Посланици су данас завршили расправу о предложеним законима о државном и специјалном тужилаштву, а сједници је присутвовао Врховни државни тужилац Ивица Станковић.
Предлогом закона о Државном тужилаштву предвиђено је успостављање јединственог система избора државних тужилаца на нивоу Црне Горе, на основу поступка који је транспарентан и заснован на заслугама.
„Успоставља се систем периодичног оцјењивања рада државних тужилаца, уводи систем напредовања на основу резултата рада и уређује поступак трајног упућивања државног тужиоца из једног у друго државно тужилаштво на добровољној основи“, каже се у законском образложењу.
Предложено је и ревидирање поступка дисциплинске одговорности и система дисциплинских прекршаја државних тужилаца.
Предлогом закона о Специјалном државном тужилаштву омогућено је ефикасније процесуирање кривичних дјела организованог криминала, без обзира на висину прописане казне, као и кривичних дјела са елементима корупције у државном сектору, ако је извршилац јавни функционер, у складу са законом којим се уређује спрјечавање сукоба интереса.
Нови закон ће омогућити ефикасније процесуирање кривичних дјела са елементима корупције у приватном сектору, ако је прибављена имовинска корист која прелази износ од четрдесет хиљада, као и кривичних дјела прања новца, тероризма и ратних злочина.
Станковић: Себи сам ставио на терет још већу одговорност
Врховни државни тужилац (ВДТ) Ивица Станковић казао је, кад је у питању избор главног специјалног тужиоца, да, уколико би остало рјешење да иде јавни голас и да ВДТ не предлаже Тужилачком савјету специјалног тужиоца, онда би имали ситуацију да се, ако се јави више кандидата, на Тужилачком савјету подијеле мишљења и да нико не може добити потребну већину за избор специјалног тужиоца.
„Себи сам ставио на терет оваквим мојим предлгом предлагачу и још већу одговорност, али не мислите ваљда да ћу да предложим неког за главног специјалног тужиоца без неког детаљног образложења зашто се опредјељујем за тог кандидата“, рекао је он.
Станковић је казао да је, кад су се бирала два државна тужиоца у државном тужилаштву, било предлога супротних од оних за које се залагао, односно гласања.
„Према томе, то је потврда да је мој мотив био само у циљу да, имајући у виду да се Црна Гора налази у процесу европске интеграције, да смо у преогворима из поглавља 23 и 24, да ће најкомплексинији случајеви бити пред специјалним тужилаштвом, на тај начин дођемо до најбољег кандидата, односно личности која ће науспјешније обављати ту функцију“, рекао је он.
Станковић је поручио да је државно тужилаштво јединствена и самостална организација и да се, како је казао, не може побјећи од хијерархијске надлежности.
Према његовим ријечима, ни до сада нико није спрјечавао тужиоце да раде свој посао и да покрећу поступке.
„Нити ће то ико чинити и зато је потребна добра воља. Нико не гарантује да онај ког предложим неће изневјерити моја очекивања“, рекао је Станковић.
Марта Шћепановић из Демократске партије социјалиста је, када је у питању бирање специјалног тужиоца, рекла да јој је драго што је, на захтјев Скупштине, стигло и ново мишљење Венецијанске комисије (ВК) на предлоге закона.
„Која је потврдила добар квалитет и предлоге Министарства који су били у закону, као и конркетно што се тиче бирања специјалног тужиоца, гдје је похваљено управо то искључење предлагања ВДТ-а кандидата за специјалног тужиоца. Драго ми што је Министарство уважило захтјев чланова Одбора и што смо постигли сагласност око тога на сједници Одбора“, казала је она.
Раније је на сједници Одбора за политички систем, правосуђе и управу постигнута сагласност да то иде на предлог ВДТ-а, и да он мора дати образложен предлог након комплетне процедуре која се односи на пријављивање кандидата, прибављање мишљења и обављања интервјуа.
Посланик Социјалдемократске партије, Рифат Растодер, сматра да је за што ефикасније остваривање европских интеграција од посебне важности адекватно функционисање државног тужилаштва.
„Ми смо били у дилеми, и још увијек смо, да ли су уопште била неопходна два закона за једну, према уствном одређењу, јединствену институцију Државно тужилаштво, у којем је Специјално тужилаштво само један његов специјализовани облик рада“, навео је он.
Растодер је казао да није оправдана аргументација да је ријеч о посебним задацима у институцијама.
„Јер имамо случај Специјалног суда, па немамо чак ни посебну одредбу о том суду, него је у склопу Вишег суда у Подгорици“, објаснио је он, наводећи да вјерује да има простора за додатно побољшање предлога закона.
Посланик Либералне партије, Андрија Поповић, указао је да се важна питања значајна за реформу правосуђа у јавним расправама разматрају из, како је казао, уско политичких углова и по кратком поступку.
„Умјесто да се уложе озбиљни напори у формулисање системских рјешења која ће произвести резултате, и на основу којих ће се вратити повјерење грађана у правосуђе„, навео је он.
Поповић сматра да је посебно забрињавајуће да се статус Специјалног државног тужилаштва покушава спустити на, како је навео, нижи степен него док је било Одјељење у Врховном државном тужилаштву, „и неуважавање потребе за његовом специјализацијом, самосталношћу и ефикасношћу“.
Лекић: Концентрација надлежности ће дефинисати одговорност
Посланик Демократског фронта Миодраг Лекић поручио је да тај политички блок поздравља јавни став врховног државног тужиоца против првобитне идеје да специјалног тужиоца бира Тужилачки савјет.
„Систем досадашњег бирања био је израз манипулација и лоших искустава и зато подржавамо став тужиоца да он има крајњу надлежну приликом одређивања специијалног тужицоа. То је чист модел“, поручио је Лекић.
Према његовим ријечима, концентрација надлежности ће дефинисати и одговорност, “и зато и поздрављамо залагање државног тужиоца да се ствари концентришу и његова улога“.
Он је оцијенио да је Предлог закона о државном тужилаштву дио новог циклуса хиперпродукције нормативног а да ће све остати по старом.
„Цио рад на Предлогу закона био је под сумњама уплива разних служби а изгледао је и био импровизован и неозбиљан“, оцијенио је Лекић.
Он сматра да је некоректно да се као адути користе мишљење Венецијанске комсиије, “да би се у последњим минутима у канцеларијама усаглашавали елементи коначног текста Предлога закона и рјешењима“.
Посланица Азра Јавић сматра да Тужилачки савјет нема легитимитет да предлаже главног специјалног тужиоца већ само врховни државни тужилац.
„Нисам наравно ни за то да се претјерује, ни у чему, већ сам за то да треба направити механизме међусобне контроле и на томе треба радити“, поручила је Јасавић.
Она је набројала тужиоце и њихова дјеловања у претходном периоду који су, како је рекла, били под контолом владајуће партије и који су кадрирали тужиоце који су хтјели.
„Не можете да бирате каријерне тужиоце и да оставите затворено за друге струке. То је недопустиво. Тако затварате конкурентност и то не смијемо да дозволимо“, казала је Јасавић.
Она је указала да није испоштовано мишљење ВК за сложену процедуру избора чланова Тужилачког савјета из редова тужилаштва.
„Зашто није испоштована препорука ВК о броју чланова из основних тужилаштва за чланство у тужилачком савјету? Ту ћемо дјеловати амандмански“, поручила је Јасавић.
Она је Станковићу поручила да је питање владавине права предуслов за економски опоравак државе.
„Ви сте чувар народног богатства и пара, а они који су државу опљачкали, боје се човјека за којег немају доказ да га могу условити. Желим да успјешно понесете терет који сте преузели“, закључила је Јасавић.
Независни посланик Велизар Калуђеровић казао је да је рјешење које се односи на начин избора главног специјалног тужиоца незаслужено изазвало највећу пажњу јавности.
Како је рекао, на Одбору је усаглашено другачије рјешење од оног које је предложила Влада и од оног које преферира ВК.
Калуђеровић је рекао да му је блискије рјешење да специјалног тужиоца бира Тужилачки савјет из реда свих кандидата који су прошли процедуру, за које су дата мишљења од релевантних институција и који су прошли интервјуе.
„И блискији ми је и демократскије рјешење да се ВДТ избори да се за специјалног тужиоца изабере кандидат којег он преферира, да се избори за то аргументима, а не процедуром“, казао је Калуђеровић.
Посланица Социјалистичке народне партије Снежана Јоница, коментаришућу начин избора главног специјалног тужиоца који је предвиђен, оцијенила је да се приједлозима два закона “везују руке” врховном државном тужиоцу.
„Ономе ко ће пред нама да одговара за резултате рада у тужилаштву везују се руке одређеним нормама како би могао да дође овдје и да нам каже да смо ми написали закон према ком он не може на то да утиче“, рекла је она.
Према њеним ријечима, Скупштина је бирала врховног државног тужиоца двотрећинском већином и он би требало да има овлашћења када је у питању борба против корупције и организованог криминала.
Јоница је оцијенила да се законима у области тужилаштва „могло урадити више“.
Решад Сијарић из Бошњачке странке казао је да клуб те партије сматра да нека рјешења из предложеног закона о државном тужилаштву, која се односе на одлучивање о избору државног тужиоца, нијесу добра и корак су уназад у односу на важећи закон о државном тужилаштву.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
