Титови историчари и новинари, каријеристи и занесењаци, које чињенице нису много интересовале, деценијама су говорили да је он до краја Другог светског рата веома мало знао не само шта се стварно дешава у Јасеновцу, већ и о масовним покољима усташа над Србима и о стварном карактеру нацистичко-фашистичке Независне Државе Хрватске (НДХ).
То је само по себи нелогично, јер је Тито највећи део Другог светског рата, од краја 1941. до краја маја 1944, провео на територији НДХ, а и од маја до краја 1941, док се налазио у Србији, знао је како су усташе у НДХ организовале лов на Србе.
Крајем тог месеца, он је у депеши свом „Деди“, како је звао Стаљинову Коминтерну, московску централу свих комунистичких партија у свету, први пут поменуо усташе.
Оне су, како је рекао, само од априла до краја маја 1941. стрељале и поклале хиљаде Срба, а „по селима НДХ стријељано је на стотине Срба, сељака и радника без икаквог разлога“.
Тврдио је да су Хрвати толико огорчени због тога што су усташке власти „Србима и Јеврејима одузеле сва права да није искључено да због тога у Хрватској дође до сукоба између усташа и народа“.
До сукоба није дошло ни до краја рата, а Тито је тих дана о карактеру НДХ обавестио и чланство своје партије. Рекао је да тај режим представља само „шачицу франковачке господе“, при чему је мислио на присталице хрватизираног Јеврејина, србофоба Јосипа Франка, који је, уз хрватског екстремистичког политичара Анту Старчевића, био узор и претеча усташа.
Тврдио је и да поглавник НДХ Анте Павелић против себе у Хрватској има „читаву радничку класу“, чак „99 посто хрватског народа“. То је било велико претеривање, јер се у таквим околностима не би могао одржати на власти ни до краја 1941, а камоли све до капитулације Немачке.
А поготово не би могао, све до немачке капитулације, остати највернији савезник Адолфа Хитлера изван нацистичке Немачке.
Уосталом, та „шачица“ је крајем 1941. нарасла на оружану силу од 262.326 бораца. А страх од те „шачице“ био је толики да у Хрватској, за све време рата, није забележен ниједан јавни протест против бестијалних усташких клања српске деце, жена и стараца!
Тито још средином априла 1941. апеловао на своје симпатизере да „сачувају своју хладнокрвност“.
И тврдио да се баш тада, када је Југославија морала да капитулира, и када су хрватски наци-фашисти већ прогласили НДХ, „народи Југославије, укључивши и већину Хрвата, херојски боре за своју независност против многобројних непријатеља“, а тада се против фашизма у Хрватској није борио нико.
А ни у Југославији тада није било никаквих борби, земља је већ била капитулирала, Михаиловић се са остацима југословенске војске потуцао по Босни и спорадично борио против Немаца.
Други пут Тито је у свом обраћању „Деди“ поменуо усташе 23. августа 1941. године. Јавио им је да су усташе „само код Санског Моста поубијале око хиљаду жена, деце и стараца“, да су „села Омарска и Пискавица потпуно истребили“, да су стотине мртвих и рањених сељака „бацале у јаме и затрпавале“, али из само њему знаних разлога није рекао да су усташке жртве били Срби.
Злочин код Санског Моста, који се тада, као и готово цела Босна и Херцеговина, налазио у саставу НДХ, био је много већи од бројки које је он помињао.
Усташе су само у Санском Мосту 2. августа 1941. стрељале око 800 људи, а у неколико наредних дана у околини овог места у западној Босни побијено је још 2.200 Срба. У оближњем Приједору, 3. августа усташе су ликвидирале 700 Срба, а у селима Омарској и Пискавици још неколико стотина Срба.
Само две недеље после слања ове депеше, Тито је 8. септембра 1941, у „Билтену“ свог главног штаба који је углавном дистрибуиран његовим симпатизерима у Србији, другачије говорио о усташким злочинима над Србима. Писао је да је „под ножем Павелићеве усташке банде погинуло стотине хиљада Срба: жена, дјеце и стараца“.
Крајем лета 1941, и у Београду, у коме се Тито тада налазио од маја 1941, увелико се знало о концентрационом усташком логору у Јасеновцу, који се са својим стратиштима и другим логорима смрти простирао чак на 210 квадратних километара.
А знало се о масовним усташким покољима и бацању хиљада живих Срба у крашке јаме широм Хрватске и Босне и Херцеговине. Знао је то и Тито, али ни у многобројним депешама које је тада слао свом московском „Деди“, нити у обраћању сопственим присталицама у Југославији, није помињао ни Јасеновац ни друге усташке логоре.
Тито тек 4. априла 1942. године јавља Москви да се „најстрашнији концентрациони логор у Хрватској налази у Јасеновцу“.
Рекао је да је „џелат Павелић“, а не НДХ, „у овај концентрациони логор бацио више од 10.000 најбољих синова Хрватске“, не помињући да је у Јасеновцу заточено највише Срба из Хрватске и Босне и Херцеговине, а поготово није спомињао да су они отерани у овај логор смрти зато што су Срби.
Известио је и да је од тих 10.000 „најбољих синова Хрватске остало свега још хиљаду и по живих људи“, а да су „сви остали били подвргнути ужасним мучењима и убијени“. А на крају је додао како „саме усташе признају да је од почетка њиховог доласка на власт у Хрватској убијено пет стотина хиљада људи, већином Срба“!
Усташке логоре Тито је други пут поменуо тек пет месеци касније, 15. септембра 1942, када је свом „Деди“ јавио да су његови борци из логора Јастребарско код Загреба ослободили „600 [српске] дјеце с Козаре“. Четири дана касније, исправио се, говорећи да је ослобођено „900 козарачке дјеце, а не 600, а истина је да су партизани тада из логора у Јастребарском спасили 272 козарачка детета“.
У другој депеши Тито је, додворавајући се својим московским шефовима, написао како су ова козарачка деца, која тад вероватно нису ни знала за Стаљина, била спремна да за Стаљина, сви до једнога, изгину:
– Усташе су их (у логору) подвргавали мучењу и хтјели да их васпитавају у духу фашизма.
Када је фашистички жандарм-васпитач наредио да узвикну „Живио Павелић!“, из дјечјих редова заорило се „Живио Стаљин!“. На питање ко је то узвикнуо, сва дјеца су подигла руке!
СЕДМО ОТКРИЋЕ О ЈОСИПУ БРОЗУ
Аутор овог фељтона објавио је 20 публицистичких и историографских књига. После прве Титове комплетне политичке биографије, објављене досад у 12 издања, у Загребу и Љубљани промовисан је за „највећег светског титолога“.
У својим књигама разрешио је шест највећих непознаница Титове биографије. Кад и зашто га је Стаљинов режим довео на чело КПЈ, какву је улогу Тито имао у трагедијама елите КПЈ ликвидиране у Москви, шта је радио у Шпанском грђанском рату, како га је Стаљин 1944. довео на власт у Београду и због чега је Тито 1948. Стаљину рекао „историјско не“.
Симићева двотомна књига „Тито и Срби“ је његово седмо откриће о Ј. Б. Титу и доноси мноштво непознатих чињеница о проблематичном Титовом односу према Јасеновцу, разграничењу Србије и Хрватске, карактеру Независне Државе Хрватске.
На молбу „Новости“, аутор је одабрао најзанимљивије делове из прве књиге „Тито и Срби“, који говоре о односу Тита према Јасеновцу. Књига у четвртак излази из штампе у издању „Лагуне“.
Аутор: Перо Симић
Извор:Вечерње новости
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Tito, otrov za popove.
Pa AKO BAS ZELE DA BUDU TAMO DJE TITO VECNO …MOZ BIT DA IM I GRDJE NO TITU TAMO BUDE…, JER DA JE MESTO TITA VLASTI SE DOCEPA UZ SSSR VLADO DAPCEVIC IL KOVACEVIC SAVA IL KAPICIC IL SL., MNOGO BI GRDJE BILO …, TAKO DA MOGUCE DA KAD NIKOLAIDIS I SLICNI ODU DJE JE TITO VECNO NJIMA TAMO GRDJE NEGO TITU BUDE …, DAKLE ETO IM AKO ZELE …
Draga redakcijo, predlazem da reagujete nekim tekstom na hajku koju vode vedete titoizma i komunizma na portalu CDM. Tea Gorjanc, Nikolaidis, Bursac, nekakav Batricevic, Ljubomir Filipovic itd. lamentiraju protiv Heroja Halijarda, djenerala Mihailovica, cetnickog pokreta.
Ti ljudi bestidno ignorisu cinjenicu da su herojima Halijarda, o kojima je Rados Bajic snimio film, pocast ove godine, kao i ranije, odali ambasadori zapadnih zemalja (SAD, Velika Britanija…). Link:
https://royalfamily.org/lat/prestolonaslednik-na-komemoraciji-misiji-halijard-u-pranjanima/
Takodje, ignorisu cinjenicu da je Evropski parlament, pre nekoliko godina usvojio rezoluciju o izjednacavanju komunizma sa nacizmom. Link: https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/TA-9-2019-0021_EN.html
Dakle, taj isti Tito izjednacen je sa Hitlerom, po misljenju EP. A danas njegovi sledbenici, sve stojeci na pozicijama komunizma koji je ekvivalent nacizmu, sudo o tome ko je fasista, izdajnik i kolaboracionista, a sve po istim principu na koji sam ukazao: preskacuci informacije koje im ne odgovaraju.
Tei, Bursacu, Nikolaidisu, Filipovicu… mogu da porucim parafrazirajuci Teu: Sram vas bilo, stojite na pozicijama necega sto je ekvivalent nacizmu, tj. na pozicijama komunizma. Barem po misljenju EP. Uzgred, tom EP treba dojaviti vaae gorljivo zalaganje za komunisticki narativ (koji je po EP ekvivalent nacizmu), mozda vam uskrate fondove za te vase sramne rabote.
Nije “Titolog” rekao osnovno:
Tito je do smrti koristio slovo “meko I” onako kako se koristu u poljsko jeziku a ne kako se “meko I” koristi u ruskom jeziku, a znao je ruski jezik dobro. U hrvatskom jeziku ne postoji slovo “meko I”.
Titov maternji jezik je bio poljski jezik. Američki fonetski stručnjaci su kategorični da mu je naglasak onakav kakav se koristi na tromeđi Poljske, Ukrajine i Belorusije, okolina grada Lavova.
Tito je ime “Tito” uzeo iz magijskih razloga, Tito je bio sin cara Vaspazijana koji je srušio Solomonov hram u Jerusalimu.
“…веома мало знао не само шта се стварно дешава у Јасеновцу, већ и о масовним покољима усташа над Србима и о…” —Ma, nije on znao da njegove ustaše vrše pokolj Srba po državnom projektu “Endehazije”, ali je savršeno znao za svaki zločin, svako ubistvo koje su počinili četnici. Za vrijeme Jožine strahovlade niko nije smio na javnom mjestu pomenuti ustaške zločine. To je bila strogo tabu tema. Kršenje ove zabrane moglo vas je koštati i do šest mjeseci robije. Ali zato grlenisati na javnom mjestu o četničkim zločinima nije bilo kažnjivo. Bilo je čak poželjno. Ta zla praksa se protegla do dnašnjih dana. Autošovinisti i ustaški elementi uporno (bezuspješno) nastoje da izjednače u zločinima Antu Pavelića i Dražu Mihailovića.
TIT IL TITO SIN VESPAZIJANA .., A BIO APOSTOL TIT…, SVEJEDNO NIKO NIJE VIDEO DA TITO SAHRANJEN CAK I TV DIREKTAN PRENOS TAD PREKINUT …, NIKO NIJE VIDEO DA DRAZA SAHRANJEN I DAL A STOTINE HILJADA SRBA POBIJENI A DA NIKO NIJE IMOA DA PITA DA IH SAHRANE A DRZAVA SFRJ IL RAJH TRECI HTELI NISU KO STO I DANAS JE SAHRANA PREOSTALIH TELA IZ JASENOVCA ZABRANJENA …
Pa milo djukanovic lopovcina i ratni huskac i profiter iz 90-ih je naslednik sa svojom sektom ovih djela sepavog joze,a da ne govorimo o djukelama i primitivcima jovu kapidjicu,djilasu,dapcevicu,kovacevicu koji su sve Srpsko zatirali pa im sad naslednici se sire po beogradu i jos ucestvuju kao ministri u sadasnjoj vladi i naravno uz pomoc engleza i amerikanaca koi su ih 45-e doveli na vlast.
Ništa novo nije rekao. Titolog. Neka napiše ko su Titovi roditelji i koliko je bilo Tita. Naravno da ne zna i piše ono pokupljeno po novinama, iz knjiga. Ako je Tito imao kakav takav udio u likvidiranju komunističke ba*re u Moskvi to mu se ne može uzeti za zlo, kao što je to teško palo autoru teksta o Titu.
Као стдент, на часу Народне одбране, био је писмени и могућност да се поставе три питања. Прво које са поставио, било је:1)Зашто у току рата, ниједном није нападнут конц логор Јасеновац и зашто је радио шест мјесеци дуже,2)Како је могуће да 40 година након рата уз 2 сведока се добије борачка,3)Зашто водимо рачуна о несврстанима, а не бринемо за Србе Албанији и Румунији. А да, ко год је од српских партизанских командира поменуо напад на логор Јасеновац, убијен је од истих партизана.
Nažalost, sve ovo je odavno poznato. Postavlja se pitanje zašto se mauzolej još uvek nalazi u najlepšem delu Beograda? Čovek je umro pre 43 god a sfrj se raspala pre 32 god! Zato ja Beograd ne smatram srpskim gradom već jugoslovenštinom! Zato imate takve anti srbe u Bgd da su oni iz Zagreba male bebe! Zato vam klinac od dvadeset godina, na aerodromu u Bgd, pijan viče da će poklati sve srbe i decu im! Čovek misli da je to sve ok, neće biti kažnjen. Da je to uradio u HR, da pokolje hrvatsku decu ubili bi ga i rekli da je imao terorističke namere! Jedan čovek je tu mnogo bitniji nego hedonista JBT. To je Stevo Krajačić! On je osnivač NDH 2, njegovi ljudi su vladali, njegove reči su “malo smo vas pobili u Jasenovcu”! Dok jugoslovenština ne bude sklonjena iz Bgd neće biti boljitka za srbe!
Treba komisijski konstatovati da Jožini posmrtni ostaci nijesu u “Kući cvijeća”. Tamo su prevarno pohranjene vrećice pijeska, a njegov leš je otišao u Vatikan. Zato je i odabrao Ljubljanu za svoje mjesto odlaska u pakao. Odbio je Beograd i VMA! Nije se u VMA moglo besramno manipulisati njegovom smrću i lešom kao što se moglo u Ljubljani.
Željko Lučić je udbaš koji ima zadatak da širi dezinformacije, ali mora ponešto i da objavi što je tačno.
Po njemu je Tito, kao počasni kanonik Zavoda svetog Jeronima u Rimu, morao biti sahranjen tamo u Rimu.