Српски професор у Шангају – Србија до Шангаја

“Имате две групе људи, једна кад оде у Кину одмах се осећа пријатно, међу њима сам и ја. Друга група људи на далеком Истоку никако не може да се саживи. Доста сам путовао, али много пријатније је било у Кини, него нпр.у Америци. Чудно је рећи некоме, али имамо доста сличности са Кином” – рекао је проф. др Никола Зивлак сећајући се како му је било кад је отишао да студира у Шангај 2007.године и додаје да је стандард у Шангају јако порастао од тада.

О својој импозантној биографији, искуству током студија у Кини, какав је живот за странце у Кини и како је било уклопити се у њихов начин живота, како је бити Србин у Кини, о њиховој инфраструктури и пословању говорио је у емисији “Србија до Шангаја” професор др Никола Зивлак, који је докторирао у Шангају, а сада предаје на Универзитету у Шангају.

Професор Зивлак истиче да је кинески језик нешто најинтересантније што човек може да учи, јер је научно доказано да, како каже, кад се учи кинески језик раде обе хемисфере мозга истовремено и наглашава да је то јако здраво, није лако, али се на крају исплати.

Др Зивлак објашњава да су Кинези почели масовно да долазе у Србију, пре свега туристички.

“У Кини се прочуло да је Србија једна лепа земља, пре свега безвизна. Прва безвизна земља у Европи” – каже Зивлак.

Павић наводи своје искуство из Шангаја и каже да се тамо више не осврћу кад виде белца и да је то њима постало нормално, али мисли да је у унутрашњости вероватно другачије.

“Интересанство је кад одеш на туристичка места у Кини, доста се осврћу за тобом, а зашто, па зато што ту нису локалци него су све људи који су дошли из других мањих места да виде то туристичко место”, надовезује се Зивлак.

Шангај је најинтернационалнији кинески град, и како сматра Зивлак, нема ни један одсто странаца који живе у Шангају.

Кад сам дошао у Шангај, прича Зивлак, у српској заједници је било нас 60 људи, сада се броје стотине.

“У Шангају се окупљамо често и дружимо се. Од пре пар недеља, пар наших људи су почели да праве пљескавице” – говори Зивлак наводећи лепоте дружења у Шангају.

Универзитет у Шангају брзо напредује и доста професора са Запада долази у Кину да предају и њих, како истиче Зивлак, плаћају златом.

“Ако дођеш као млад студент и хоћеш тамо да се изградиш, то није најједноставније и ако то успеш онда си ушао у све поре друштва” – сматра Зивлак.

Професор Зивлак наглашава да западњаци који имају неко име, референцу, спортисти, уметници, научници, професори и бизнисмени у Кини могу много да профитирају.

“Кинезима такав кадар треба. Ако Кини требаш, они ће те платити колико год треба да се плати, зато што ће им то донети знање и вредности које ће они после моћи да користе дуго” – закључује др Никола Зивлак.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: