? Или је можда прво — ратник сопствених интереса, који случајно прође тамо где се тенкови повуку? Одговор, као и увек када је он у питању, остаје негде између бравуре и фарсе.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
