Суд поништава одредбу по којој је смијењена Валентина Павличић

Покретање поступка обично доводи до поништења спорне одредбе.

Уставном суду поднијето је више иницијатива за оцјену уставности измјена Уредбе које је Влада усвојила крајем децембра прошле године.

Измјенама је уведен конкурс за избор заступника, а његов мандат ограничен на највише два пута по четири године.

Одредбама Уредбе је предвиђено и да Валентина Павличић, дугогодишњој заступници државе пред судом у Стразбуру, мандат престаје даном избора новог заступника.

Уставни суд је утврдио да у правном основу за доношење оспорене Уредбе није наведена одредба Устава која даје генерално уредбодавно овлашћење Влади да, увијек када оцијени да је неопходно “донесе уредбу”, одлуку или други акт.

„Уставни суд указује да одредба члана 18 Уредбе о Влади, сама по себи не може бити правни основ за доношење оспорене Уредбе. Наиме, одредбом члана 18 Уредбе о Влади Црне Горе, изричито је утврђена садржина уредбе, односно шта се уредбом може уређивати – разрађује однос уређен законом, уређују односи од значаја за остваривање уставних и законских функција Владе, оснивају министартсва и други органи државне управе и утврђује организација и начин рада државне управе, у складу са законом“, навели су из суда.

Како се тврди, по оцјени Уставног суда, нормативна овлашћења Владе нијесу иницијална и оригинерна, већ секундарна и деривативна, односно да уредба по својој правној природи, као акт за извршења закона и, у конкретном случају Устава, мора бити сагласна с Уставом и не може “ићи” цонтра легем.

„У том смислу, ниједна уредба, по оцјени Уставног суда, не може бити правни основ за доношење друге уредбе, па ни оспорена уредба, већ њен основ може бити садржан само у вишем правном акту, тј. Уставу и закону. Полазећи од наведених одредби Устава и чињенице да у номотехници пропис “исте правне снаге” не може бити правни основ за доношење прописа “исте правне снаге”, односно истог ранга, Уставни суд је оцијенио да одредба члана 18 Уредбе о Влади, у материјалноправном-садржинском смислу, није могла бити правни основ за доношење оспорене Уредбе. Сагласно том утврђењу, Уставни суд је оцијенио да се основано поставља питање њене сагласности с Уставом и да су се стеклу услови за покетање поступка за оцјену њене сагласности с Уставом у цјелости. С обзиром на то да је из наведених разлога покренут поступак за оцјену уставности и законитости Уредбе у цјелини, Уставни су није вршио оцјену навода о ретроактивном дјелованју оспорених одредаба члана 16а Уредбе, на које је указано у поднијетим иницијативама“, пише у саопштењу.