Svetionik u tami: Priče nade iz Cernice

Cernica, mesto koje je bilo svedok nesagledivih tragedija, danas je dom čoveku čija priča osvetljava tamu prošlosti, ali i pruža ruku nade budućim generacijama. Lazar Petrović, nastavnik i čuvar tradicije, nosi sa sobom sećanja na trenutke koji su ga zauvek promenili, ali i dali snagu da se bori za opstanak zajednice i mladih ljudi koji u njemu vide uzor.

Pre 25 godina, kobnog 28. maja, izgubio je svog četvorogodišnjeg brata Miloša.

Tog dana 2000. godine, u Cernici, na očigled starijeg brata, strica, rođaka, komšija i jedinica KFOR-a, iz mitraljeza je ubijen četvorogodišnji dečak Miloš Petrović, dok je ispred prodavnice čekao da mu stric kupi sladoled. Pošavši da zaštiti dete, nastradali su i dečakov rođak Vojin Vasić i komšija Tihomir Simijonović koji se našao na licu mesta.

U selu je tog dana bilo preko 30 ranjenih ljudi.

To je događaj koji nije samo obeležio njegov život već i sudbinu cele porodice, ali i sela, i zemlje. Taj bol nije zaboravljen, ali Lazar odbija da ga pretvori u gorčinu. Umesto toga, odlučio je da se fokusira na obrazovanje, humanost i zajedništvo, jer zna da su to temelji za očuvanje života u ovom delu Srbije.

Život u Cernici danas – izazovi i upornost

Selo Cernica, nekada puno dece i života, danas je znatno praznije. Mnogi su otišli trbuhom za kruhom, u potrazi za sigurnijim životom i boljim prilikama. Ipak, Lazar i njegova porodica ostali su da čuvaju svoje korene.
„Nije lako živeti ovde,“ priznaje Lazar. „Neizvesnost je stalni pratilac, ali ne želimo da napustimo naš dom. Ovo je naša zemlja, i ovde pripadamo.“ kaže za IN4S.

Sa smanjenim brojem stanovnika i ograničenim resursima, škola u Cernici bori se za opstanak, ali Lazar veruje da obrazovanje može biti svetionik u tami.

„Deca su naša budućnost,“ kaže on. „Učimo ih da budu ponosni na svoje poreklo, ali i otvoreni za svet.“

Nedavno je u selu izgrađen i omladinski centar – prostor u kome se mlađe generacije okupljaju, igraju šah i bilijar, gledaju utakmice i provode vreme u zdravom, podsticajnom okruženju. Centar je postao novi simbol nade, mesto gde se neguje drugarstvo i podstiče ostanak mladih u rodnom kraju.

Između nastave i humanosti

Lazarova svakodnevica isprepletena je između nastavničkih obaveza, porodičnih briga i humanitarnog rada. Sa željom da zajednicu održi živom, često organizuje akcije pomoći porodicama koje su pogođene siromaštvom i teškoćama.

Obrazovanje i mladi – svetionik nade

U školi u Cernici, deca su tiha, ali uporna. Uprkos problemima, željna su znanja i spremna da uče.
„Ponosan sam na svoje učenike,“ kaže Lazar. „Oni znaju da nisu sami, iako je svet oko njih često nemilosrdan. Trudimo se da im pružimo ne samo obrazovanje, već i nadu i snagu da ostanu.“

Mladi na Kosovu i Metohiji suočeni su sa teškim izborima – ostanak u rodnom mestu ili odlazak u neizvesnost velikih gradova ili inostranstva.
„Razumem ih,“ kaže Lazar, „ali verujem da svako ko ostane ovde čini važan korak za očuvanje zajednice.“

Humanitarni rad – podrška zajednici

Lazar nije samo učitelj, već i organizator humanitarnih akcija. Kroz pomoć porodicama koje se bore sa siromaštvom, on nastoji da olakša svakodnevicu ljudi koji nemaju mnogo, ali i da vrati veru u solidarnost.
„Svi smo deo iste zajednice,“ objašnjava. „Kad pomognemo jedni drugima, jačamo sebe i naše korene.“

Priča o upornosti i nadi

Priča Lazara Petrovića iz Cernice je priča o ljudskoj snazi da opstane uprkos tragedijama i teškim vremenima. To je priča o ljubavi prema zemlji, porodici i kulturi, ali i o neugasloj nadi da će budućnost doneti promene koje će zadržati mlade i oživeti sela Kosova i Metohije.

U svetu u kojem su često zaboravljeni, ljudi poput Lazara podsećaju nas da je prava snaga u upornosti i zajedništvu.