• Издвојено

Шта су све „прогутале“ жабљачке „ломаче“: Јавност утихнула, ми питамо – ко ће одговарати за нестанак доказа из АНБ?

1 min read

3 седмице ‎ ИН4С

Полицајац М.Р. осумњичен је за нестанак дијела доказа из предмета против некадашњег директора тајне службе Дејана Перуничића.

Прије два мјесеца ово је била централна медијска тема у Црној Гори, чинило се, коначно ће се доћи до веома важних одговора. Ипак, као и све у Црној Гори, довољна је једна „дистракција“ односно намјерна инсталација, и тема више није „важна“.

Подсјетимо, о спаљивању документације АНБ, писали смо још 2021. године, када је тадашњи шеф Агенције за националну безбједност Дејан Вукшић поднио више кривичних пријава против бивших челника АНБ који су наредили службеницима да запале тајне податке на Жабљаку након избора 30. августа 2020 и промјене власти у Црној Гори, открића да су непознатом броју грађана додијељене легитимације тајне службе иако нијесу били радници АНБ-а, као и да су у дужем периоду обављали мјере тајног надзора мимо одлука суда и по директном налогу врха Демократске партије социјалиста.

Документи нестали, систем ћути: Да ли ће ико сносити одговорност за уништавање истине у срцу државне безбједности?

Док се у јавности поново отварају питања о злоупотребама унутар Агенције за националну безбједност, последњи скандал – нестанак дигиталних доказа у поступку против бивших челника АНБ-а – само је нова карика у ланцу институционалне трулежи која годинама разједа темеље Црне Горе.

Према информацијама које се објављују у медијима, полицајац који је осумњичен за нестанак кључних доказа и даље активно ради у државној служби, без икаквих санкција. Ријеч је о доказима везаним за неовлашћено прислушкивање политичара, новинара и грађанских активиста – документима који су требали да открију контуре парабезбједносног система, али су „нестали“ у тишини. „Ово је модел класичног институционалног самоодржања – гдје се не штити закон, већ механизам моћи“. 

АНБ нема досије о убиству Душка Јовановића

Изазвала је бројне реакције, али прије свега чуђење, информација да Агенција за националну безбједност не посједује досије о убиству Душка Јовановића.

Та информација је наведена у званичном одговору актуелног шефа те службе Ивица Јановића, достављеном скупштинском Анкетном одбору.

Да ли је и та документација завршила на „жабљачким ломачама“ остаје само да нагађамо.

ИН4С годинама пише да је АНБ један од најопаснијих сегмената друштва. Та агенција је била инструмент унутрашњег прогона, идеолошког надзора, па чак и директне саботаже у политичком животу. Од прислушкивања владика и свештенства СПЦ, преко праћења грађанских покрета током литија, до израде лажних досијеа – АНБ је годинама радила оно што ниједна демократска институција не би смијела. И сада, кад постоји шанса за откривање истине – докази мистериозно нестају, а јавност добија само штуре, бескрвне изјаве без имена и без одговорности.

Ћутање нове власти – наставак старе политике

Највећа срамота није сама афера, већ институционално ћутање. Ниједан ресор – ни министарство правде, ни тужилаштво, ни парламент – није покренуо иницијативу за хитан надзор над АНБ-ом. Умјесто транспарентности, грађани добијају још једну дозу магле и обмана. Ако полицајац који је под истрагом и даље ради у систему, а АНБ не сноси никакву интерну одговорност – јасно је да овдје није ријеч о пропусту, већ о намјери.

Гдје је крај државне амнезије?

Ово питање више није правно, него морално. Ако и након овога нико не буде одговарао, ако институције наставе са политиком „затајимо, заташкајмо, заборавимо“, онда је јасно да Црна Гора још није кренула путем оздрављења.

АНБ није реформисан. АНБ није демонтирaн. АНБ је, чини се, само промијенио боју фасаде – док изнутра и даље ради по рецептури старог режима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: