Шта су све Брест-Литовски преговори одузели Русији

На данашњи дан, 3. марта 1918. у Брест-Литовску у Првом свјетском рату потписан мировни уговор Централних сила и Совјетске Русије. Русија је морала да прихвати тешке територијалне уступке и плати ратну одштету Њемачкој од шест милиона златних марака, али су крајем 1918. поништене клаузуле тог силом наметнутог мира.

Силе Антанте нијесу прихватиле позив Русије да учествују у тим преговорима који су завршени у марту 1918. године потписивањем веома неповољног мировног уговора за Русију. Споразум у Брест-Литовску је био мировни споразум између Русије и Централних сила, што је означило излазак Русије из Првог свјетског рата. Споразум је постао беспредметан практично већ прије краја исте године, али је значајан као главни, мада ненамјерни, допринос независности Финске, Естоније, Летоније, Литваније и Пољске. Њемци су у првом моменту нудили релативно лаке услове, тражећи независност Пољске и Литваније. Ускоро су преговори запали у кризу услед захтјева бољшевика да се постигне споразум без икаквих територијалних измјена или плаћања, заправо предратни статус кво.

Незадовољан због сталних њемачких захтјева за давањем територије, Лав Троцки, бољшевички народни комесар за спољне односе и вођа руске делегације, је објавио повлачење Русије са преговора и једнострану објаву прекида непријатељстава, што се могло окарактерисати као позиција ни мир, ни рат. Оптужен од стране других бољшевичких вођа за прекорачење овлашћења и излагање Русије опасности инвазије, Троцки се у неколико наврата бранио наводима да су бољшевици у преговоре заправо ушли са намјером да прикажу свијету територијалне аспирације Њемачке и изазову побуне радника у средњој Европи зарад одбране нове руске радничке државе. Последице су биле горе од очекиваних од стране бољшевика. Примирје је прекинуто 18. фебруара, а Централне силе су у року од двије недјеље заузели највећи дио Украјине, Бјелорусије и балтичких земаља. Кроз ледом оковано Балтичко море њемачка флота се приближавала пријестоници Русије, Петрограду. И поред протеста радника у Њемачкој и Аустроугарској, то није достигло размјере побуне и 3. марта 1918. године бољшевици су пристали на услове мира много горе од првобитно понуђених. Споразум, потписан између бољшевичке Русије и свих земаља Централних сила, означио је излазак Русије из Првог свјетског рата и тиме постизање једног од највећих бољшевичких циљева. То је, међутим, учињено под неочекивано понижавајућим условима.

Нова руска бољшевичко-комунистичка власт одрекла се свих претензија и права на Финску, будуће балтичке државе Естонију, Летонију и Литванију, Пољску, Бјелорусију, Украјину и (на захтјев Турске) земље које је Русија освојила у Руско-турском рату 1877—1878. године (Ардахан, Карс и Батуми).Највећи дио ових територија заправо је предат Њемачком царству, а намјера је била да то постану дјелови царства под различитим зависним краљевима и војводама. Споразум је предвиђао да ће судбину ових територија одредити Њемачка и Аустроугарска у сагласности са становништвом ових територија, што се у пракси свело на постављање њемачких владара на новоуспостављене престоле Финске, Летоније и Литваније. Турска је одмах преузела контролу над територијом из споразума.

Споразум је Русији одузео трећину становништва, половину индустрије и девет десетина рудника угља.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: