Šta spaja Republiku Srpsku i Mađarsku?

„Nema stabilnog Balkana bez Srba, srpska nacija je ključna za Balkan, a BiH se ne može stabilizovati bez Srba”, reči su Viktora Orbana koje je mađarski premijer izrekao krajem minule godine, a koje delom odslikavaju razloge zbog kojih ishod izbora u Srbiji nije jedini koji bi se mogao dopasti vlastima u Banjaluci.

Ubedljiva pobeda Orbana mogla bi izmamiti osmeh na lice zvaničnicima u RS, ali bi se, s druge strane, zbog dobrih rezultata koje je na nedavnim izborima ostvarila partija mađarskog premijera Fides mogli namrštiti u Sarajevu. Ne samo zbog toga što je mađarski premijer već u izbornoj noći pominjao Srbe – s kojima Budimpešta ima sve tešnje veze – već i zbog odnosa kojima mnogi pokušavaju da dokuče pozadinu. Bliskost vlasti u Budimpešti s onima u Banjaluci uznapredovali su do mere da se mađarski premijer donekle usamljeno isprsio u zaštiti srpskih zvaničnika i mimo želje Berlina i Vašingtona prednjačio među onima koji su osujetili plan za uvođenje sankcija lideru najveće srpske partije u BiH Miloradu Dodiku, koje su mu bile pripremljene zbog politike koju zastupa u odnosima sa Sarajevom.

Dodikov savetnik Radovan Kovačević rekao je za „Politiku” da dobre veze između RS i Mađarske postoje pre svega zbog sveukupno dobrih mađarsko-srpskih odnosa.

„Odnosi su napredovali u poslednje vreme, znamo da postoje veoma dobri odnosi između Orbana i Vučića. Sem toga, Dodik i Orban se dobro razumeju pre svega jer vode autonomnu politiku, koju ne bih nazvao ni nacionalnom ni suverenističkom, već onom koja interes svojih naroda stavlja ispred svega”, rekao je Kovačević i precizirao da Mađarsku zanima i regionalna stabilnost.

„RS nije daleko od Mađarske, koja Srpsku vidi kao ključnog partnera na ovom prostoru i kao faktor koji treba da doprinese miru i razvoju celokupnog regiona”, istakao je Kovačević.

Uprkos negodovanju iz Brisela, Orban je minule godine došao u Laktaše, dok šef mađarske diplomatije Peter Sijarto kolegama u Evropskoj uniji ponavlja da sa Dodikom treba razgovarati u Banjaluci, a ne o njemu s visine i iz daljine razglabati u Briselu.

Da li Orbana i Dodika zbližava sličan temperament i sentiment, to jest animozitet koji gaje prema takozvanim liberalnim vrednostima, što se moglo naslutiti po aplauzima koje je srpski član Predsedništva BiH dobio u Budimpešti kada je govorio o tradicionalnim vrednostima i potrebi očuvanja porodice kao stuba društva na skupu koji je u sarajevskim medijima opisan kao kontroverzno okupljanje desničara, a na kom su se, kako se izveštavalo, čule i „antievropske poruke”.

Jesu li onda opravdane analize po kojima Orbana možda brine narastajući uticaj islamskog faktora u BiH, ali i EU, zbog kojih su ga pojedini krugovi nazivali desničarem, pa i islamofobom, posebno zbog stavova mađarskog premijera prema migrantskoj krizi i „brizi za hrišćansku Evropu”, pa su se veze sa Dodikom nametnule kao logičan sled podrške političkim snagama i istomišljenicima koje u susedstvu i dvorištu Mađarske brinu slični problemi.

Takve procene odbacuje profesor sa Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Željko Budimir, koji za „Politiku” priča kako Mađarska ima nešto drugačiji pristup prema EU i navodi kako se ta zemlja s dugom istorijom i iskustvom na Balkanu od početka drugačije ophodi i prema zemljama koje su na granicama unije – RS i BiH, Srbiji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji.

„Mađarska je iz bezbednosnih i ekonomskih razloga direktno zainteresovana za naš region, za razliku od nekih udaljenijih zemlja. Dobri lični odnosi između Orbana, Vučića i Dodika su svakako veoma važni za te odnose. Mađarska se pokazuje kao neko ko principijelno podržava Dejtonski sporazum i BiH, i stavove da se do rešenja u BiH dođe dijalogom i konsenzusom jer su stabilna BiH i Balkan veliki interes Mađarske, koja se trudi da, podržavajući međunarodno pravo, obezbedi da u dugoročnoj perspektivi eliminiše mogućnost prelevanja političke i ekonomske nestabilnosti”, istakao je Budimir.

„Nema tu nikakve zavere, Budimpešta poštuje sve aktere u BiH, za razliku od nekih politika iz Evrope koje politiku zasnivaju na ideološkim obrascima i žele da BiH urede kao građansku zemlju. To pogoduje samo jednoj strani u BiH, koja se predstavlja kao navodni nosilac tog građanskog koncepta, a koja u stvari želi bošnjačku nacionalnu državu sa snažnim islamskim elementom”, istakao je Budimir.

S druge strane, politička analitičarka Tanja Topić jedinu vidljivu i razumljivu vezu pronalazi u vrednosnom sistemu koji dele Orban i Dodik, što, kako je navela „uključuje vladanje čvrstom rukom, autoritarnu svest, netrpeljivost prema određenim religijskim skupinama, odnos prema medijima i slobodi izražavanja”. Ona za naš list kaže kako se o poslovnim vezama zasad može samo spekulisati jer obećanih 50 miliona evra „još visi u vazduhu” kao i „nagađanja o nekim energetskim kombinacijama”.

Profesor sa FPN-a u Banjaluci Miloš Šolaja smatra da je pozadina dobrih odnosa RS i Mađarske dominantno ekonomske prirode. Šolaja za naš list ističe da ekonomiju prati i politika, ali da Mađarsku zanimaju dobri odnosi s celom BiH. „Ta saradnja zbog prirode uređenja BiH nešto jednostavnije ide sa RS, pa postoji potreba Budimpešte da Srpskoj da na značaju, uz uslov da se sve kreće u okvirima ’Dejtona’. Ekonomska saradnja je naročito važna dok slušamo o krizi, a sve se češće pominje i recesija. Na sve to dolazi i oružani konflikt u Ukrajini, pa je izgledno da su u RS i Budimpešti svesni da u postojećoj stvarnosti svaka investicija donosi obostranu korist”, rekao je Šolaja.

Mladen Kremenović, Politika