Srbima je ugašena nacionalna svest: Jovan Pejin u “Srpskom sv(ij)etu”

“Istorija ne može da se revidira, ona je takva kakva jeste, ali može da se kritikuje i da se stvari postavljaju na svoje mesto. Kritika treba da se ponavlja na svake dve-tri godine za određene pojave. Pogotovo političke i nacionalne pojave, kakva je bila Jugoslavija, da mi vidimo kako smo mi ušli u tu državu i kako smo izašli. Srbija je ušla puna srca, na osnovu panslavističke ideje, gledajući na Slovence i Hrvate kao na naše slovenske rođake, koji su nam u stvari podmetnuti”, rekao je Jovan Pejin u emisiji “Srpski sv(ij)et”, elaborirajući istorijske uslove na Balkanu od četvrtog vijeka.

On je govorio o susjedima i njihovom porijeklu, o miješanju naroda, o pitanju obrazovanja, kojim se već odavno sistematski guši srpska nacionalna svijest:

“Mi smo imali divnu epsku poeziju, ali nam je zabranjena maltene nakon Prvog svetskog rata još. Ona je prognana iz školskog programa, to je jedan problem. Tu se uči ko si i šta si, ima tu dosta romantizma, ali zato postoji istorija književnosti koja će deci da objasni šta se stvarno dešavalo, a kakva je narodna mašta bila. To je isto deo vaspitanja. Mi izlazimo iz škola naučeni zanatu, ali ne i suštini, zato imamo dosta nacionalističkih ispada. Nemate čoveka koji će objasniti događaje iz npr. Srednjeg veka, kao što je turčenje”.

“Republika Srpska Krajina počiva na svojim čvrstim temeljima trajanja. Počiva na pravu na trajanje. To nije hrvatsko državno pravo koje je fiktivno, koje ne znači ništa”, objašnjava gost Srpskog svijeta i istoriju naroda na prostoru današnje Hrvatske.

Govorio je o Bošnjacima, o islamskom nasleđu naroda na Balkanu, o Turskoj, na sebi svojstven način zaključujući:

“Oni nisu Turci, oni su veći muslimani od Turaka. Turci sada piju rakiju, iako Erdogan pokušava da zavede ponovo islamske zakone, to ne ide baš lako. Ataturk, koji je voleo da popije, on je uveo nove navike i to je bilo na snazi sve do sad. Kod svih naroda se to sad dešava, da se upada u konzervatizam, i Erdogan je deo tog procesa”.

Nadalje je gost Nacionalne televizije govorio i o odnosu pravoslavlja sa ostalim hrišćanskim denominacijama:

“Katolička i prvoslavna civilizacija su u odnosu na pravoslavlje jako prazne. Jer od 1054. kada je došlo do raskola, oni su uvideli razne kultove koji nemaju veze sa hrišćanstvom: afričke, bliskoistočne arapske, delom persijske… Oni odgovaraju tamo, ali ne za Evropu, jer je suština hrišćanstva da pobeđuje sujeverje, a Rim je unosio novo sujeverje. Svaki Srbin treba da pročita knjigu Nikodima Milaša “Istina prvoslavlja”, da vidi razliku između rimokatolika i pravoslavnih”.

Komunizam, kao ideologija koja odvraća od hrišćanskog nasleđa, takođe je bila tema u sklopu priče o istoriji i religiji naših prostora. O izborima na Kosovu* je rekao:
“Kurti je veličanstvena ličnost, i to kažem bez zajedljivosti, jer on zna šta hoće. On zbunjuje i Amerikance, a uticaj islama na njegov način mišljenja se tu pokazuje. Mi nikako da shvatimo, nisu ni komunisti shvatali, šta to znači džihad”.

“Ovaj pokušaj da se mi ponovo okupimo ja podržavam. Ali imamo ostatke neke nove klase koja hoće da mi budemo nekakvi Evropljani, ili Amerikanci, a ne mogu da izađu iz ove kože. Oni su primitivci koji hoće da obuku frak”, duhovito opisuje sagovornik voditeljke Gordane Janićijević aktuelni odnos različitih pogleda na nacionalnu svijest grupa unutar srpskog naroda.

Ovaj izuzetni istoričar često analizira pojam nacionalnog identiteta koji se često poistovjećuje sa regionalnom pripadnošću, i ograničava svoja stanovišta na stanovište istoričara, ističući da su određena pitanja povodom ove teme povod da daju odgovore sociolozi, etnolozi i političari, koji treba da objasne taj način razmišljanja populacije koja je ponikla iz nižih slojeva društva, koja je “obukla cipele i stavila kravatu koju ne ume baš dobro da veže”, zaključujući:

“Ko hoće da bude Srbin, nek mu je to na čast, a ko neće- nek mu bude, ne mora. Ali školski program mora da bude školski program, a ne propagiranje nacionalizma i šovinizma, to je ono što Rusi pokušavaju danas da rade, što su Rumuni uradili. Mi zaostajemo u politici prema sami sebi, jer je ta ‘nova klasa’ mnogo opasna. Nju kod nas niko ne spominje, a ona postoji, uticajna je, deluje preko raznih organizacija finansiranih spolja”.

Preporučujemo da pogledate i ovo gostovanje ovog izuzetnog istoričara, koji je bio i direktor Arhiva Srbije, i gost Srpskog svijeta u emisiji “Stepinac je bio životinja, kakav svetac” koja je izazvala izuzetnu pažnju gledalaca.

Posjetite Jutjub kanal IN4S, na kom možete naći oba gostovanja istoričara Jovana Pejina.