Piše: katiheta Branislav Ilić

Bogosluženje Crkve u svojoj sveobuhvatnosti predstavlja mnogoceni dar Božji kroz čiji dragoceni zadržaj, u vidu molitava i himnografije svagda bivamo poučeni svetlim primerima svetih ugodnika Božjih koji su u svom podvigu prosijali na slavu Božju.

I sâm tekst Svete Liturgije nas bogomudro na nekoliko mesta podseća na značaj neprestanog pominjanja svetitelja, ne samo u našim ličnim molitvama, već i u zajedničkim (sabornim) molitvama Crkve, misleći prevashodno na sabranje Crkve kao zajednice radi savršavanja Svete Evharistije.

Davno je rečeno da bogata i divna himnografija crkve jeste prepevano žitije svetitelja Božjih, i vaistinu u službi Svetih slavnih i svehvalnih starastoterpaca Romanovih molitveno bivamo nadahnjivani njihovim vrlinskim i svetim životom koji je krunisan mučeničkom končinom za svoga Gospoda.

U stihirama na Gospodi vozvah Crkva veliča Svetog blagovernog Cara Nikolaja kao vernog i poslušnog služitelja Božjeg koji bivajući vladar zemaljskog carstva, svojim životom svedočaše da je istinita  i svake hvale dostojna reč Božja da je nebesko carstvo pretežnije od zemaljskog i da je večna i jedina prava otadžbina nas hrišćana upravo na nebesima. Po rečima crkvenog pesnika Car Nikolaj je na svoju carsku vlast gledao kao na službu Bogu i svome rodu, uvek imajući na umu evanđelske reči da mi ovde nemamo postojana grada, nego čekamo onaj koji će doći. Vrhunac nepokolebive vere blagovernog cara Nikolaja bilo je krajnje smirenje i molitva za gonitelje, koje himnografija poredi sa smirenjem Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana koji prilikom kamenovanja uznosi molitvu Gospodu za svoje mučitelje: Gospode ne uračunaj im ovaj greh. Crkveni pesnik veliča i divna i slavna dela blagoverne Carice Aleksandre koja je i svoja čada odgajila u duhu prave i istinske Pravoslavne vere, za koje pojemo da su postale divne i miomirisne neveste Hristove koje svojom ljubavlju i mudrošću postadoše nove mudre devojke koje su pošle u suret ženiku Hristu. Ugledajući se na Hrista koji je iz svoje neizmerne ljubavi prema nama pretrpeo telom strašna mučenja, životvornu smrt i pogrebenje, tako i Sveti Strastoterpci Romanovi kao prvi među narodom svoj podvig krunišu neuvelim vencem mučeništva.

Izvod iz himnografije Svetim slavnim i dobropobednim Strastoterpcima Romanovim:

Kada si za carevanje Rusijom bio krunisan, pomazaniče Nikolaju, usrdno si se tada molio: „Vladiko i Gospode moj, pouči me za delo na koje si me poslao, i neka sa mnom bude premudrost Tvoja, da razumem šta je ugodno pred očima Tvojim, i da Ti u dan suda dam nepostidan odgovorˮ. Ti se tada nisi brinuo o slavi zemaljskoj, nego, mnogo više, o slavi nebeskoj. (Prva stihira na Gospodi vozvah)

Sve blagočašće tvoje u Hristu beše, sveta mučenice, carice Aleksandra Ruska, koji si iz Luterove vere prešla u Pravoslavlje i primila ga svim srcem svojim, zavolevši molitvu, hram Božji i pouke svetootačke. Kao dobronamerna mati, i svoja čeda si u blagočašću odgajala, pripremivši ih za neporočnu žrtvu za Hrista. Toga radi te uvek proslavljamo. (Šesta  stihira na Gospodi vozvah)

Kćeri careve, svete mučenice djeve, istinske neveste Hristove, Olga, Tatjana, Marija i Anastasija, vi ste kao mudre evanđelske djeve jelej milosrđa u dušama svagda čuvale, usrdno posluživši stradalnima, ubogima i bolesnima. Za one što su vas progonili Gospodu ste se do smrti molile, a sada ste se u ložnicu nebeskog Ženika uselile. Taga radi vas uvek veličamo. (Osma stihira na Gospodi vozvah)

Kada dođe godina strašna i kada tama obuhvati zemlju rusku, tada se pojaviše pobijeni za reč Božju. Ti si pak care-mučeniče, kao začetak novih stradalnika, s bogoljubivom caricom, carskom decom i vernim slugama tvojim s ljubavlju usklikivao: Priđite da prinesemo sebe Bogu kao žrtvu živu, da tako posvedočimo veru pravoslavnu i da se Carstva nebeskog udostojimo. (Slava na litiji)

Danas, blagoverni ljudi, svetlo veličamo sedmoro carskih mučenika, Hristovu domaću crkvu: Nikolaja i Aleksandru, Alekseja, Olgu, Tatjanu, Mariju i Anastasiju. Oni pak, koji se mnogi okovi i stradanja nisu plašili, od bogoboraca smrti i telesna stradanja primiše i odvažnost pred Gospodom u molitvi zadobiše. Toga radi s ljubavlju mi kličemo: O sveti strastoterpci, poslušajte glas pokajanja i vapaj naroda našeg, i zemlju rusku u ljubavi ka Pravoslavlju utvrdite, od međusobnih sukoba sačuvajte, mir svetu od Boga isprosite a za naše duše veliku milost. (Tropar)

Izabrani od Cara nad carevima i od Gospodara nad gospodarima među ruskim carevima, vi ste blagoverni mučenici, koji ste zbog Hrista muke duševne i telesnu smrt primili i vencima se nebeskim ovenčali. Stoga vam s ljubavlju blagodarno kličemo kao našim milostivim pokroviteljima: Radujte se, carski strastoterpci (mučenici) i za svetu Rusiju pred Bogom usrdni molitvenici. (Kondak)

*Objavljeno u novembarsko-decembarskom, 358. broju Pravoslavnog misionara, str. 21-22.