Тринаестојулска награда, највеће државно признање које се додјељује у част Дана државности Црне Горе, ове године припало је сликару Тому Павићевићу и гитарском дуу који чине Срђан Булатовић и Дарко Никчевић, сазнаје Дан.
То је одлучио Жири за додјелу Тринаестојулске награде који чине Бећир Вуковић (предсједник) и чланови Драган Копривица, Исидора Дамјановић, Милета Марка Ивановић, Милена Бурић, Горан Батрићевић и Миомир Војиновић.
Ове године, како наводи извор Дана, додијељене су двије годишње награде, јер се жири искључиво руководио оцјеном да је награђено дјело од изузетне важности за Црну Гору.
Павићевића за највише годишње државно признање које се додијељује у Црној Гори предложила је група од 17 историчара умјетности, док су се, како извор Дана наводи, Булатовић и Никчевић нашли у конкуренцији на своју иницијативу.
У образложењу своје одлуке жири је казао:
Томислав Томо Павићевић
Имајући у виду вишедеценијски опус једног од највећих црногорских сликара, Томислава Тома Павићевића, овогодишњи Жири за додјелу Тринаестојулске награде за 2021. годину руководио се и чињеницом да је Павићевић у организацији Народног музеја Црне Горе, у Црногорској галерији умјетности „Миодраг Дадо Ђурић“, имао и ретроспективну изложбу пропраћену опсежном монографијом.
У марту 2020. године Павићевић је имао изузетно запажено учешће на 75. Традиционалној изложби Удружења ликовних умјетника Црне Горе представивши се сликом „Брод лудака“, када је, због пандемије, изостала додјела награда.
Томислав Томо Павићевић је рођен 1951. године у Титограду. Завршио је Вишу педагошку школу у Никшићу. Члан је УЛУЦГ од 1978. године. Досад је имао четрдесет самосталних, као и бројне колективне изложбе. О успјешности и препознатљивости његовог рада говори и најважнија струковна награда „Милуновић, Стијовић, Лубарда“, коју је добио четири пута (1990, 1996, 2004. и 2010). Појава умјетника Тома Павићевића на црногорској ликовној сцени по много чему је специфична. Неукалупљеност у стандарде и непристајање на постојеће сликарске поетике дали су његовом сликарству гротескну фигуративност. Павићевић има убједљив опус, располућен између двије крајности, при чему умјетник захвата широк сет тема и образаца од одбачених кич предмета до ремек дјела белетристике, уз присутну еротику у знаку радости живљења. Без обзира на то којим темама је заокупљен (бордели, религиозни циклуси, циклуси ратника, циклус о Лубарди), Павићевић се свом сликарском позиву посвећује до краја, отварајући метафизичка питања и указујући на егзистенцијалне истине, посебно оне заборављене.
Специфичним поступком, сатканим од низа захвата (линије, мрље, уметнути слојеви медицинских газа и сл.), Павићевић чини сам акт сликања транспарентним уз колажиране структуре. У серији апстрактних радова интуитивно се ближи аутономном језику слике користећи у умјетничком поступку као материјал и старинске тапете са стилизованим флоралним шарама.
Након серија цртежа и слика војника, и епске инсталације „Омаж Лубарди“, Павићевић је реконцептуализовао своје радове из серије „Ратници“ уз релације са дигиталним принтовима изложених слика уз изванумјетничке, ислужене предмете. Својом гротескном, искошеном визијом свијета, Павићевић је потврдио право на стваралачку различитост, на умјетност као трансгресију затеченог поретка у умјетности и стварности. Павићевић се и на 75. Традиционалној изложби Удружења ликовних умјетника Црне Горе декларисао као стваралац од непоновљивог значаја за будућност црногорског сликарства уз највише оцјене стручне и одличну рецепцију шире јавности.
Предлог за додјелу Тринаестојулске награде умјетнику Томиславу Тому Павићевићу потписало је седамнаест мериторних, афирмисаних умјетника, академика и историчара умјетности: Љиљана Караџић, Милош Марјановић, Игор Ракчевић, Др Анастазија Мирановић, Ана Ивановић, мр Петар Ћуковић, Петрица Дулетић, Снежана Ивовић, Љиљана Зековић, мр Ана Спајић, др Светлана Рацановић, Анка Бурић, Теодора Никчевић, Јована Вујановић, Синиша Радуловић, Јован Вушуровић и Милена Јововић.
Дарко Никчевић и Срђан Булатовић (дуо гитара)
Жири за додјелу Тринаестојулске награде за 2021. годину није имао дилеме ни када је ријеч о међународно признатом дуу гитара, Дарку Никчевићу и Срђану Булатовићу, који већ више од двије деценије афирмише музику за гитару како кроз рецентне ауторе, који су писали за гитару, тако и кроз своје ауторске композиције, утемељене у музичкој баштини Црне Горе.
Дарко Никчевић је фламенко гитариста и композитор. Рођен је 1971. у Никшићу. Досад је написао више од 50 ауторских композиција. Ради на Музичкој академији Универзитета Црне Горе као руководилац електро-акустичке лабораторије и предавач.
Др Срђан Булатовић рођен је 1972. године. Класични је гитариста и композитор. Дипломирао је на Одсјеку за гитару на Факултету музичке уметности у Београду, а потом магистрирао и докторирао на истом Факултету. Први је дипломирани гитариста и магистар гитаре у Црној Гори, и први доктор извођачких умјетности – област класична гитара. Као први школовани гитариста у Црној Гори, 1984. године основао је Одсјек гитаре при средњој музичкој школи „Васа Павић“ у Подгорици. Иницирао је отварање Одсјека за гитару на Музичкој академији на Цетињу 2000. године, гдје је радио као професор до 2013. Аутор је више књига за гитару, а у дуету са Дарком Никчевићем наступао је и у Њујорку, у Карнеги холу.
Дуо Срђан Булатовић и Дарко Никчевић издали су 2020. године компакт диск „Peninsula“ за једну од водећих издавачких кућа класичне музике у свијету – „Naxos Records“. На овом диску налази се 17 ауторских композиција, које су аутори одсвирали, снимили и продуцирали у Црној Гори. Поред наведеног ЦД-а, истовремено су им у истој издавачкој кући објављена и два сингл издања: „Longing“ и „Балада“, у духу етно-мотива Црне Горе.
Дистрибуција ЦД-а „Peninsula“ у физичкој форми покрива цио свијет, а и ЦД „Peninsula“ и оба наведена сингла налазе се на свим најзначајнијим интернет музичким платформама, укључујући и највеће од њих, „Apple Music“ и „Spotify“, на којима су постигли изузетан успјех. Свих деветнаест композиција представљају ауторска дјела, добрим дијелом инспирисана традиционалном музиком Црне Горе. Циљ ове двојице музичких стваралаца је да домаћа ауторска музика, која је настала у Црној Гори као аутентична и оригинална, досегне до што ширег свјетског аудиторијума.
Истовремено, од изузетног значаја су и настојања Булатовића и Никчевића да одрже своју концертну дјелатност и у периоду пандемије током 2020. године извођењем композиција са ЦД-а „Peninsula“, чиме су промовисали црногорску културу у земљи и иностранству са пет солистичких концерата од Штутгарта до Подгорице, Улциња и других градова, уз врло афирмативне одјеке у црногорској и широј јавности.
На вијест о томе да је добио годишњу Тринаестојулску награду Томо Павићевић је за Дан изјавио да је почаствован што је добио највише државно признање које се додјељује у нашој земљи.
“Бавим се сликарством више од четрдесет година, колико сам у Удружењу ликовних умјетника Црне Горе. Веома ми је мила ова награда. Наравно да ми је је драго што ми је ово признање припало”, казао је Томо Павићевић.
Он је истакао да награде значе за сваког умјетника својеврсни подстицај, те да признање какво је Тринаестојулска награда представља у сваком погледу подстицај за њега и потврду да су жртве које је подносио током свог дугогодишњег умјетничког ангажмана као слободан умјетник уважене од људи из свијета умјетности и струке.
“Тежак је то живот… Ја сам слободни умјетник скоро четири деценије. Тешко је то и захтијева много одрицања. Зато, сматрам да је веома важно наградама подржати и младе умјетнике, који тек стварају име на нашој и интернационалној умјетничкој сцени”, поручио је он.
Срећан сам, затечен и почаствован што сам добио Тринаестојулску награду, казао је за Дан гитариста Срђан Булатовић.
“Осјећам се привилегованим што сам добио најзначајнију награду која се додјељује у нашој земљи. Захваљујући нашем стваралаштву стигли смо до многих адреса у свијету, успјели смо да свирамо у неким од најзначајнијих концертних сала, снимамо за неке од највећих издавача. Највеће је задовољсто када вас признају у држави у којој стварате и чије културе сте продукт”, прокоментарисао је Булатовић.
Дарко Никчевић је казао да је веома поносан што је први пут добио награду и то баш Тринаестојулску. Он је подсјетио да гитарски дуо постоји од 1991. године и да ове године слави три деценије постојања.
“Ову награду видим као највећу похвалу за наш труд, посебно што бар последњих десет година доста улажемо у културну промоцију Црне Горе”, казао је Никчевић.
Прочитајте још:
Душа нам је пространа, иако смо бројем мали: Десанка Максимовић – Балканац
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ни овај жири не препознаје српске књижевне ствараоце – наставља ли се или потврђује дискриминација ?!
Čestitam doktore!