Тијанине сузе за крај: „Јаче је од мене…“
1 min read
Са нестварних 37 поена Тијана Бошковић предводила је по ко зна који пут на терену Србију, али то није било довољно да се освоји злато на Европском првенству у Белгији, где је после драме у пет сетова славила Турска. Тијана је била емотивно испражњена после пораза, али је смогла снаге да изађе пред медије.
„Мислим да ће за неколико дана мало утисци да се слегну и да ћемо сигурно осећати понос, јер смо се бориле до последњег поена. Видели сте да је читав меч био неизвестан. Стварно смо дале све од себе, до последњег тренутка нисмо се предавале. Могу да кажем да сам поносна на све што смо урадиле на овом такмичењу“, рекла је Тијана Бошковић док су јој се сузе сливале низ лице.
Приликом доделе медаља и пехара најбоља српска одбојкашица није могла да да се избори с „емоцијама“, док се по завршетку серемоније сита исплакала.
„Само сам чекала да се склоним с терена, не волим да показујем емоције пред свима, али јаче је од мене“, рекла је Тијана у микс-зони после исцрпљујућег меча, преноси Спутњик.
Имала је Бошковићева поруку за Србију, јер већ од данас српске грације окрећу нови лист.
„Нажалост, нисмо успеле да освојимо још једно злато за Србију. Морамо што пре да се фокусирамо на наредне утакмиц, олимпијске квалификације које су подједнако битне. Морамо да се боримо јер желимо да одемо на Олимпијске игре“, закључила је најбоља одбојкашица планете, која је понос Србије баш као и све одбојкашице које су оставиле срце на терену и донеле нацији још радости и нову медаљу са великог такмичења.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sad … Zaista ne mogu da vjerujem što radite!???
Imate li ikakvu granicu … Kako u mojoj prepisci sa vama nema ničega izviše ličnog – niti vas ja znam, niti vi mene … Ne sviđaju vam se moje primjedbe na vašu cenzorsku torturu posjetilaca portala, neće biti da sam ja jedini, pouzdano znam! ( Ali sam zato jedini od one plejade vjernih vam posjetilaca koji nije diga ruke od vas kada ste počeli da zastranjujete i sramno brljate, pogubljeno lutajući između montenegrinske Scile i Haribde i pogrješnog razumjevanja „odanosti svesrpstvu“, zanjeti odbranom svega i svačega po svaku cjenu,l!? Čak i onda kada to zakonito i posljedično podrazumjeva i gubitak ličnog integriteta, one
elementarne samosvojnosti redakcije i dostojanstva profesije kojom se bavite! Odonda zalutali u pustinju beskomromisne odbrane svega što nam dolazi s one strane gubave granice, valjda zaslijepljeni svjetlostima prjestonice srpskog svijeta … )
Kako god, vama se ne dopadaju moji komentari, što je uslovno legitimno – a meni vaši cenzorski postupci bez svakog im osnova!
Opet, ogromna je razlika među nama: S gore vam razloga, vi me zabranjujete, a ja, ja i dalje nastavljam, svejedno svega, da posjećujem portal i komentarišem!
Ogromna je razlika … Meni se nimalo ne sviđa ta radikalna promjena uređivačke vam poltike, ma i dalje nastavljam da učjestvujen, svoga posla, zauzvrat, vi me sljepački i rigidno cenzurišete! Najčešće bez svakog dobrog razoga. Što je samo po sebi odvratno i nedostojno, inferiorno osvjetnički, ka ono mala đeca i nedoraslo čeljade, umno i etički.
Uostalog, osim što vam je uređivačka politika, od onih avgustovskuh dana, porilično konfuzna i nekonzistentna, neprofesionala i nedorasla trenutku, osim toga … Autodestruktivna je i posebno kompromitujuća spram vašeg dugogodišnjeg predanog i podvižničkog rada u odbrani prava i interesa srpskog naroda u Crnoj Gori. U odbrani svih onih vrijednosti koje jedno društvo čine zdravim i uspješnim. I to je ono što me posebno brine, na izvjestan način i lično žulja i boli!
Jer, vi biće nijste shvatili da je vaš i više nego uspješni rad dugih godina suštinski temeljio na onim sjajnim ljudima koji su vam bili vjerni, a više nijesu!
( Nije valjda da je ođe potrebno neko pojašnjenje?)
Vi više nijeste onaj IN4S!!! Ono jedino svijetlo u tamu montenegrinske medijske scene, onda ste bili, više nijeste!
A to je ono najgore što je moglo da vam se desi … Vi više ne ličite, ni izdaleka, na sebe onda!
I znam da to i sami znate …
I što mi drugo ostaje nego da žalim i da vas kritikujem, šta?
I da se nadam … Da ćete se povrnuti sebi.
Valjda hoćete. Ako već nijeste okasnili …
Valjda nijeste.
Са оваквим селектором и са оваквим приступом игри, уз слабу физичку и психичку припремљеност не може се више ништа очекивати. Од 2:1 стићи до 2:3 може само слаб тим. И то је то. На вријеме повући рез и убацити нове снаге. Тијани свака част, најбоља је на свијету ( Кубанка је пуна хемије), али једна ласта не чини пролеће.