Света Русија – особена евроазијска православна цивилизација

Руска идеја – то је оцрковљење. Зато што се без препорода душе Отаџбина неће препородити…славу Русији (је донијела) православна душа која је, сабравши раздробљене земље, саздала величанствено друштвено богатство…“ (Јеромонах Роман (Матјушин), 1954, руски пјесник, композитор и пјевач духовних пјесама; живи у пустињској испосници Ветрово коју окружује мочвара, у псковској области)

„Нипошто нијесам одушевљен овиме што видим око себе…али се кунем својом чашћу да ни за шта на свијету не бих мијењао своју отаџбину за неку другу или имао другу историју осим историје наших предака, онакве какву нам је Бог дао.“ (Александар Сергејевич Пушкин, 1799-1837, отац модерне руске књижевности)

„Држава, у њеној духовној суштини (је)…родина (отаџбина), уобличена и уједињена јавним правом, или…мноштво људи повезаних заједништвом у духовној дубини, који су се јединствено сабрали на основу духовне културе и правне свијести“. (Иван Александрович Иљин, 1883-1954, руски политички и религијски филозоф)

„Господ нас је кажњавао и кажњава Западом!“ (Свети Теофан (Феофан) Затворник Вишински, рођен као Георгиј Васиљевич Говоров, 1815-1894, руски светитељ, епископ, теолог и књижевник)

„…То је нова вавилонска кула. То је Европа…“ (Свети Николај (Велимировић), 1880-1956)
Коментар: У Библији – Трећа књига Мојсијева – Постање, 11:4, каже се: „…хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба (као симбол земаљске моћи и славе)…“ Зато, житеље Вавилона „…Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.“ (Постање, 11:8)

„Русизам је обећање будућности нашој култури док вечерње сјенке постају све дуже над западним свијетом.“ (Освалд Шпенглер, 1880-1936, њемачки историчар и филозоф историје)

Пише: Милан Гајовић

Наши српско – руски Светитељи, златноореолски Богосвјетилници, умне свјетлости надземаљске љепоте и сјаја и видјела живота, у архангелској одежди, радују се јер се руске душе Богопуне, Христоузносе и Охристовљују. Они су небески штит Русије, односно непробојни енергетски „зид“ за њене непријатеље. То је Богоодазивајућа, благодатна енергија, као дар Божји за руску земљу и народ.

Света Русија је свјетилник православљу и свеколиком хришћанству.

Пресвета Мајка Богородица и Господ Исус Христос се мојој супрузи Драгици најчешће јављају из руских светилишта, што је Божји знамен да су Русија и Руска православна црква главни планетарни браничи основних људских, породичних, хришћанских (православних), националних и државотворних вриједности од свеопште западне (нео)либералне сотонизације,  дехуманизације, дебилизације и моралног пропадања. За западне, мегакапиталистичке владаре из сјенке, Русија је увијек била, јесте и биће глобални противник и неуклоњива препрека за остваривање глобалне превласти.

Збигњев Бжежински, некадашњи незванични портпарол тајне западне сатанистичке мегакапиталистичке владе и савјетник за безбједност америчког предсједника Картера, говорио је и писао да је њихов глобални циљ „стварање једне свјетске владе“ и да „национални концепт више није одржив“. Значи, глобални циљ Запада је укидање суверених држава и стварање глобалне заједнице – Мегалополиса, под контролом неформалних центара моћи. Бжежински и његови истомишљеници су сањали и о трајном слабљењу Русије и сматрали су да Русија, без Украјине, никада више неће бити империја.

Већ дуже од двије деценије западни мегакапиталисти, пљачкаши банкама (владари из сјенке, Орвелов Велики Брат) воде агресивни, интензивни и непрекидни, тотални хибридни (мрежни, мрежноцентрични) рат против Русије и Бјелорусије, а преко Украјине и прокси (посредни) оружани рат ради „стезања омче око континенталне масе Русије“. Циљ овог рата је остваривање глобалне превласти и покушај успостављања контроле над неицрпним природним богатствима Русије. Сјетимо се ријечи Медлин Олбрајт, бивше државне секретарке САД, из 2007.године:

„Природна богатства су неправедно распоређена само на Русију“?!

Истовјетни рат води се, постојано и дуговремено, и против српског народа (савремени геноцид над Србима у Хрватској, отимање Косова и Метохије, пријетње опстанку Републике Српске, негирање историјске српске Црне Горе…)

Циљ хибридних ратова је и продужење глобалне хегемоније Запада која подразумијева уништење индивидуалности човјека као хуманог, националног, државотворног и религиозног бића. Индустријом забаве и спорта, „производњом сагласности“ и општом дебилизацијом људи се претварају у безоблично стадо у врту Великог Брата, у коме најбоље успијевају тикве без кријена.

Руски умници већ два вијека постојано указују на бројна геополитичка ограничења која романско – германска западна „цивилизација“ поставља пред Русију, као „нешто туђе“, и чија је огромна величина препрека њиховом претензијама. Стога су постојани њихови покушаји да слабе Русију, поготово на њеној периферији гдје су живјели и живе бивши Руси који имају романско-германско и ватиканско покровитељство. То је у складу са „стратегијом наранџине коре“: ивична подручја треба одвајати од централне Русије, као што се одваја кора наранџе. Зато је одбрана од колонијалних претензија западне цивилизације и отпор „универзалности западног система“ за Русију питање опстанка.

У процесу разбијања руске нације и Русије, на њеним западним границама, главну улогу су имали вјерски (ватикански прозелитизам) и антируски геополитички фактори (прије свега, Пољска – „хијена Европе“ (израз Винстона Черчила)), који су  искористили вјерску мржњу поунијаћеног бившег руског становништва на западном ободу царске Русије према Русима и Русији и изазвали њихову дуговремену окупациону одвојеност од Руске Империје. Значи, кључну улогу у том процесу имале су  политичко манипулативне методе колонијалних господара и лажних украјинских елита, неутемељена пропаганда и прекрајање историје.

Антируски карактер има и хришћански ционизам (диспензационализам, од лат. dispensatio – распоређивање (Божје милости на евангелистичке протестанте), који  је идеолошка основа америчко – израелске алијансе. То је религијски правац и геополитичка симбиоза англосаксонског, евангелистичког протестантизма и ционизма, односно увјерења у месијанску улогу САД и идеје водиље Старог завјета о Јеврејима као „изабраном народу“ („Велики Израел“). Американци и Јевреји, тобоже, имају месијанску улогу да „спашавају“ свијет побједом (још у Библији најављеној) армагедонској бици (на планини Мегидо и њеној околини, у данашњем сјеверном Израелу) над „силама зла“, у које, по њиховом тумачењу, спада и Русија?!

Наиме, према овом есхатолошком „учењу“, у последњој, одсудној армагедонској бици, „силе добра“ (англосаксонци и Јевреји) ће побиједити библијског Гога (симбол таме), кога представља Русија и њени савезници?! Послије побједе, англосаксонци би били „узнесени“ на Небо, а „синови Израела“ би се преобратили у протестантизам и отпочело би „хиљадугодишње Христово царство на Земљи“?!

Године 1914. Русија је имала 181.537.800 становника (треће мјесто у свијету, послије Кине и Индије), на територији од 21.799.825 квадратних километара. А сада Русија има око 148 милиона становника, на територији од око 17,1 милион километара квадратних?! Све ово су последице Октобарске револуције, односно бољшевичког револуционарног преврата са погубним последицама по руску земљу и руски народ.

Јавност све више сазнаје да су „успјешности“ Октобарске (бољшевичке) револуције („колективном историјском експерименту“) пресудно допринијела и тајна западна (масонска) друштва и велики новац западних мегакапиталиста.  Јудео – хазарски Ротшилди су главни финансијери и Наполеоновог похода на Русију, као и извођача Октобарске револуције.

Вође преврата Владимир Иљич Уљанов (Лењин) и Лејба Давидович Бронштајн (Лав Троцки), као и бројни други “револуционари“, били су њихови плаћеници. Вођа преврата. Лењин је, чак, почетком априла 1917.године, из Цириха стигао у Петроград „возом пуним злата и новца…прошавши Њемачку и Шведску без задржавања на граници и царини…“

У руском грађанском рату страдало је око шест милиона људи. Поред тога, у присилној колективизацији, принудним расељавањима становништва и стаљинистичким чисткама до Другог свјетског рата, према минималним процјенама, страдало је преко 20 милиона људи (махом Руса)!

У ноћи између 3. и 4.јула (по старом календару) 1918.године, бољшевици су, у ритуалном сатанистичком пиру, масакрирали цара Николаја II,његову супругу, четворо дјеце, дворског љекара, кувара, собарицу, послужитеља, па чак и пса царске породице?!

Најстарија царева кћи Олга пренијела је његову последњу поруку:

„Отац моли да поручим свима, који су му остали вјерни, и онима на које може имати утицаја, да се не свете за њега јер је он свима опростио и за све се моли, а да се не свете ни за себе, него да памте да ће ово зло, које је сада у свијету присутно, бити још силније, а да зло не може бити побијеђено злом, него само љубављу.“

И наведено ритуално убиство руског цара  („свештеног лица, центра унутрашњег континента Русије“ – Александар Дугин) и његове породице доказује да је Октобарска револуција је била „свештени рат“ Запада против Русије.

Новинар и публициста Милорад Вукашиновић наводи да је Христијан Георгијевич Раковски (1873-1941, бугарски социјалиста, љекар и новинар и совјетски државни и партијски функционер), у судском процесу против њега и других троцкиста – лијеве опозиције Стаљиновој власти, објаснио природу „свештеног рата“ који је свјетска масонерија, под видом револуције, покренула против „Свете Русије“. Раковски је указао на постојање „вишег и нижег комунизма“. Виши комунизам симболизује стварне демонске, езотеријске циљеве револуције, док је нижи комунизам идеологија намијењена најширим масама.

Езотеризам (грч. езотхео – унутрашњи) је назив за црномагијска, сатанистичка тајна учења и знања, као средстава успостављања новог свјетског поретка ритуалним уклањањем водећих државника и јавних личности, те манипулацијом свијешћу, емоцијама и вољом појединаца и људских колективитета.

Подсјећам на ријечи Јозефа Гебелса (1897-1945), Хитлеровог министра пропаганде:

„Доћи ћемо до циља када будемо имали моћ да се смијемо док уништавамо, док разбијамо све што је било свето: традицију, образовање и људску емпатију.“

Совјетски колорит је дјело руске наиве и неутемељеног вјеровања да ће Совјетски савез трајати вјечно. И то је разлог што су унутрашње границе у Совјетском Савезу исцртане на штету Русије и рускога народа.

На срећу, остварило се пророчанство Шарла де Гола (1890-1970,француски генерал и предсједник):

„…Совјетски Савез (је) привремен. Русија ће се обновити.“

Свети Сергије Радоњешки и Света Матрона (Матронушка) Московска Свемоћна, слава Им и хвала, указали су мојој супрузи Драгици да су Октобарска револуција и комунизам, уз скоро двоиповјековну монголску окупацију Русије од 13. до 15.вијека, највеће несреће које су задесиле руску државу и руски народ.

Међутим, и у вријеме монголске окупације, руски народ је сачувао духовно и социокултурно јединство, а послије ослобођења обновио је и државно јединство. За разлику од тога, у вријеме совјетског комунистичког периода на удару је био руски народ, руски језик и ћирилично писмо, а Руска православна црква, као духовни стожер рускога народа, и њено свештенство и светилишта претрпјели су велика страдања.

Још једном понављам да су Свети указали и да би Лењинове посмртне остатке требало измјестити из маузолеја на Црвеном тргу у Москви, и сахранити их на градском гробљу, јер и дан данас исијавају снажну енергију са негативним дејством, не само у московском региону, него и у цијелој Русији. Светитељи умољавају и да се, умјесто Лењиновог маузолеја, подигне  величанствени православни храм, посвећен Светој Матронушки. Тим Богољубивим чином успоставила би се веза између Неба и Земље и омогућио прилив благодатне архангелске позитивне енергије по Русију и руски народ.

Клатно које се, још од цара Петра Великог креће према западној Европи („позападњавање“ – израз Александра Александровича Зиновјева, (1922-2006, руски филозоф, социолог, писац и публициста)) достигло је крајњу тачку и сада се враћа православљу (прецизније, русослављу), као скупу моралних заповијести и моралних образаца које помажу усавршавању руских душа у добру и љубави и тежњи ка врлом, непорочном животу. Људски живот, као дар Божји, треба да се сатреперава са вишим духовним свијетом бестјелесних сила архангелских. Само узношењем у добру пењемо се за степеницу више ка Свевишњем.

Западна (нео)либерална „цивилизација“ под контролом владара из сјенке (наследника „барона пљачкаша“ и племића пљачкаша) и Ватикана и глобалистички униполарни свијет не могу бити образац руском народу.

„…Демократија постепено нестаје из друштвене организације западних земаља. Свуда се шири тоталитаризам, јер наднационална структура намеће државама своје сопствене законе. Тај недемократски додатак издаје наређења, уводи санкције, организује ембарго, баца бомбе, мори глађу…Финансијски тоталитаризам потчинио је себи политичку власт…Унутар најсуровијих диктатура био је могућ некакав отпор. Против банака је немогуће устати.“ (Александар Зиновјев)

Освалд Шпенглер, у својој књизи „Пропаст Запада“, наводи да је (западна) демократија пуко политичко оруђе новца и да продор моћи новца у друштву оличава пад из „епохе културе“ у „епоху цивилизације“, која је последња фаза једног друштвеног система. Шпенглер је пред руским народом видио велику будућност у садашњем миленијуму.

Њемачки филозоф културе и религије Валтер Шубарт (1897-1942) је, пред други свјетски рат, 1938.године, објавио књигу „Европа и душа истока“, у којој наводи:

„…Запад (је) заточеник материјалне цивилизације и проживљава вријеме дубоке кризе. Запад не може да се сам спасе и буђење из тога може доћи само са истока, из Русије…Запад је човјечанству…узео душу. Мисија Русије је да је врати…само Русија испуњава услове потребне да поврати душу (Западу)…Русија је једина земља која може избавити Европу…“

Николај Сергејевич Трубецкој (1890-1938,руски лингвиста и историчар) је сматрао да процес имитирања и усвајања туђих културних вриједности и цивилизацијских тековина доводи до губитка самопоштовања, чиме се „презире своје, самобитно, национално“. Ово никако не значи одустајање од вишевјековних цивилизацијских демократских и државотворних стандарда који су издржали пробу времена.

Модел геополитичке оријентације Русије као „посебне цивилизацијске творевине“ треба да буде, како је то казао Петар Николајевич Савицки (1895-1968,економиста,дипломата и универзитетски професор), евроазијство са упориштем у „истинској руској традицији“. Русија је православна држава – цивилизација.

Значи, самобитност руске европско-азијске цивилизације се заснива на православљу као „водећој духовној сили Русије“. То је особена цивилизација која исходи из православне традиције и словенске културе, уз поштовање и других народа и култура на територији Руске Федерације. Православље је богословље милосрђа. У њему су сви људи једнаки, као дјеца Божја. Богатство је, за православног хришћанина, у врлини, а не у материјалним добрима. Човјек треба да буде господар новца, а не његов роб.

По Савицком, Русија – Евроазија је „Средишња област“ или „Срце свијета“. Евроазијство проистиче из физичко-географске интегралности Русије – Евроазије. Русија је посебна цивилизацијска творевина – „средишња држава“, а „средишњост“ је основа њеног историјског идентитета – није ни дио Европе, нити наставак Азије. Она је самостални свијет и духовно – историјска геополитичка реалност – „Евроазија“. То је поостварена идеја о руском простору и руској култури, као историјски посебној цивилизацији.

Учење Савицког и евриазијаца представља номос земље, односно континентални, копнени геополитички идентитет. По Карлу Шмиту (1888-1985, њемачки правник, филозоф, политички теоретичар и социолог), „номос земље“ (као и његова антитеза номос мора) јесте геополитички идентитет, односно трајна веза између простора и државе, односно између простора и права.

Враћање руској традицији као „довољно старо(м) да би вјечно било младо“ (израз Мартина Хајдегера, 1889-1976, њемачког филозофа) неопходно је и нужно. Николај Александрович Берђајев (1874-1948,руски политички и религијски филозоф) казао је:

„Конзервативизам…спаја будућност са прошлошћу…има духовну дубину, окренут је према изворима живота, сједињује се са коријенима…(То) је борба вјечности са временом, отпорност вјечности над пролазношћу. У њему живи енергија која, не само да одржава, него и преображава.“

И Александар Гељевич Дугин (1962,филозоф,социолог и писац), оснивач нове руске геополитике каже да „конзервативац не чува нити брани прошлост, већ оно трајно, непромјенљиво, оно што у суштини увијек остаје истовјетно себи самом“.

Као један од умних водича Русије, Дугин с правом наглашава значај стицања интелектуалног суверенитета Русије, „који савремена Русија нема“, као „ни разумљиви, суверени Логос“. Мислећа Русија (руска политичка и интелектуална елита), по њему, некритички прихвата готове обрасце мишљења (готову истину) и систем вриједности, односно социокултурне и „демократске“ (нео)либералне глобалистичке правно-политичке стандарде колективног устројства и колективног и индивидуалног понашања. То подразумијева еманципацију од (нео)либералног модела.

Дугин је оснивач нове руске геополитике – „новог евроазијства“. Основ његове теорије је стварање мултиполарног свијета, зато што је либерализам постао „политичка религија“ и тоталитарна идеологија (либерални тоталитаризам). Он, с правом, сматра да глобалисти уништавају традицију у име индивидуализма:

„Глобализам је антиљудска идеологија, усмјерена против човјечанства, која тежи да човјека ослободи од сваког облика колективног идентитета – од вјере, културе, народа, па чак и од пола, а сјутра и од припадности људском роду…“

По Дугину, атлантска геополитика Евроазију сматра објектом и тежи да је стави под своју контролу у циљу очувања свјетске доминације Запада. Његова геополитика мултиполарног свијета тежи да Евроазију учврсти као самостални, слободни и независни субјекат.

Процес ослобађања Русије од културолошке доминације Запада („национализација самих себе“ – Дмитриј Генадијевич Јевстафјев, 1966,руски политиколог), подразумијева „деколонизацију руских друштвених наука“, односно превазилажење стања „епистемолошке окупације“ од стране Запада „стицање(м) суверенитета над образовањем и науком“ (Наталија Aлексејевна Нарочницка, 1948, руска историчарка и политиколог). Неопходно је државно и национално (прије свега, идејно и духовно) „…ослобађање од одушевљења, подржавања, додворавања и зависности од странаца.“ Русија не смије имати „ништавну историјску улогу имитатора Европе“ (Николај Јаковљевич Данилевски, 1822-1885, руски природњак, економиста, етнолог, филозоф, историчар и идеолог панславизма).То, за Русију и Русе, значи мислити својом главом, поштовати своју историју и свој национални код.

Историја на Западу више није оно што се догодило, већ оно што „првосвештеници“ глобализма манипулацијом чињеницама наметну.  „Европска историјска свијест“ ствара се „друштвеним инжењерингом“, односно кривотворењем, уопштавањем и стандардизацијом националних историја ради промовисања тзв. „заједничких европских вриједности“ и стварања „транснационалних Европљана“.

И Херберт Џорџ Велс (1866-1946, енглески новинар, социолог, историчар и књижевник), на примјер, указивао је на потребу уништавања старе историје која „кочи тријумф мира у свијету“, а „будућност свијета се налази у јединственом управљању, “ (свјетској влади), због чега је неопходна универзална историја са једним уџбеником из кога би се „усавршавали“ историчари широм свијета.

Таква „интерпретативна историја“, која подразумијева и изједначавање нацизма и комунизма и ревизију резултата Другог свјетског рата, јесте средство геополитике Запада које је, између осталог, довело до распада СССР-а и Источног блока, али и до покушаја „неолибералног слома“ Русије.

На Божјој стази, односно оригиналном цивилизацијском путу повратка Русије и руског народа себи, изузетно је значајно што је, 8. маја 2024.године, предсједник Путин потписао „Указ о утврђивању основа државне политике Руске Федерације у области историјског просвјећивања“, у коме се, између осталог, наводи:

„…Самосвијест руског друштва заснива се на традиционалним духовним, моралним, културним и историјским вриједностима…чије су очување и заштита предуслов за складан развој земље и њеног мултинационалног народа, саставни дио суверенитета Руске Федерације.“

Указом се утемељује државна политика и свеопшта друштвена активност образовних, научних и информативних институција (ради супротстављања „изокренутој историји“ Запада) у области историјског образовања и очувања историјског памћења државотворног руског народа. Циљеви су „супротстављање покушајима фалсификовања историје у Русији и иностранству““, „побољшање историјске писмености“ и „промовисање улоге породице у историјском образовању дјеце и младих“.

Ефикасна заштита на Земљи, нажалост, није могућа без оружане силе, као фактора одвраћања могућих агресора. Линеарни техничко – технолошки цивилизацијски прогрес не прати и морални успон односно усавршавање у добру људских бића. Жан – Жак Русо ( 1712-1778, француски филозоф) је, с правом, указао да „Технички напредак цивилизације праћен је моралним суновратом“. Ход људске цивилизације кроз простор и вријеме је непрекидан процес приближавања  Богу, или удаљавања од Бога. Зато, Светитељи наши преносе и војно – техничка знања руским „припремљеним умовима“ (израз Луја Пастера,1822-1895, француског микробиолога и хемичара).

Света Матрона (Матронушка) Московска Свемоћна, слијепа светитељка која је и у земном животу гледала духовним очима и којој је „Господ отворио очи и показао творевину Своју“ указала је да „Русија штити свијет од глобалног уништења нуклеарним ратом који би изазвали западни владари из сјенке“.

На сцени је „период сумрака међународног права“ (Д.Јевстафјев). Колективни Запад је ставио Русију и руски народ ван закона. Наравно, неуспјешно. Подсјетићу на пророчанство великог Светитеља Светог Серафима Саровског:

„…Господ…неће дозволити разрушење земље Руске и зато што ће се у њој једино сачувати православље и благочашће хришћанско…Русија ће увијек бити славна  и непријатељима страшна и непобједива, имајући вјеру и побожност и врата пакла неће је надвладати. Господ ће помиловати Русију и повести је путем страдања ка великој слави…“

Нека су вјечни Русија и руски народ!

С вјером у Бога, српско -руске Светитеље и Свету Русију!

, Подгорица                                                                                                                       26. април 2025.године

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: