Srpski profesor u Šangaju – Srbija do Šangaja

“Imate dve grupe ljudi, jedna kad ode u Kinu odmah se oseća prijatno, među njima sam i ja. Druga grupa ljudi na dalekom Istoku nikako ne može da se saživi. Dosta sam putovao, ali mnogo prijatnije je bilo u Kini, nego npr.u Americi. Čudno je reći nekome, ali imamo dosta sličnosti sa Kinom” – rekao je prof. dr Nikola Zivlak sećajući se kako mu je bilo kad je otišao da studira u Šangaj 2007.godine i dodaje da je standard u Šangaju jako porastao od tada.

O svojoj impozantnoj biografiji, iskustvu tokom studija u Kini, kakav je život za strance u Kini i kako je bilo uklopiti se u njihov način života, kako je biti Srbin u Kini, o njihovoj infrastrukturi i poslovanju govorio je u emisiji “Srbija do Šangaja” profesor dr Nikola Zivlak, koji je doktorirao u Šangaju, a sada predaje na Univerzitetu u Šangaju.

Profesor Zivlak ističe da je kineski jezik nešto najinteresantnije što čovek može da uči, jer je naučno dokazano da, kako kaže, kad se uči kineski jezik rade obe hemisfere mozga istovremeno i naglašava da je to jako zdravo, nije lako, ali se na kraju isplati.

Dr Zivlak objašnjava da su Kinezi počeli masovno da dolaze u Srbiju, pre svega turistički.

“U Kini se pročulo da je Srbija jedna lepa zemlja, pre svega bezvizna. Prva bezvizna zemlja u Evropi” – kaže Zivlak.

Pavić navodi svoje iskustvo iz Šangaja i kaže da se tamo više ne osvrću kad vide belca i da je to njima postalo normalno, ali misli da je u unutrašnjosti verovatno drugačije.

“Interesanstvo je kad odeš na turistička mesta u Kini, dosta se osvrću za tobom, a zašto, pa zato što tu nisu lokalci nego su sve ljudi koji su došli iz drugih manjih mesta da vide to turističko mesto”, nadovezuje se Zivlak.

Šangaj je najinternacionalniji kineski grad, i kako smatra Zivlak, nema ni jedan odsto stranaca koji žive u Šangaju.

Kad sam došao u Šangaj, priča Zivlak, u srpskoj zajednici je bilo nas 60 ljudi, sada se broje stotine.

“U Šangaju se okupljamo često i družimo se. Od pre par nedelja, par naših ljudi su počeli da prave pljeskavice” – govori Zivlak navodeći lepote druženja u Šangaju.

Univerzitet u Šangaju brzo napreduje i dosta profesora sa Zapada dolazi u Kinu da predaju i njih, kako ističe Zivlak, plaćaju zlatom.

“Ako dođeš kao mlad student i hoćeš tamo da se izgradiš, to nije najjednostavnije i ako to uspeš onda si ušao u sve pore društva” – smatra Zivlak.

Profesor Zivlak naglašava da zapadnjaci koji imaju neko ime, referencu, sportisti, umetnici, naučnici, profesori i biznismeni u Kini mogu mnogo da profitiraju.

“Kinezima takav kadar treba. Ako Kini trebaš, oni će te platiti koliko god treba da se plati, zato što će im to doneti znanje i vrednosti koje će oni posle moći da koriste dugo” – zaključuje dr Nikola Zivlak.