У Никшићу промовисана нова књига Радмила Маројевића о Његошу „О издањима и коментарима Горског вијенца“
1 min read
Синоћ је у Никшићу, у оквиру културних програма за октобар Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, промовисана нова књига професора-емеритуса, академика Радмила Маројевића „О издањима и коментарима Горског вијенца“.
На промоцији ове драгоцјене студије, у едицији Института за српску културу – Никшић, као двјестото, јубиларно издање ове реномиране научне институције, уз присуство великог броја заинтересованих поштовалаца Његошевог опуса и истраживања Маројевића о Његошу, говорили су др Будимир Алексић, професор свјетске књижевности и теорије књижевности, Милутин Мићовић, књижевник, и Радмило Маројевић, а вече је, као медијаторка, успјешно водила пјесникиња Милица Бакрач.
У едицији Института за српску културу из Никшића ово је већ друга књига Маројевића о великом писцу и мислиоцу, а прва, „О Његошу и његошолозима“, објављена је 2023. године.
У свом критички интонираном осврту др Алексић је на почетку истакао да се обје књиге Маројевића јављају у времену „идеолошког насиља над највећим српским пјесником, у времену покушаја разњегошавања Његоша, када је на сцени злоупотреба овог класичног пјесника српске културе за потребе конструисања новог идентитета Црне Горе.“ Притом је подсјетио да је Његош оставио јасно писано свједочанство о томе да говори српским језиком као својим матерњим, и да припада српској култури и литератури. Алексић је нагласио и да „Његошево књижевно-философско насљеђе представља трајну вриједност српскоправославне културе и словенских народа у цјелини, а у свом духовном склопу приближава се најумнијим творевинама човјечанства“.
Потом је истакао да се Радмило Маројевић и овом новом књигом потврдио као угледан његошолог тумачећи историју његошологије као славистичке дисциплине, уз сагледавање свих релевантних издања „Горског вијенца“, фокусирајући се на прва издања оних приређивача, који су, по правилу, и коментатори овог спјева уз утврђивања критичног текста у свјетлу лексике, граматике и културолошких јединица. Стога се, по Алексићу, „значај књиге састоји у детаљном прегледу издања и тумачења најпознатијег Његошевог дјела“, уз „невјероватан спој научне акрибије, методолошке вјештине, ерудиције и огромне стваралачке енергије њеног аутора“.
Књижевник Милутин Мићовић је у својој надахнутој бесједи увјерљиво осликао мјесто и улогу великог пјесника, мислиоца и владара, истичући да се човјек нашег доба и духовног тла, кад год се окрене суштаственим проблемима властитог постојања и постојања свог етноса, у ствари, увијек враћа Његошу и његовим вјечним постулатима, уцртаним у духовно биће и постојање народа. По Мићовићу, велика мисија Његошева у сваком времену, па и нашем, садржана је у томе што је постао и остао наша духовна вертикала, а његов „Горски вијенац“ водиља и опомена у сваком, па и данашњем тренутку, бременитом бројним питањима и изазовима опстанка етноса. У својој поетско-филозофски интонираној снажној бесједи Мићовић је васпоставио благотворну сјен Његоша и Његошевог опуса, преко којег је и наш народ препознат у времену и историји његошевске Црне Горе.
Kvartet snova na slici. Čuvajte ih ka očinji vid. Toliko pameti na jednom mjestu se rijetko sreće. I, probudite Mićovića.