Свјетски дан здравља: С више пажње о безбједности хране

Свјетски дан здравља обиљежава се данас, а ове године посвећен је безбједности хране. Доктор Снежана Барјактаровић-Лабовић из НВО Центар за екологију и афирмацију здравља, казала је да се Свјетски дан здравља обиљежава под слоганом „Од њиве до трпезе – здравствено безбједна храна”.

Она је указала да је безбједност хране област јавног здравља, чији је циљ заштита становништва од ризика тровања храном и храном изазваних акутних или хроничних болести.

“Небезбједна храна може довести до низа здравствених проблема: дијареје, вирусних болести (први ебола случајеви били су узроковани контаминираним месом), репродуктивних и развојних проблема, малигних болести”, казала је Барјактаровић-Лабовић агенцији Мина.

Она је навела да су циљеви овогодишње кампање поводом обиљежавања Свјетског дана здравља унапређење знања о значају здравствене безбједности хране за здравље људи, јачање капацитета јавног здравља и превенције настанка болести које се преносе храном и унапрјеђење мултисекторске сарадње и програмских активности у тој области.

Свјетска здравствена организација дала је пет кључних правила за здравствено безбједну храну, од којих је први да обавезно одржавање хигијене.

То, појансила је Барјактаровић-Лабовић, подразумијева обавезно прање руку након употребе тоалета, као и прије и више пута током припреме хране, одржавање чистих радних површина, прибора и посуђа и заштититу храна од инсеката, глодара и других животиња.

Она је упозорила да патогени микроорганизми који се налазе на рукама, крпама за брисање, сунђерима, прибору за јело, даскама за сјечење и другим радним површинама лако могу да се пренесу на храну, што повећава ризик од појаве болести које се преносе путем хране.

Један од кључних правила за здравствено безбедну храну је и одвајање свјежег и куваног. Барјактаровић-Лабовић указала је да је неопходно одвојено припремати сирово месо, рибу и морске плодове од других намирница.

“Одвојено припремајте сирове од термички обрађених намирница. Темељно перите прибор (ножеве, даске) приликом преласка са једне на другу врсту намирница, а сирове и термичко обрађене намирнице чувајте у посебним, добро затвореним посудама”, рекла је она.

Говорећи о кувању хране, Барјактаровић-Лабовић рекла је да је то потребно радити темељно, посебно у обради меса, живине, јаја, рибе и морских плодова.

“Пустите да чорба или супа прокључа. Увјерите се да су сокови из термички обрађеног меса или живине бистри, а никако ружичасти. Темељно подгрејте термички обрађену храну”, додала је она.

Барјактаровић-Лабовић подсјетила је да правилна термичка обрада намирница може да уништи готово све патогене микроорганизме.

“Бројна истраживања су доказала да кување на температури изнад 70 степени Целзијусових уништава бактерије у року од 30 секунди, чак и при високој концентрацији микроорганизама, чинећи храну безбједном за употребу. Посебну пажњу приликом термичке обраде захтијевају мљевено месо, велики комади меса и живинско месо”, указала је она.

Барјактаровић-Лабовић је рекла да је један од кључних правила за здравствено безбедну храну и њено чување на безбједним температурама.

“Не остављајте кувану храну на собној температури дуже од два сата. Све сирове и термички обрађене намирнице које се брзо кваре чувајте у фрижидеру (на температури до пет степени Целзијусових).
Термички обрађену храну до сервирања држите на високим температурама (изнад 60 степени Целзијусових)”, навела је она.

Према његовим ријечима, Барјактаровић-Лабовић казао је да замрзнуте намирнице треба отапати на температури фрижидера.

“Опасна температурна зона је температура између пет и 60 степени Целзијусових, јер се у овом температурном оквиру микроорганизми јако брзо размножавају. Хлађење или замрзавање хране не убија микроорганизме, али ограничава њихов раст. С друге стране, већ на температури од 50 степени Целзијусових, већина микроорганизама се не размножава”, додала је она.

За безбједност хране потребно је употребљавати хигијенски исправну воду и свјеже намирнице, користити исправну воду за пиће или припрему хране.

“Бирајте свјеже и неоштећене намирнице. Употребљавајте дуготрајне намирнице (пастеризовано млеко, дуготрајне месне прерађевине). Воће и поврће добро оперите под млазом воде прије чишћења или конзумирања, и обратите пажњу на рок трајања намирница”, рекла је Барјактаровић-Лабовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: