Тајна друштва и владавина човјечанством: Закулисни владари

Пише: Драган Млађеновић 

Давно је енглески лорд Бенџамин Д`Израели (Benjamin Disraeli, Лондон, 1804–1881) изрекао опомињућу истину да светом не управљају личности које стоје на челу држава и влада него тајна друштва која закулисно владају човечанством обликујући, мање–више, све важне покрете у људској историји. Од њиховог је разорног дејства страховала чак и моћна Хабсбуршка царевина, која је 1795. године забранила рад масонерије у својој држави и тиме делимично одгодила остварење масонског антимонархистичког плана – свргавање цара и успостављање републике.
„Увек бити у средишту рађајућег се циклона“
Два основна обреда модерног Слободног зидарства су `Египатски` и `Шкотски`. Први су револуционари и ратни хушкачи, док су други миротворци. Оба ова обреда су међусобно усклађени и савршено се допуњавају. Масонска тактика оба обреда се назива овако: „Увек бити у средишту рађајућег се циклона“. Тактика подразумева увођење својих људи у фашистичке, нацистичке, анархистичке, социјалистичке, безбедоносне (војне и полицијске), демократске и све друге структуре. За масонску организацију је важно само да неко од „наших“ (тј. њихових) буде на врху.
Такозвана Француска револуција је, по признању самих масона, њихов први велики успех. Но, кренимо редом.

Ред илумината („просветљених“)

Преломни тренутак у историји антихришћанске завере представља 1. мај 1776. године када је двадесетосмогодишњи младић Адам Вајсхаупт (Adam We¬is¬ha¬upt, 1748–1830) основао у Инголштату (Баварска) Ред илумината („просветљених“).
Друштво Адама Вајсхаупта је најпре названо Удружење савршених (Geselschaft durch Per¬fec¬ti¬bi¬li¬sten), а наступило је као политички покрет чији је циљ уништење тираније и незнања унапређивањем моралне врлине, разума ослобођеног верских и других предрасуда и слободе. Друштво је ускоро узело назив Илуминати, а тако су себе, пре Вајсхаупта, звали атеистички и антихришћански француски писци енциклопедисти окупљени око Волтера. Безбожни Волтер (1694–1778) и његово духовно чедо Вајсхаупт су своју философију изградили на темељима Платоновог идеалистичког пантеизма, који је у ренесансној Италији прерађен у новопагански неоплатонизам. У Вајсхауптовој преради, платонизам је постао материјалистички пантеизам. Као знамење заједничког подухвата „оперативних“ завереника и сатанских финансијера, Адам Вајсхаупт је својим тајним меценама уручио примерак Платонове „Републике“.
Илуминати су заправо створени са једним циљем – да извршавају планове високе масонерије у успостављању Новог светског поретка путем стварања упоришта у кључним круговима европских влада, у којима је кројена политика, и кроз настојања да се утиче на одлуке европских владара изнутра, са саветодавних положаја.
Сатански план Вајсхауптове мегаломанске, илуминатске „Светске револуције“, може се остварити уколико се испуни седам основних задатака:
1. Укидање монархије и свих легалних влада;
2. Укидање приватне својине;
3. Укидање права на наследство;
4. Укидање патриотизма (национализма);
5. Укидање свих религија;
6. Укидање породице тј. брака и моралности, те увођење друштвеног васпитања и образовања деце; и
7. Стварање Светске владе.

Бољшевички сатанизам

Безбожну светску револуцију коју су започели масони и илуминати у Француској крајем 18. века, наставили су почетком 20. масони–комунисти у Руском царству.
Средишња фигура комунистичког сатанског демонизма био је Владимир Илић Лењин (1870–1924), човек–медијум, који је с највећом могућом страшћу мрзео Бога и православно Хришћанство у Русији и свету.
Занимљиво је шта је православни философ Виктор Аксјочиц (рођен 1949. у Белорусији) писао о вођи бољшевичког сатанизма: „Лењин је до савршенства довео концепт револуционарног освајања власти, зарад чега је од `класика` социјализма и марксизма преузео све што је било неопходно, одбацујући немилосрдно све што је било застарело или `превише хумано`. Руководећи се тиме, Лењин је први у историји створио масовну револуционарну партију саздану на суровој дисциплини и крви. Лењин је разрадио тактику револуционарног преврата, која је користила искуство свих претходних револуција: њен цинични алгоритам омогућио је да се дефинишу сва слаба места власти коју је требало свргнути, сви могући ослонци у друштву, као и сви стварни противници које је требало ућуткати или једноставно (без суда) ликвидирати. Нико пре Лењина није тако цинично и сурово дограбио власт, рушећи на свом путу сва начела и све светиње. Затим је Лењин успео да земљу гурне у непојамно суров и крвав грађански рат, који је однео ПЕТНАЕСТ МИЛИОНА ЉУДСКИХ ЖИВОТА. Да би револуција однела потпуну победу, Лењин је први после француских револуционара разрадио теорију и у пракси спровео СИСТЕМ ТОТАЛНОГ ДРЖАВНОГ ТЕРОРА.