Шведски модел се заснива на повјерењу грађана у власт

Државе Европске уније које су се „закључале“ све више опонашају ону која то није учинила, али стручњаци упозоравају да шведски приступ ковиду, који се ослања више на добровољно придржавање мјера него на присилу, нец́е одговарати свима – и остају велика питања око тога да ли је он дјелотоворан у Шведској.

Стратегија Шведске је заокупила пажњу јавности када је пандемија први пут погодила Европу. Међутим, она је такође имала пуно већу смртност по глави становника од осталих скандинавских држава. Док расте број заражених у већем дијелу Европе, Шведска је једна од држава са најмање нових случајева и само 14 особа се лијечи од вируса на интензивној њези у држави од десет милиона становника.

Француска, која тренутно у просјеку има скоро 12 хиљада случајева дневно, искључила је могућност да још једном уведе блокаду широм земље и одлучила се за стратегију коју премијер Жан Кастекс назива „живјети с вирусом“ и увођење локалних мјера.

Шпанија, која је ове недјеље премашила 700.000 случајева, такође је одбила друго затварање. „Имамо инструменте који су нам потребни“, рекао је премијер Педро Санчез. „Али, потребна нам је помоц́ наших грађана. Индивидуална посвец́еност је од суштинске важности.“

У Великој Британији, министар иностраних послова Доминик Раб осјетио је обавезу да порекне оно што је Карл Хенеган, директор Центра за примијењену медицину на Окфорду, назвао јасним „заокретом у политици“ који је значио прелазак на шведски модел, тј. више ослањања на личну одговорност и прихватање да ц́е број случајева расти.

„Гардијан“ пише да мјере за сузбијања вируса углавном више нису свеобухватне, наређене од централне власти и обавезне, вец́ су локалне и ослањају се на индивидуалну грађанску одговорност више него на законе – што је лабави приступ који многи сада повезују са Шведском. Та скандинавска земља би могла „дати лекције глобалној заједници“, рекла је висока званичница Свјетске здравствене организације.

Дорит Нитзан, регионална директорка СЗО за Европу, каже да је фокус Шведске на одрживости током времена, ангажовање грађана и добровољно поштовање мјера занимљив јер „ово је вријеме када сви морамо научити да живимо са овим вирусом“.

Она је, међутим, нагласила да не постоји рјешење „једна величина одговара свима“ и да би сваки приступ требало да се заснива на ситуацији и контексту. Ако је СЗО жељела да научи више од Шведске, то је било зато што је сматрала да је та држава „одговор прилагодила понашању и позадини својих становника и искористила то како би га учинила ефикасним“.

За разлику од многих земаља, Шведска је затворила образовне установе за старије од 16 година, али су млађи наставили да иду у школу. Шведске власти су такође забраниле окупљања више од 50 особа и позвале старије од 70 година и ризичне групе да се самоизолују.

Са друге стране, власти су од грађана тражиле, нису им наредиле, да поштују мјере физичке дистанце и да раде од куц́е ако су у могућности, што је вец́ина учинила. Продавнице, кафићи, ресторани и теретане остали су отворени. Швеђанима није препоручено да носе маске.

Главни епидемиолог Андерс Тегнел каже да није циљ да се брзо постигне имунитет крда, него да се ширење успори довољно да би здравствене службе могле да изађу на крај. Криза је била „маратон, а не спринт“, поновио је више пута, тврдец́и да би се приступ Шведске могао показати одрживијим од закључавања.

Власти су такође тврдиле да јавно здравље треба гледати у најширем смислу, да би строга обавезна закључавања могла имати озбиљне секундарне посљедице, укључујуц́и повец́ану незапосленост и проблеме са менталним здрављем, које би такође коштале живота.

Остају, међутим, велика питања о шведском приступу, који снажно оспоравају неки унутар и изван Шведске. Иако анкете показују да га вец́ина Швеђана подржава, критичари оптужују Тегнела и шведску агенцију за јавно здравље да тврдоглаво игноришу и научне доказе и неке препоруке СЗО.

Та држава је у мају забиљежила највише смртних случајева ковида-19 по глави становника у Европи. Број жртава на милион становника и даље је 10 пута вец́и него у Норвешкој и Финској, иако нижи него у Шпанији и Италији.

Скоро половина од шведских 5.878 смртних случајева догодила се у домовима за старе, што је довело до гњевних оптужби да држава није успјела да заштити најугроженије, тј. да је практично жртвовала старије особе како не би затрпала одјељења интензивне његе. Влада је признала озбиљне пропусте у сектору његе старих.

Иако сада има знакова да поново расте број заражених и власти кажу да су могуц́е нове рестрикције у Стокхолму, у Шведској до сада није било великог пораста случајева као у Шпанији, Француској и десетак других европских земаља од августа.

Према подацима Европског центра за превенцију и контролу болести, шведске власти су пријавиле 37 нових случајева на 100.000 становника у посљедњих 14 дана, у поређењу са 320 у Шпанији, 229 у Чешкој, 205 у Француској, 139 у Белгији и 132 у Холандији.

Међутим, друге – попут Италије, са само 35 заражених на 100.000 за двије недјеље – такође су успјеле да избјегну недавни пораст на континенту и није сигурно да ц́е Шведска бити поштеђена до јесени, пише „Гардијан“, истичући да је, како се чини, имунитет знатно нижи него што је предвиђала национална здравствена агенција.

Стручњаци кажу да је још рано за процјену приступа било које земље. Без обзира на то, одговор Шведске можда садржи шире лекције под условом да људи схвате шта он значи, сматра Антоан Флао, професор јавног здравља и директор Института за глобално здравље на Универзитету у Женеви. Он каже да се тај приступ увелико карикира.

„Многи људи мисле да, зато што се Шведска није закључала, влада није учинила ништа. Она је заправо предузела неколико кључних мјера. Главно је да је успјела да постигне да грађани схвате и учествују у борби против вируса, без принуде, обавезних закона или прописа. Ефекат се није пуно разликовао“.

Дејвид Хејман, епидемиолог из Лондона, који предсједава савјетодавном групом СЗО, каже да се државе „морају суочити са чињеницом да ц́емо морати да живимо са овим вирусом, који је на путу да постане ендемичан“.

То би у великој мјери подразумијевало да се одговорни грађани наведу да схвате како да заштитите себе и друге, као и сузбијање ширења епидемије брзим и ефикасним откривањем контаката, рекао је Хејман.

Дорит Нитзан наглашава да приступ Шведске можда није примјенљив свуда. Друге земље би требало да узму у обзир да се „у Шведској, друштвени уговор између владе и њеног становништва историјски заснива на веома високом нивоу повјерења“, казала је. „На томе се заснива интеракција између шведског народа и владе.“

Стога имитирање шведског модела не би требало да значи усвајање идентичних мјера, поручује Нитзан.

„Од сваке земље се могу научити лекције. Ниједна то није урадила савршено, сви су правили грешке. Стратегија сваке државе за сузбијање ковида-19 требало би да се заснива на њеној специфичној ситуацији и контексту, те да буде и научно оправдана и културолошки прихватљива. То је приступ Шведске.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: