Света Гора остаје при ставу непризнавања Украјинске цркве

Будући да се додјела аутокефалности украјинској цркви одразила практично на раскол цјелокупног православног свијета, таква судбина је задесила и Свету гору, што се могло видјети и приликом гласања, када је требало одлучити да ли да Света гора пошаље своју делегацију у Кијев на интронизацију Епифанија Думенка.

Од укупно 20 манастира само пет је било за, док су међу онима који су били против били и српски Хиландар и руски Пантелејмон. Иако се очекивало да ће дио помjесних православних манастира подржати Кијев, односно да ће учествовати на свечаности, а најприје се ту мислило на представнике грчких цркава, испоставило се сасвим супротно.

Штавише, васељенски патријарх Вартоломеј је свакако очекивао да ће грчка црква у најмању руку честитати Кијеву. Међутим, ни то се није догодило.

То значи, како за Спутњик објашњава православни филозоф и представник Филозофског института Руске академије наука Аркадиј Малер, да елементарни канони још имају своју важност и актуелност.

Поред тога, каже Малер, будући да су протраћени огромни ресурси, а да нису постигнути жељени резултати које је Вартоломеј очекивао, политика Цариграда је доживјела фијаско. Ради се о томе да је дошло до низа неочекиваних догађаја, а не треба заборавити да цркве грчког поријекла одавно нису грчке.

Примјера ради, ту је Антиохијска патријаршија, прецизира Малер, која има добре односе са Московском, а још је сложенија ситуација са Александријском патријаршијом, будући да је њен поглавар отишао у Украјину, али се сусрео са представницима канонске Украјинске цркве Московске патријаршије, што само говори да за сада нема никаквих наговјештаја да ће потрајати раскол.

Међутим, највећи шамар васељенском патријарху пристигао је из Пантелејмоновог манастира, који се традиционално сматра јединим руским од укупно 20 колико их је на Светој гори. Наиме, архимандрит Еулогије затворио је капије манастира пред представницима „нове цркве“ Украјине, не дозволивши им да уђу у храм и цјеливају мошти. Како је игуман објаснио украјинској делегацији, тај манастир их не признаје за свештенике ни сада, а ни убудуће.

Малер тврди да је то било „пријатно“ изненађење за све православце, али да ће свакако изазвати одређену реакцију Цариграда, јер је на овај начин манастир Светог Пантелејмона бацио рукавицу и изазвао патријарха Вартоломеја. Могуће је чак и да ће Вартоломеј тражити распуштање овог манастира или захтијевати од званичних представника Грчке да протјерају руске држављане, то јест монахе манастира.

„Другим ријечима, Вартоломеј ће сигурно ићи до краја, јер је његов задатак дерусификација Свете горе и дерусификација свјетског православља“, додаје.

Када је ријеч о манастирима који су примили представнике такозване православне цркве Украјине, то су до сада били Ксенофонт, Пантократор, Есфигмен, Кутлумуш и Ватопед.

Што се тиче српског манастира на Светој гори, историчар Александар Раковић за Спутњик појашњава да он неће доживјети судбину манастира Пантелејмон, те да патријарх Вартоломеј скоро извјесно неће послати украјинску делегацију на врата Хиландара.

„Мислим да васељенски патријарх неће дати благослов кијевским расколницима да оду у Хиландар, да не би ни он сâм провоцирао којекакве ситуације. Он је лично свјестан да га на Хиландару не би прихватили, те не жели додатно да компликује ситуацију. Вартоломеј је послао кијевског епископа у оне манастире гдје је имао могућност да га прогура, а ту гдје нема — неће провоцирати нове проблеме“, закључује Раковић.

Не треба заборавити да се по питању Хиландара недавно огласио и сâм патријарх српски Иринеј, који је рекао да Српска православна црква не располаже новим информацијама по том питању, али да се нада да ће тамошњи монаси остати при ставу који заступа и СПЦ — а то је непризнавање украјинске „нове цркве“.

Прочитајте још:

ДК на инстаграму: Брајовићу, како си „продао“ земљу да би намирио дуг?