Непредвидљива грозница влада на тржиштима обвезница. Цене нафте се клате најпре у једну, а затим у другу страну, али све су ближе земљи, због чега у депресију падају и „нафтне силе“, али и земље попут Норвешке. Све је замршенија ситуација на Блиском истоку. Тамо се већ више не зна ко против кога и због чега ратује. У ћорсокак је доспео и „мински процес“ …
Пише: Фјодор Лукјанов *
Почиње нова политичка сезона. Она ће трајати до лета 2016. године и, по свему судећи, биће врло садржајна.
Почетком септембра ће бити одржана пекиншка војна парада у част 70. годишњице завршетка Другог светског рата, коју је сада Кина одлучила да користи као озбиљно политичко оружје. Затим следи јубиларна Генерална скупштина УН, посвећена 70. годишњици оснивања ове организације. С обзиром на све напетију атмосферу у свету и на висок ниво учесника заседања, нема сумње да ћемо чути доста упечатљивих изјава.
За октобар је најављен извештај комисије о катастрофи малезијског Боинга. Шта год да буде у њему, тај извештај ће узбуркати страсти око читавог комплекса украјинских проблема и односа Русије и Запада.
Од јануара у САД званично почиње изборна кампања, а то по правилу оставља трага у светској политици.
Антисистемски популисти попут Доналда Трампа тешко да могу озбиљно претендовати на председничко место, али нико не оспорава чињеницу да је њихова појава озбиљно упозорење за америчку елиту: бирачима су досадили једни исти и досадило им је једно исто.
Наставиће се и европска криза. Проблеми у Европској унији су врло разгранати. Није случајно што су крајем лета на највишем нивоу Европске уније почели разговори о томе како проблем миграната може да уништи овај европски пројекат брже него одсуство равнотеже унутар еврозоне.
Блиски исток не обећава ништа друго осим даљег распада. Бурна војно-дипломатска активност у пролеће и лето ове године дала је повода за разговоре о томе како су се велике силе озбиљно латиле решавања питања организације „Исламска држава“ и стабилизације овог дела света. Проблем је, међутим, у томе што се не може стабилизовати оно што се распада и нестаје.
Блиски исток је у свом претходном облику остао у 20. веку. Шта год се дешавало даље, практичан задатак спољних сила ће се свести само на једно – на смањење нивоа опасности по исте те спољне силе. Ништа више од тога. Једноставно речено, никакви планови о преуређењу Блиског истока не долазе у обзир у скорије време.
Најинтригантније питање предстојећег периода је понашање Кине. Догађајима овог лета на кинеским берзама и девалвацијом јуана проузрокован је читав талас разговора о томе како је дошао крај „кинеском чуду“. Од краја 2000-их, после светске финансијске кризе, у размишљањима о предстојећем светском поретку полазило се од тога да ће Кина постати суперсила. „Дракон” расте као утвара и умногоме одређује атмосферу у свету, стимулишући интересовање за регионе који нису Запад. Ако ова утвара почне да нестаје, то може утицати на промену глобалног расположења.
Најзанимљивије је питање хоће ли Кина тражити излаз у свом даљем интегрисању у глобалну економију, или ће недостаци кинеско-америчке симбиозе, које би обе стране желеле да се отарасе, ипак приморати Кину да упорније тражи свој модел развоја, мање везан за глобалну ситуацију.
Под руководством САД формирана су два огромна преференцијална трговинско-инвестициона блока – Трансатлантски и Транспацифички. То је довело Кину у посебно незгодну ситуацију.
У контексту света који се све више дели, и чији делови се све више разилазе, где главно питање није ко ће моћи да искористи прилику, него ко ће мање изгубити, ситуација у Русији делује парадоксално.
Русија се може похвалити невиђеним успоном националне консолидације. На популарност руског лидера не утичу никакви догађаји глобалног или локалног нивоа. Друштво је спремно да трпи несташицу, политичка елита не види алтернативу, а заједница се хомогенизује. Подршка грађана поприма облике одобравања свега што предузима руководство. Јавно мњење као и да не очекује од руског руководства некакву стратегију или план, него само подржава приступ који има национални лидер.
А он је расположен фаталистички: нека буде шта буде, испливаћемо.
У томе има здраве логике, јер савремени свет може да оповргне све прогнозе и да поништи сваку стратегију развоја, што је већ потврђено у више наврата.
Међутим, нова конфигурација светског система неће се формирати по вољи политичких актера, него сама од себе, као последица објективних процеса, почев од закона људске природе и климатских промена, па све до промена изазваних технолошким напретком. И судећи по темпу којим се ствари мењају, то ће се догодити много брже него што ми мислимо.
*(Аутор је председник председништва Савета за спољну и одбрамбену политику)
Извор: Руска реч / Газета.ру
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
http://www.geolitico.de/wp-content/uploads/2015/08/Revolte-von-Katalonien-Quelle-Wikipedia.jpg
Kuda ide Evropa ili bolje reci Eu bez nas sa Balkana,to je pitanje koje zaokuplja i analiticara i naucnike ,a politicare zaokuplja kriza sa izbjeglicama,koji do kaja sledece godine treba dfa bude samo u Njemackoj 800 000.kada to Njemci javno poriznaju znaci preci ce milion.
U Eu je zakon da zemlja sa Sengenom u kojoj udju izbjeglice sa ratom pogodfjenih podrucja tu i traze azil a da se nako toga vidi u koju ce zemlju dalje ici,vjerovatno kada se planirala ova pravna klauzula nijesu racunali sa ovakvim vidom priliva ,a jos manje sa mnogo drugih stvari ,jer taj zakon je donesen devedesetih.
Sto imamo danas,izbjeglice su stigle u Grcku ,a to je zemlja sa sengenom ,medjutim vidimo da su danas u Srbiji na prolaz za madjarsku u kojoj ih ima oko 200 000 ,vec stizu u Austriju i Njemacku kao zadnju destinaciju.Eu za sada nema resenja ,u stvari iam ono koje se odnosi za ulazak u Eu ,ali nema klauzulu o solidarnsoti po kojoj bi zemlje kao recimo Danska Norveska Belgija preuzele odredjenu kvotu na sebe.Taj zakon se treba donijeti ali nije donese ,za skoro se oko toga nece moci nista uraditi,jer vecina odbija da primi izbjeglice.Tako je prosle godine u Madjarskoj azil zatrazilo preko 40 000 u Njemackoj preko 80 000 u Fransusku 25 ooo a u Englesku samo 9500,ta politika treba da se mijerna,ali kako.
Ekonomska sitacija je takav da je gora od prosle godine Katalanija sprovodi referendum Skotska ne odustaje Tirol se ponovo javlja Belgija postoji samo na papiru Italija ima jak uticaj sjevera,kod nas Dodiks pravom trazi referendum,stvari idu ka dezintegrcijama a Evropa grca u krizi.Devedesetih kada se Jugoslavija raspadala svi su zivjeli u izobolju za sve je kriva bila Srbija ili kako su voljeli da kazu Milosevic ,ali doslo vrijeme za naplatu.Samo iz Ukraine je preko 2 miliona otislo za Rusiju te ljude niko ne pominje vise nego Srbe iz Kraine i Kosova.da li da se radujemo,NE ali ni da zalimo EU,jer rat u SFRJ je mogao kudikamo manje trajati i biti kraci ,medjutim to im nije odgovaralo,sada dobijaju sto su zasluzili.
Gdafijeva smrt je stvari preokrenula i vratila bumerang u centar EU,mada nije onima koji su postedjeni ovog talasa naroda samo zato sto zive na ostvrvo.
Za ocekivati je skracenje EU ili mozda razlaza i formiranje nekog novg i kraceg saveza,kada i kako ostaje da se vid,a nasi se nadaju ulasku u Eu mozda kao Zapadni Balkan ,sta se pod tim podrazumijeva nije tesko vidjeti,ko ce biti saveznici ili ciji cemo biti pridruzeni saveznici ostaje da se vid,punopravni clanovi necemo biti sigueno,onih koji bismo htjeli.A o Rusiji i ne razmisljamo,a zasto bismo,nase velmoze nemaju tamo bankovne racune,nego samo dugove,kako ce ih Rusi naplatiti vjerujem dacemo to dozivjeti,a stigao je i novi ambasador u Crnu ,ocekujemo njegovo prvo javljanje!