Људи „цвикају“ од власти, уместо обрнуто, Борис Малагурски у „Српском св(иј)ету“

“У том филму имамо неколико саговорника. Главну причу води српско- аустралијски водитељ Стефан Поповић, а поред те има још неколико прича, неколико сегмената са саговорницима који допуњавају главну причу. План је био да са Митрополитом имамо неких десетак минута, да му не одузимамо много времена, а на крају је тај интервју трајао сат времена. Он нам је говорио о неким детаљима из своје младости, нешто о чему нисмо ни мислили да говоримо, али нам је он толико лепо говорио, отворио душу. Док је трајао интервју, схватио сам да не треба да прекидам причу, иако смо имали довољно материјала за наш филм, и одмах знао да ћемо објавити то као независтан филм, јер је превише драгоцен. Јер би био злочин искористити само део а остало оставити у фиоци. Тих сат времена је нешто што ћу да памтим до краја живота“, рекао је у „Српском св(иј)ету“ Борис Малагурски, говорећи о свом најновијем филму „Црна Гора: Подељена земља“ чија је промоција 7. маја у крипти храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

Интервјуисали су за потребе филма данашњег премијера Здравка Кривокапића, министра правде, Владимира Лепосавића, академика Матију Бећковића, историчара Јована Маркуша и многе друге значајне људе који су имали да кажу битне ствари на тему одузимања језика и идентитета, која је врло битна, не само код нас. У том смислу ово, како каже Бориса Малагурски, ово није само српски филм, већ један филм који је у интересу цивилизације, мира, помирења и уједињења.

О подјелама у Црној Гори је говорио као о појави која није почела са Милом Ђукановићем, већ траје током цијелог двадесетог вијека, али нијесу имали одзив од оних који су са те стране, који нијесу хтјели да причају за филм, али су пројекат комплетирали и са те стране убацујући исјечке из њихових интервјуа и изјава који су били на тему којом се филм бави.

Милош Нинковић, сценариста и теолог, у припремној фази је разговарао са онима који су трпјели репресију ондашњег режима.

„Ми смо филм завршили одмах након избора, нисмо се бавили каснијим периодом. Мислим да разочараност новом влашћу у Црној Гори није оправдана, јер треба схватити да је то један труо систем, који не постоји само преко 30 година Мила Ђукановића, већ постоји од после Другог светског рата и то не може да се демонтира и промени за пар месеци“, рекао је о нестабилној Влади која је комбинована од странака различитих ставова, и да је битно да се демонтира труо систем гдје ће се криминалци наћи у затвору, ослободити медији и организовати фер и поштени избори, изражавајући позитиван став о премијеру и о министрима у Влади Црне Горе, јер је ДПС много јак и у овом тренутку.

Говорио је о самом садржају филма, о условима у којима је снимано, а затим и о ситуацији на Космету, гдје је иста пријетња светињама као и у Црној Гори:

„Срби имају право да очувају свој национални идентитет као и сваки други народ и имају право да буду део свог народ, а не да буду преведени у неки други народ из политичких или неких других потреба. Имамо право да се за то боримо, било да смо из Републике Српске, Црне Горе, Албаније, Македоније или Хрватске- имамо право да се боримо за своју културу и свој језик. Мој први филм на неку националну тему је ‘Косово: Можете ли да замислите?’ из 2009. Био сам јако потрешен проглашењем независности, боравио сам тада у Канади. Све те приче о Косову нисам могао да доживим док нисам сам дошао и видео. Снимили смо те приче, био сам јако млад, технички је скромно, али је постигао релативан успех, приказан на Раша Тудеј, руској националној телевизији на енглеском језику“.

Чувени редитељ документараца које прави са својим тимом углавном на енглеском језику нам је открио да је трилогија „Тежина ланаца“ уврштена у каталог библиотеке Конгреса, што значи да је тај филм трајно сачуван као филм од значаја за човечанство за све генерације, а „Косово – моменат у цивилизацији“ је такође филм који је дошао до америчких званичника на одређен начин, а поред свега је тим са којим сарађује потпуно игнорисан на сваком конкурсу у Србији. И поред тога што су сви филмови апсолутно у служби српског народа.

„Те 2011. је било скоро немогуће провући у медијима у причу контра оној ‘Европа нема алтернативу’, па није емитован на РТС. Они су тврдили да је филм већ емитован на некој другој телевизији, што није била истина, већ само пар минута. Али то смо схватили као апсурдан разлог, и тај први део ‘Тежине ланаца’ није никада приказан на Јавном сервису. Други део јесте“, говорио је о својој трилогији и успјесима који је доживјела на фестивалима, у биоскопима и на свјетским телевизијским станицима.

Говорио је и о филму „Тежина ланаца 2“ који је сниман од 2012- 2014. а који се бави либерализацијом , дерегулацијом и стабилизацијом- концептом који је пропао гдје год да је примјењиван:

„У том филму смо објаснили да се тако ствара богата мањина и сиромашна већина, на примјеру Чилеа, и то је оно што се десило и код нас. Када погледамо фабрике које су приватизоване, па су гурнуте у стечаје, па је разним махинацијама проглашен банкрот, радници су остали без посла, без плата- то је тужна прича о суровном капитализму који обесправљује раднике. По мени идеалан систем је такав да се води приватно власништво, али се води рачуна да кључни ресурси остану под контролом државе, притом се води рачуна о социјалним програмима, који јачају средњу класу. После 2000. године је то занемарено, и успостављен систем да се ради оно што раде богате земље. А ми смо требали да радимо оно што су богате земље радиле док су се богатиле“.

Говорио је о свом погледу на глобална дешавање, од Кине, преко Русије и Европе, до Америке.

„Ја не волим политичаре који кажу да ако њих нема, оде Република Српска, или Србија, или Црна Гора или било која земља. То је једна принципијелна ствар. Волим да чујем политичаре који кажу да ако њих не буде, ова држава ће да опстане, јер су направили систем који ће да надживи све њих. Ми имамо ту бољку лидера- после мене потоп! Треба да изградимо политичку културу нових политичара који кажу да ће после њих све бити океј. То је демократија: мало су једни, мало други на власти, па неки трећи. Проблем јесте у свести, јер људи ‘цвикају’од власти, а заправо би власт требало да ‘цвика’. У развијеним земљама се не питају ко ће уместо некога, већ ако неко не ваља, треба га заменити. А ако не ваља ни тај, и њега мењати, а не плашити се. Све тако док политичари не почну да ‘цвикају’од народа“, на крају је гост Гордане Јанићијевић дао формулу сржи демократије која је стална промена, и гарант да ће власт радити за интересе народа.

Текст припремила Милијана Ераковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: