Пише: Остоја Војиновић
Томск је град који је смештен у југозапдном делу сибирског пространства, на обалама реке Том, 60 километара пре њеног уливања у Об.Том је веома широка река, као уосталом и све сибирске реке, бесконачно пространство омогућава води да се шири до хоризонта због чега Том, као и све сибирске реке подсећају на море, нарочито када се услед ветра запенуша површина воде.
Томск је удаљен 2.877 километара од Москве и административни је центар Томске области. Један је од најстаријих градова у Сибиру: 2004. године прославио је 400 година постојања. Град представља праву ризницу традиционалне руске дрвене архитектуре и дубореза попут чипке, чији најлепши примери могу да се виде на улазним вратима и широким степеништима кућа, на прозорским оквирима украшеним филигрантским дуборезом, на ”чипкастим” кровним венцима и крововоима.
Овај град међу руским и страним туристима представља најпопуларнији сибирски ”дрвени град”. Шетња његовим уским улицама пружа посетиоцу осећај уживања у ремек делима старе руске дрвене архитектуре.
Од давнина је дрво у Сибиру представљало најзастуљенији и најомиљенији грађевински материјал.Од дрвета су грађене традиционалне сеоске дрвене куће, а такође и прављени бројни предмети кориштени у свакодневном животу, попут дечијих колевки, посуђа, чамаца, санки, преслица и разбоја. Ови изузетно лепи предмети од дрвета израђивани су у Сибиру генерацијама.
Током насељавања Сибира Руси су дуж великих река градили бројна дрвена утврђења. Томск као насеље саграђен је уз једно од таквих утврђења 1604. године. Реконструисани део утврђења данас се може видети на Воскресенском брду, са кога се пружа диван панорамски поглед на град. Године 1782. Томск је постао седиште истоимене области, а 1804.године и седиште губерније. Након изградње Транссибирске железнице 1896.године у његовој непосредној близини, развио се у важније привредно и културно седиште западног Сибира.
За Томск можемо рећи да представља најстарији образовни, научни и истраживачки центар Сибира и један од сибирских „градова-мозгова“: у њему постоји чак 9 универзитета, од којих су најстарији Томски универзитет ( основан 1878.године) и Томски политехнички универзитет ( основан 1896.године као први сибирски Технолошки институт ), затим 15 истраживачких института, 6 „бизнис инкубатора“ и посебна економска зона за предузећа у којима се развијају различите технологије.Развијена је металска, машинска, грађевинска, електротехничка, петрохемијска, хемијска, фармацеутска, дрвна и прехрамбрена, те информатичка индустрија и производања мерних уређаја.
Данас у Томску живи око 520.000 људи, а свака шеста особа је студент, пореклом из других крајева Сибира, Централне Азије, или европског дела Русије. Управо из тог разлога у Томску има више људи који говоре стране језике него у другим сибирским градовима. Недавно је Томск заузео друго место међу свим руским градовима по критеријуму општег квалитета живота. Овде се могу наћи здања украшена фином „дрвеном чипком“, као и веома старе лепе пословне зграде. Ови сведоци прошлости стоје уз модерне грађевине Томска и стварају јединствен контраст и специфичан стил живота.
Након Октобарске револуције 1917.године, град је постао значајан центар белог покрета, а након победе црвене армије, почетком 1920 – их, совјетска влада је овај град административно сместила у Западносибирску покрајину, а касније у Новосибирску област.
Томск је као и многи сибирски градови постао дом многих фабрика премештених из ратних зона током Великог Отаџбинског рата. Због тога је град нарастао па је совјетска влада основала нову Томску област са Томском као административним центром.
Током Хладног рата овај град је постао један од многих затворених градова у које странци нису могли да уђу. Ствар је постала још озбиљнија са оснивањем тајног града познатог као Томск – 7, 15 километара северозападно од Томска. У том новом насељу саграђена је нуклеарна електрана Томск, прва совјетска нуклеарна електрана индустријских размера. Томск – 7 је добио статус општине 1956.године, а 1992.је преименоваан у Северск.
До Томска се може путовати авионом, редовним летом из Москве или Санкт Петербурга. Од Новосибирска до Томска саобраћа редовна аутобуска линија и путовање траје четири сата. Када долазите из Новосибирска, Томск почиње одједном, без приградских насеља, одмах после моста који спаја обале реке. Одмах се појављује ”Лагерни сад”, највећи градски парк, са високим брезама које су за песника Јесењина симболизовале витка тела руских девојака.
Овај парк простире се низ реку, са центром града спаја га Булевар Лењина, проспект Лењина дуг читавих седам километара који прати ток реке и којим пролази пуно белих ”маршрутака” – приватних комби превозника који представљају конкуренцију градским аутобусима. Булевар води ка периферији града где се нове, беле зграде мешају са сивим небом хоризонта.
Једна од осебних знаменитости града, свакако је Музеј дрвене архитектуре. Обиласком овог места можете сазнати нешто више о овдашњој традиционалној архитектури и специфичном стилу израде украса од дрвета који подсећају на чипку. Музеј се налази у кући Андреја Крјучкова, на Кировљевом проспекту и која спада у најлепше споменике дрвене архитектуре у Томску. Крјучковљева кућа је јединствена по томе што је била прво дрвено здање у Томску саграђено у стилу модерне, популарном почетком 20. века.
У овом музеју изложени су делови кућа од дрвета украшени декоративном резбаријом, као и дрвени предмети за свакодневну употребу израђени у прошлом веку. У Томску су дрвене куће често гореле у пожарима. Зато многи експонати Музеја дрвене архитектуре представљају ретке и вредне архитектонске „документе” као сведоци прошлости.
Као један од најлепших споменика дрвене архитектуре у Томску издваја се „Кућа са шаторастим кровом”, саграђена 1910.године по пројекту овдашњег архитекте Станислава Хомича за познатог трговца Георгија Голованова. Головановљева вила је често мењала намену: после Октобарске револуције 1917.године у њој је отворен санаторијум за ментално болесну децу. Почетком Другог светског рата у некадашњу вилу смештена су евакуисана деца, док се после рата у њој налазио Медицински факултет.
Реконструкцију и рестаурацију „Куће са шаторастим кровом” је 1993. започео Центар немачке културе, и сада се у њој налази Руско-немачки дом. У њему се окупљају Немци који живе у Томској области.
Головановљева вила је пре рестаурације била бела са црвеним кровом, што јој је, према речима историчара, „давало европски изглед и издвајало је од осталих здања у том делу града”. Сада је вила плаво-бела, а пастелне боје истичу прелепе „чипкасте” украсе овог здања.
„Кућа са жар-птицама” налази се у Красноармејској улици и део је некадашњег имања трговца Леонтија Жељабо. Украшена брвнара “теремок” у дворишту куће највероватније је саграђена као свадбени поклон за трговчеву ћерку. Грађевине на имању трговца Жељабо представљају спој барока, традиционалне руске архитектуре и дубореза.
Прилоком шетње Томском сигурно се мора запазити и „Кућа са змајевима”, саграђена у стилу модерне. Историчари сибирске архитектуре и културе истичу да је архитекта Викентиј Оржешко приликом пројектовања „Куће са змајевима” био инспирисан норвешком дрвеном црквом са змајевима на крову у Боргунду из 1150-1180. године, иначе једном од најстаријих сачуваних монтажних цркава (Borgund stavkirke), као и здањима на имању „Роминтен” Вилхелма II које му је служило за лов и налазило се у Источној Пруској (данашња Калињинградска област).
Обилазак Томска са објашњењима на енглеском, француском, немачком и кинеском језику организује туристичка агенција “Томсктурист” http://www.tomskturist.ru/.
Са Музејем дрвене архитектуре може се контактирати путем мејла [email protected]. док ће онима који желе да сами обиђу Томск веома користан бити електронски туристички водич који су саставили студенти Томског државног универзитета за своје колеге из иностранства:http://tsu.ru/english/admission/student_services_centre/Publication_manual.pdf
За оне који би желели видети нешто посебно, онда би то била посета Меморијалном музеју КГБ-а.Смештен у првобитном седишту Томск-овог КГБ-а, подсећа на време комунистичких година и на многе радне и концентрационе кампове који су били основани у Томском округу.Ћелије у којима су држани заробљеници садрже и своје приче о преживљавању са ротирајућом изложбом о животима оних који су били довољно храбри да се боре и говоре о својим искуствима из времена КГБ-а.Музеј је једини овакав у земљи, а његови посетиоци могу видети и Солжењицинов потпис у књизи гостију.
Историја Томска богата је догађајима и чињеницма. Овај град брзо расте и развија се, током четири века, достигао је оно што многи градови нису могли ни за хиљаду година. Град је створио и развио разноврсну инфраструктуру коју треба да очува и да настави да модернизује уз очување историјског лица, креативне амбиције Сибирске Атине, историјског културног средишта.
Код писања чланка кориштени материјали из Росијскаја газета; Russia Beyond Srbija и поменути сајтови у чланку
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
