• Насловна

Сретен Зековић напао и патријарха Павла: Чували су га Арканови злочинци, никада се није одрекао Велике Србије

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Зековић је истакао да је највећи непријатељ секуларизма и демократије "литијашка теоетногенетичка светосавизација Црне Горе"

Сретен Зековић (Фото: CDM)

У својој најновијој колумни, писаној за Портал Аналитику, Сретен Зековић је, у препознатљивом маниру, упутио сијасет увреда на рачун Српске Православне Цркве.

“Распојасана крсташка, литијашка теоетногенетичка светосавизација Црне Горе суштински је против секуларне и независне Црне Горе или антисуверенистичка контра реформација Новој Независној ЦГ, послије њене 13-товјеке историјске саморепродукције, 10-товјеке држав(отвор)ности и једновјеке империјалне „историјске трајнице“ безусловног светосрпства, као великосрпства, свесрпског иредентизма и српско-црногорског сијамства (свезаности) у оквиру светосрпства које по свом бићу искључује независност ЦГ, као „црногорски сепаратизам“ (наравно, од светосавља)”, отпочео је Зековић.

И наставио, на исти начин:

“Закон о слободи вјероисповијести ЦГ (2015, 2016 и 2019) отвара историјско-епохално нови циклус за стварну плуралистичку демократију, слободу, секуларност и сувереност ЦГ (и) у богомољско-вјерској области, која је дуго стењала под монополом СПЦ чији је званични циљ остварење свесрпске Велике Србије до оне четничке „Хомогене Србије“.

У тексту, Зековић се позвао и на “старинско канонско источно право” и мото: „Самостална држава – слободан народ –аутокефална црква“.

“Тога ради популистички и пучистички отпор СПЦ (која је „само биће српског на-рода“, светосрпства) и њених опозиционих “адвоката” овом сатанисаном Закону битно је ушиљен против суверене ЦГ. Једанак је однос према овом Закону најизричитији сажимни тест за препознавање стварних разлога сатанисања Закона и разликовања стварне демократије од агресорског насиља пансрпског и светосавског национализма и фундаментализма”.

Зековић је подвукао да је опозиција суверенистичком блоку опција која се залаже за Велику Србију.

“Насупрот суверенистичком слогану „Никад више 1918“, потенчена је славопојка јубиларне „1918-2018“. којој је непрекидани и пролонгирани циљ Веља (хомогена) Србија. Или би се сувереност ЦГ, у постојећим општим условима, свела на пусти формализам, и то као „другу српску државу“, како тврде „црквени оци“ и њихови свјетовни сустопичари, на „петровићевску српску државу (?!)“, сателитску Велике Србије и њеног империјалног безусловног светосрпства и нацификованог светосавља.”

Овога пута, он се осврнуо и на патријарха Павла, за кога је рекао да се никада није одрекао “Арканових злочинаца”.

“Патријарх СПЦ Павле (још као „живи светац“ јавно се огласио тек, 2.7.1999, изјавом да „се одриче Велике Србије, ако су злочини њена цијена“. Није се, занаго, одрекао, јер би се прво не само морао одрећи своје „гвардије“ („перјаника“) Арканових злочинаца, но и свог чина, и СПЦ и њене званичне идеологије и политике бића светосрпства и светосавља, нераспупчивог од саме светосрпске и светосавске Србије.”

Патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија је оптужио да “ратне злочинце” проглашавају херојима.

“Нијесу се злочиначке Велике Србије одрекли ни други црковни великодостојници, ни „тврди светосавци“ Патријарх Иринеј ни митрополит Амфилохије, ученици светосавског наци(онали)сте св. Никола Велимировића. Напротив, ратне злочинце проглашавају и проповиједају као народне хероје и припарљају их за светаштво”, закључио је Зековић у осврту који је објавила Аналитика.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: