Студентски театар синоћ уз аплаузе у ЈУ „Какарицка гора“
Да су хуманитарни наступи у установама од посебног друштвеног значаја изузетно значајни у склопу употпуњавања културних садржаја у процесу даље ресоцијализације личности најбољи примјер представља јучерашње извођење сатиричне комедије Студентског театра “Ништа без коалиције”, по тексту и режији Драгана Копривице, у ЈУ “Какарицка гора”.
Представа је изведена на предлог Марка Чађеновића, директора ове Јавне установе за смјештај, рехабилитацију и ресоцијализацију корисника психоактивних супстанци, а били су присутни и клијенти и клијенткиње Завода.
Ово културно вече организовале су Ана Аџић, социјална радница, и Адријана Клисић, дефектолог – спец. педагог, која је и отворила програм уз ријечи добродошлице: “Задовољство ми је да испред ЈУ ‘Какарицка гора’, у име директора ове Установе, клијената и клијенткиња, као и у своје лично име, пожелим добродошлицу нашим драгим гостима и изразим захвалност на њиховом доласку и издвојеном времену. Они су досад више пута доказали да мало добре воље, саосјећања и разумијевања могу бити изразит подстицај за позитивну промјену и изградњу нове личности. Свако даје допринос на свој начин, а умјетност и књижевност су свакако један од начина на који можемо допријети до друге особе и оплеменити је.”
Присутне је поздравио и Драган Копривица рекавши да и други ствараоци из сфере културе треба чешће уз своје програме да обилазе установе од посебног друштвеног значаја.
Представу су одлично започеле двије рођене сестре из Никшића, професорице психологије и црногорског језика, Тијана и Рада Драганић, играјући мајке двије младе перспективне политичарке, радујући се у заносу успјесима младих снага у друштву. Током извођења комада у више наврата појављивали су се Дарко Булић у улози изгубљеног јунака нашег доба, који увијек вјерује да су му људи око њега однекуд познати, јер су се, наводно, “неђе тревили”, и Данијела Шундић, у улози корупционарке, која маше папирним новчаницама галамећи “Запослите ми шћер!”, што је наилазило на бурне аплаузе и смијех свих присутних који су у тим радњама препознали данашње вријеме и грађанске манире.
У улози оштрих тјелохранитеља одлично су наступили дјечаци у одијелима за одрасле, Емир Тичић и Вито Перић, уз аплаузе, јер су сви препознали метафоре да данашњим лицима из политике одијела често буду предуга због политичког неискуства.
У истом стилу и с истим порукама појавиле су се дјевојчице Клара Кнежевић и Лариса Секуловић, у улогама двије кћерке, младе политичарке, Моне и Ивоне, као шефице љевице и деснице. Различита циљана питања њихових мајки о свему и свачему “младе лидерке” су зачињавале једним те истим одговорима: “Мајко, не разумаш се ти у политику!” и “Виђећемо, мајко, политика је озбиљна ствар!”
