Срећна Нова 2021. – година вакцина
1 min read
Илустрација (Фото: Инфо медиа Балкан)
Пише: Батрић Бабовић
Тек што смо изашли из орбите календарске године која је обиљежена статистикама за број умрлих од ковида 19,на самом почетку нове календарске 2021. поставља се логично питање да ли ће злогласни медицински и глобалистичко пројектни комплекс у години која је почела да врти сказаљке свог сата добити преименовање редног броја 19. Од добро информисаних новинара и публициста ових дана се могло чути да постоји терминологија великог ресета,и да је пандемија по прогнозама медицинског лобија могућа чак до 2022 године, док је Свјетска Банка њен рок прогнозирала на период до 2025 године. Интересантно је да водећа свјетска економска организација улази у зону медицинског предвиђања и расуђивања. О чему се заправо ради?
Свијет се одавно налази на раскрсницама својих путева и путања. Нејасно је да ли постоје границе између Истока и Запада, комунизма,социјализма,капитализма, либерализма,неолиберализма,традиционализма,поштења и непоштења,добра и зла,вјере и атеизма, културе и некултуре… Хигијена људског ума одавно је стасала да у сврху сопствене дезинфекције употријеби инхибиторе интернета, твитера, фејсбука, портала, ботова…
Људска глупост и злоба као еквиваленти свемира, по теорији новосадског зета Алберта Ајнштајна из дана у дан добијају на значају. У минималним интервалима тренутно могућег живота губи се теорија релативитета генијалног Швајцарца. Клатно старих процеса улази у зачарани круг, отварају се стари (нови ) процеси, губе се јасни оквири држава, међународних организација, наднационалних форума и мегакорпорација… Не постоји разлика између битног и небитног, примарног, секундарног и терцијарног, првог и последњег…
Готово да су сви заборавили Вухан у Кини, Сјеверну Каролину и Тексас , први регистровани случај корона инфекције и начин проглашавања пандемије који у свом почетном замаху није имао епидемиолошку основу . Након тога су кренуле вратоломије бројевима и словима, медијске корона харанге, ратови против свијести и савјести, социјална раслојавања, ћутања о виталним питањима по планету, међународно право, људска права и слободе, границама између аутохтоних погледа на државу, међународне организације и последице које проистичу из једностраног сагледавања мултиполарних поремећаја.
Можда је након овог једноставног набрајања јасније зашто Свјетска Банка боље види пандемијски талас од Свјетске Здравствене Организације. Индикативно је да у медијима доступним нашем простору нема евиденција о броју заражених корона вирусом у Кини, Америци, Африци и дјеловима Азије са Аустралијом, Океанијом и Новим Зеландом. Постоји јединствена мапа о броју заражених корона вирусом, излијеченим и умрлим од ове опаке болести. Зар је могуће адекватно статистички обрадити Кину, Индију, Иран, Саудијску Арабију? Има ли наде да постоје синергије између националних епидемиолошких института и кровне свјетске организације за здравство? Раде ли се анализе смртности од других болести? Постоји ли план да се медицина подијели на ковид и нековид медицину? Слиједи ли ресет међународне класификације болести и дописивања нових кодних знакова? Има ли медицина лијек за Свјетску Банку или је она њена дама испод стола у кабинету који носи име једне геометријске фигуре? Да ли је новац медицина број један и да ли је једини лијек за реалан живот живјети ненормално?
Да би се поплава вијести хармонизовала,треба погледати колико долара су зарадили поједини амерички милијардери и колико је милиона радника остало без посла, па онда напокон схватити да некадашњи хладни рат вене као биљка без воде. У једној анкети која је у земљама Арапског прољећа проведена десет година касније, код испитаника у пет од осам држава се региструје проценат оних који вјерују да се живи лошије виши од 50 %. Сирија је број један са 75 % анкетираних, док је Тунис последњи на лествици са 50 % истомишљеника о степену животног стандарда. Ирак, Египат и Алжир са друге стране покривају опсег од 30 до 47 % испитаника са истим одговором на питање са испитног листића.Случајно или ненамјерно нису испитани модуси како је дошло до обојених револуција, инволвирања страних сила, правилног или неправилног коришћења дипломатије и колики је број убијених, интерно или екстерно расељених људи са подручја захваћених ратовима и револуцијама против дотадашњих политичких система.