„Наше ће сјене…“: Бесмртни Гаврило Принцип је умро за слободу и своје принципе
На данашњи дан 28. априла 1918. у чешком затвору преминуо српски револуционар и припадник „Младе Босне“. Пуцњем у Фердинанда желео да ослободи свој народ.
Мислио сам да се атентатима скреће пажња интелигенцији, да најпре међу интелигентним људима треба створити расположење за револуцију и ослобођење, а тек после међу масама. Нисам желео да постанем херој, хтео сам само да умрем за своју идеју.
Велики српски револуционар Гаврило Принцип рекао је ово у исповести др Пупенхајму, који га је повремено посећивао у затворској ћелији у чешком граду Терезину. У тој ћелији Принцип је умро пре тачно сто година – 28. априла 1918.
Дечак из сиромашне српске породице, рођен у Грахову 1894, песник, српски родољуб и припадник омладинског ослободилачког покрета „Млада Босна“, у затвор је доспео након што је убио аустријског престолонаследника Франца Фердинанда и његову супругу Софију на Видовдан 1914. Пошто је био малолетан, није могао бити осуђен на смрт, па му је следовало 20 година тешке робије. У затвору је био под страшном тортуром, а умро је од туберкулозе у 24. години, не дочекавши крај Првог светског рата, који је почео после његовог пуцња у Фединанда, што искоришћено као повод за Велики рат.
Принципов младалачки идеал било је рушење Аустоугарске монархије путем револуције и уједињење словенских народа у једну државу.
„Принцип је уградио свој живот у српску историју“, каже, за „Новости“, професор Радослав Гаћиновић, чији је предак Владимир Гаћиновић био главни идеолог „Младе Босне“. „Верујем да ће Принципова идеја, његова одлучност, слободарски дух и смисао постојања остати будућим генерацијама као аманет и велика школа из које ће се моћи да извлаче поуке.
Гаћиновић наводи да је Гаврило Принцип оставио незаобилазну историјску, политиколошку, филозофску и правну тековину, која подсећа на слободу, храброст, достојанство и национализам у најпозитивнијем смислу речи, и на све оне највеће европске вредности тога времена.
И док се Принцип код слободарског света третира као херој и борац за слободу, у неким круговима он је означен као – терориста.
„Свака прича о Принципу као терористи је злонамерна и у функцији је ревизије историје, или, пак, њени протагонисти испољавају елементарно незнање“, одлучан је Гаћиновић.
„‘Млада Босна’ је била једна велика идеја, коју су разумели радници, сељаци и интелектуалци у БиХ. Ту идеју су добро разумели и странци, и зато неки од њих злонамерно нападају ‘Младу Босну’ и негирају њен ослободилачки карактер“
Гаћиновић негира и наводе да је Први светски рат избио због атентата на Фердинанда.
„И да нису постојали Гаврило Принцип и ‘Млада Босна’, Србија би била нападнута“, каже Гаћиновић.
Са овим се слаже и историчар Чедомир Антић:
„Узроци и поводи се увек разликују. Рат је био одавно припреман и свет се налазио над његовим амбисом више пута током деценије која је претходила 1914“.
Говорећи о атентату, Антић истиче да Принцип није убио демократског председника или уставног монарха у његовој држави.
„БиХ је била нелегално окупирана и анектирани део Аустроугарске, чији грађани нису имали чак ни ограничена права која су уживали други народи монархије – који су, у односу на Немце и Мађаре и сами били обесправљени. Да ли је атентат био у интересу Срба и Србији? Није. Да ли га су Принцип и другови извршили имајући потпуно погрешну процену намера и циљева Фердинанда? Јесу. Да ли су последице биле добре по српски народ? Нису“, наводи Антић.
Неки му још име помињу шапатом
Чедомир Антић сматра да Принцип није заборављен и да је само питање ко како цени његово дело, док је Гаћиновић мишљења да су Срби велики грешници према свом великом јунаку.
„Био је заборављен у неким деловима српских земаља. Међутим, 2014. године, тадашња Влада Србије је, у сарадњи са Републиком Српском, подигла споменик у Београду, и тиме је показано поштовање према Принципу“, каже Гаћиновић.
Он међутим упозорава, да се и данас у неким деловима нашег друштва Принципово име помиње шапатом, а то, каже, није начин на који се чува лик и дело градитеља историје.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Наш несрећни Гавро је мртав али ПРИНЦИП НИЈЕ.
Какве будалаштине. Да није било атентата Србија би била нападнута. Срамота за такве ријечи. Па зар није жестоко нападнута, разорена и толико недужних изгинуло. Нико да напише да је Принцип био болестан од туберкулозе и да је због тога и изабран да изврши атентат, затим да је био Јеврејин ( и остао), као и то да је убио трудну жену и то словенског поријекла, што нико од српских правих јунака није учинио у нашој историји и нити би. Нико да напише од толиких ,,историчара“ ко је у ствари стајао иза те групе завјереника. Ко? Турска, да, Турска и босански муслимани који су хтјели да се настави најезда ислама, да се настави са беглуцима и рајом. То је то, па лапрдајте до зоре. И шта? Ево успјели су – Босна је исламска ништавна творевина са безброј џамија, са кроволоцима и мрзитељима свега оног што је српско. Да није било атентата све би било другачије и Срби би се спасили, а ислам би се свео на најмању могућу мјеру. Замислите, тим некадашњим Србима, сада муслиманима, бошњацима и још ко зна како, пуна су уста алаха и вјере, која је у сутаври секта и насталао од хришћанства, жене се покривају, сви се клањају иду у џамије, а толико су злочина учинили и дање чине, а о невиђеној мржњи да не говорим и вечи су турци од турака и арапа, ј….ли их они. Не треба тровати нашу омладину неписмену Принципом, него треба да славе и спомињу истинске јунаке – великог цара Душана, Обилића, Бранковића, кнеза Лазара, Војводу Путника, Милунку Савић, војводу Бојовића, Вукотића, Дражу, Павла, Ђујића, Меденицу, Влада Шипчића и још многе треба простора да се спомену…
Sramotno i tužni su ovi komentari. Gavrilo Princip je pravi Srbin iz Obljaja i najveći rodoljub. Ubistvo Ferdinanda nije bilo uzrok već samo povod za izbijanje Velikog rata. Gavro je na suđenju jasno rekao da mu je žao što je ubio Sofiju jer je ciljao Poćoreka. Treba da smo ponosni što imamo ovakvog junaka.
Гаврило је био доста болестан од туберкулозе и прије атентата и зато је и изабран да пуца, да га не би много осудили. Не смије се никад заборавити да је он убио трудну жену словенског поријекла, а то ниједан прави српски јунак не би урадио, али он је био Јеврејин, који се лажно представљао као Србин. И шта је тим пуцњима добио српски народ? Само муку. Пише учланку да је тиме спасио Србију? Од чега. Па Србија је ратовала и изгубила доста својих јунака. Нико не смије да пише о улози Турске у свему овоме.
NA PITANJE SUDA, STA JE PO NACIONALNOSTI, PRINCIP KAZE, SRBIN MOJSIJEVE VJERE TJ JEVREJ. VEĆINA ENGLESKIH AGENATA SU JEVREJI, OSNIVAČ I ŠEF MLADE BOSNE, ZLOCINAC I KRALJEUBICA I ŠEF TAJNE POLICIJE I ENGLESKI SPIJUN APIS. UBISTVO OBRENOVICA KAO I ATENTAT UVLACE SRPSKI NAROD U BUDUĆE KATASTROFE. BEZ ENGLEZA SE NIJE MOGLO NIŠTA DESITI, IZA SVEGA. SU ONI. IZA SREBRENICE I KOSOVA ISTO.
ZIV JE GAVRILO KA I IMENJAK MU ARHANDJEL I JOS OD GAVRILA ROPCU I STRAHUJU S RAZLOGOM MOCNI TAJNI NEZAKONITI VLADARI ZA PADA …ETO KRIJU SE I POSTAVLJAJU ZA PREDSEDNIKE PREMIJERE …NEKE …
Viljem Tel (Wilhelm Tell) je za Švajcarce nacionalni junak a za Habsburge-Austrijance terorista.
Uglavnom na nas i dan danas nasrću Germani, koji hoće da nas porobe i nametnu se kao gospodari.
Gavrilo koji je bio slobodarskog duha je izmanipulisan i ubio je Ferdinanda koji je na cijelom austrougarskom dvoru bio protivnik napada na Srbiju.
Zato je crnorukaš Apis platio glavom i strijeljan.
Tromo se vreme vuče
I ničeg novog nema,
Danas sve ko juče
Sutra se isto sprema.
I mesto da smo u ratu
Dok bojne trube ječe,
Evo nas u kazamatu,
Na nama lanci zveče.
Svaki dan isti život
Pogažen, zgnječen i strt.
Ja nijesam idiot –
Pa to je za mene smrt.
Al’ pravo je rekao pre
Žerajić soko sivi:
„Ko hoće da živi nek mre,
Ko hoće da mre nek živi!“
Ova Principova pjesma je pronadjena na zidu zatvora u Terezinu.
Jedni tvrde da je napisao tako sto je kasikom grebao zid, a drugi da nije kasikom, vec noktima…
Austrougari du bili obavijesteni da se propremsa atentat na Ferdinanda, ali dvor nije proslijedio informaciju u Sarajevo, jer im je, iz vise razloga, odgovarala njegova smrt…