Sve dok Srbija bude ćutala – Hrvati će nas mrzeti
Ratko Dmitrović
Piše: Ratko Dmitrović
Kad u Hrvatskoj više ne bude živeo nijedan Srbin (to vreme nije daleko) mržnju će usmeravati na spomenike kulture i postojanja „hrvatskih Srba“, na Srbiju kao državu i Republiku Srpsku, svakako. Tako su odgojeni; na mržnji, netrpeljivosti, najblaže rečeno rezervi prema Srbima. Ovo je – da ne ispadne kao naša tvrdnja – bivši gradonačelnik Splita, Željko Kerum, javno priznao, pre nekoliko godina, u kameru HRT.
Hrvatska državotvorna ideja artikulisana od strane Ante Starčevića, nastala je na mržnji prema Srbima, delimično prema Ugarskoj i Austriji. To su prst i nokat. Austrougarska odavno ne postoji, ostali su Srbi. Zato neka vas ne čudi „Za dom spremni“ u Jasenovcu, izvinjenje Kolinde Grabar zbog srpske čokoladice i cela ta atmosfera u državi koju je stvorio Tuđman. Čuđenja je vredno ćutanje Evrope.
Projektujte u mašti identičan gest predsednika Srbije. Možda ću preterati, ali verujem da bi izvinjenje Tomislava Nikolića, zbog davanja čokoladice proizvedene u Hrvatskoj, nekom srpskom mališanu, istog dana dovelo do vanredne sednice Evropske komisije, prekida svih razgovora o putu Srbije ka EU, otvaranja starih priča o devedesetim godinama i ulozi Nikolića i Vučića u njima.
Tu negde leži i moguće objašnjenje gornjih dilema, a objašnjenje kaže da će Hrvatska – sve dok Srbija bude ćutala – tolerisati, dohranjivati i pravdati mržnju prema Srbima i Srbiji jer su, tvrdi službeni i neslužbeni Zagreb, Srbi i Srbija izvršili agresiju na Hrvatsku. To je njihova definicija rata devedesetih na osnovu koje pravdaju sve što čine prema Srbima.
Naravno, ovo je čista laž; pisao sam o tome bezbroj puta i nastaviću – pošto je istina suprotna od službene hrvatske definicije raspada SFRJ, a Srbi sopstvenu istoriju zaborave neuporedivo brže nego što je zapamte.
Isto tako, ni Vučić ni Nikolić nemaju ni najmanji razlog da pognu glave kad im neko spomene devedesete. Koji je njihov zločin? Političko delovanje na liniji odbrane srpskih interesa, da ne kažem ugroženih Srba? Gde je tu zločin? Šta je drugo trebalo da rade? Danas su čelni ljudi Srbije uporišna tačka mira u regionu. Kolinda Grabar, a pre nje Milanović, Karamarko, danas Plenković, činili su i čine sve što mogu da ohrabre hrvatske fašiste i ustašoide. Oni su u devedesetim, konstantno u ratnom stanju, i ako ne u mržnji onda svakako netrpeljivosti prema Srbiji i Srbima.
Znači, Srbija treba mnogo glasnije da se odredi prema Zagrebu? Ne. Srbija treba da kaže da je rat devedesetih bio građanski, ništa više. A na Hrvatima je da odluče da li je „Za dom spremni“ njihova nacionalna legitimacija. Sudeći po svemu postojećem – jeste. Ali, sačekajmo.
Izuzetan si i ti!
Kako je svaki znaven i pametan nama izuzetan i dragocjen.
Da se od ludila odbranimo, zdravu pamet sacuvamo, kad vec nista drugo ne mozemo.
Izuzetan tekst i izuzetni komentari. Nema sta da se doda.
Kad sam naknadno procitao svoj komentar, vidim da ti nista nijesam pametno rekao, Nikola.
Posle mi palo napamet da te podsjetim da, ako nijesi, procitas Mesina “ Sjecanja „, kako je on ponajbolje razjasnio slozenu strukturu i unutrasnje lomove konvertita. Psiholigiju preobracenika, traumu i samozatajenost!
Niko se nije tako dubiozno bavio fenomenoligijom konverzije, svejedno konfensionalne ili nacionalne.
Procitaj!
Ja posle te knjige drukce gledam na taj najveci srpski problem.
@ g. N. Zec
Sta da ti dopunim sto i sam ne znas.
Hrvata, juce Hrvata, skoro da i nije bilo ispod Save, sve gledajuc od Skadra do Istre!
Pogledaj austrijski popis iz 1856.godine.
Izmedju ostalog, na Istri popisano : 36.000 Slovenaca, 59.000 etnickih Italijana, i Nikola, kako se to slabo zna, 192.000 Srba ( pravoslavnih i katolika!
192.000 Srba!!!
Citava Dalmacija je ispred i poslije Velikog rata, bila u nekoj vrsti identitetskog interegnuma sa neupitnom srpskom orijentacijom i velikom pizmom na Hrvate, koji su ih precesto cepili i zakidali u crno-zutoj Monarhiji!
Izdali smo ih onda, kao i nasu muhamedansku bracu u Bosni.
Bezocno bacili u narucje Hrvatima i suludim nacionalnim pretvorbama.
Zato oni danas tako, bez svake mjere mrze Srbe!
Sebe bivse. Sebe kad su bili drugi.
Kako je to najdublja, najgrdja mrznja.
Mrzeti bivseg sebe.
Mrzeti sebe.
Kako to danas i ovdije cine raskubene Dukljese.
A tamo na metohu, u polje Kosovo, to isto cine Arnautasi, kako im jedan njihov izracunao da ih je oko 700.000 hiljada, u devet okemenskih rodova, srpskog porekla.
Najveci njihov fis Gas, koji broji do 300.000 ljudi porjeklom su Bjelopavlici, sto su mi i oni sami, bez svakog zazora, potvrdjivali.
Moj djed – stric Simo, koji se, dvadesetih godina, letecim zandarmerijskim vodom pocesto zalitao u Drenicu, tamo je zaticao starce, jos uvijek Srbe doseljene sa prostora Crne Gore.
E oni nas najzesce mrze. Mrze sebe bivse.
Sebe druge mrze. Kad su jednom bili Srbi.
Eto, Nikola, pa ti preberi .
Kad mrzis sebe, zbog sebe drugoga!
Odgovori
ovo jos nijesam cuo ,dobara ti je ova misao!
Ne mrze oni nas zbog nas, ne!
Oni nas mrze, zbog sebe mrze.
Kako je to najdublja mrznja.
Kad mrzis sebe, zbog sebe drugoga!
Sve dok ova izdajnicka vlast bude u srbiji hrvati i ostale okolne drzave moci ce da rade sta hoce.