Србија тражи „њу дил“ са Америком: Трампе, ти си тај — бивше нам не шаљи!
1 min readОднос Србије и Америке је јасан. Увек ће последњу реч у том односу имати већа и јача страна и сила, у овом случају САД, али то не значи да Србија не треба да води проактивну дипломатску политику.
Најновије изјаве министра спољних послова Србије Ивице Дачића да је потребно да се направи нови српско-амерички стратешки договор, али да се тај договор не може правити са припадницима бивше америчке администрације који бране наслеђа политике деведесетих година прошлог века, већ се то мора урадити са Доналдом Трампом, његовим потпредседником и министром спољних послова, према мишљењу аналитичара Саше Адамовића су начелно тачне, али у овом тренутку долазе са прилично великим закашњењем.
Ко су Маргарет Петерлин и Брајан Хук
„С обзиром да је у овом тренутку још мало па годину дана Доналд Трамп у Белој кући, а са друге стране мислим да и Рекс Тилерсон више није права адреса на коју се можемо обратити у том смислу јер је према свему судећи на излазним вратима Стејт Департмента и вероватно је актуелни директор ЦИА Мајк Помпео најозбиљнији кандидат да га замени на положају америчког шефа спољне политике“, резонује Адамовић за Спутњик.
За све ово време, сугерише Адамовић, Тилерсон није испунио оно што се од њега очекивало, пошто му је задатак био да пре свега стави под контролу Стејт департмент, имајући у виду да је, како каже тај аналитичар, Трамп правилно уочио да ће управо највеће проблеме кад је у питању његова спољнополитичка агенда имати са Министарством спољних послова САД.
Посматрајући новонасталу ситуацију морамо, према мишљењу Предрага Рајића из Центра за друштвену стабилност, бити свесни како Стејт департмент функционише. У принципу, указује он, питањима спољне политике се често баве професионалци и дипломате чиновници који и не морају бити повезани са неком политичком опцијом, али сигурно имају или могу да имају одређене симпатије или антипатије према политичким опцијама.
Ако пратимо рад датих чиновника, каже даље Рајић, онда у принципу можемо закључити да се ради о чињеници да неки од њих по инерцији могу да наследе политику и вођење политике неке од претходних администрација.
И Трампу блиски људи, додаје Спутњиков други саговорник Адамовић, указивали су да је Стејт департмент за време ранијих администрација престао да штити америчке националне интересе и постао инструмент одређених глобалистичких кругова, док је са друге стране Тилерсон окружен сарадницима који су на линији антитрамп спољно-политичке агенде.
„Ради се о две у овом моменту веома важне особе, Маргарет Петерлин, шефици кабинета Рекса Тилерсона, и Брајану Хуку, који је шеф Одељења за планирање политике. Према сведочењима оних који прате Стејт Департмент и његову политику то су људи који заправо доносе кључне спољнополитичке одлуке и подривају Трампову спољнополитичку агенду“, наглашава Адамовић за Спутњик.
Проактивна политика ће дати резултате
„Сигуран сам да Влада Србије, конкретно шеф дипломатије Ивица Дачић, на овај начин покушава пре свега да измести став Стејт департмента спрам Србије из оквира те чиновничке инерције и помери је на политички ниво како би се заправо политички посматрао однос између Америке и Србије“, резонује Предраг Рајић.
Искуство нас учи, подсећа он, да је клима за поправљање односа између Србије и Америке повољнија кад су у Белој кући, Конгресу и Сенату републиканци као вршиоци власти, него кад су демократе.
„То је просто чињеница у последњих 25 година. Нарочито је то упечатљиво ако поредимо администрацију председника Клинтона, с једне стране, и рецимо администрацију председника Буша Млађег, са друге стране. Претпостављам да данас у нашој дипломатији слично посматрају ту ситуацију и праве неку аналогију спрам односа са администрацијом председника Обаме, са једне стране, као демократе и председника Трампа као републиканца, са друге стране“, истиче Рајић.
Данас је у Вашингтону, наглашава он, републиканска већина и у Горњем и у Доњем дому, председник долази из редова те партије.
„Сасвим сигурно да и Ивица Дачић размишља да би био боље изместити однос према Србији из инертног чиновничког оквира какав вероватно постоји сад у Стејт департменту где се ствари одвијају према некој већ устаљеној динамици и подићи га на политички ниво како бисмо можда успели да постигнемо и неки нови договор или како би то Американци рекли, неки ’њу дил‘“, предвиђа Рајић за Спутњик.
С друге стране, Саша Адамовић каже да Србија нема јасну спољнополитичку агенду према Сједињеним Државама, али понавља да је идеја министра Дачића заправо корак у правом смеру, па би на тој линији требало водити спољну политику према Сједињеним Државама.
„Однос Србије и Америке је јасан. Сагласан сам са тим да ће увек наравно последњу реч у том односу имати већа и јача страна и сила, у овом случају Америка, али то не значи да Србија не треба да води проактивну дипломатску политику“, напомиње Предраг Рајић.
Србија пре свега мора бити упорна и доследна у континуираном спровођењу спољне политике кад су у питању САД, јер, како сматра Рајић, ако је циљ поправити и на што виши ниво подићи односе онда треба бити енергичан, активан и доследан у том континуираном напору.
„Тако да мислим да шанса постоји, само не треба губити наду, не треба можда у неком моменту имати превелика очекивања да се све може променити у једном кратком временском периоду, већ треба усмеравати енергију на ту страну да се ова питања константно постављају и подижу на дневни ред“, појашњава своје становиште Рајић.
У једном моменту кад Србији околности у потпуности буду ишле на руку, Рајић верује да ће и у Вашингтону имати слуха за такву српску проактивну политику, јер, како каже, Америка заиста нема ниједан разлог да Србију не посматра као државу са којом може да има квалитетне односе и са којом може да пронађе неки заједнички интерес.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kako Novak Djokovic moze da postane najbolji na svetu? Kako Sale Djordjevic moze da izgubi najbolju petorku i sa ostatkom – zamenama osvoji Srebro na Evropskom Prvenstvu? Kako je Zvezda pre neki dan uspela da udje u 1/16 F Evro lige? zar tako nesto slicno ne mogu da duplikuju Energoprojekt, Gosha, Krushik, Fijat iz KG, Rudnik Bor, proizvodjaci malina, pastrmki, Sjenichkog sira i prshute…? Biznis sa svetom moze da se odvija iz BG; ne mora se emigrirati iz SR/CG.
.
.
.
Treba reci spoljno politicke principe (PUT U EU NEMA ALTERNATIVU ALI SAM ULAZAK IMA) i to downplay – ne davati ogromni znacaj. Treba se baciti na rad, povezivanje sa svetom – ici tamo gde su pare.
Dosta bre sa Cedoim i Drashkovicem, Milickom – NATO Lobistom. Umesto njih stvarati debate o uspelim ljudima u SR, dati im prostor da ispricaju prichu.
Uzmite onog Francuza Gujon-a. Kakva divna pricha. Njih 4-ca napunili kombi sa igrackama za decu u KIM enklavama. Nisu imali pare da spavaju u hotelima, vec su spavali u satorima u januaru mesecu! Predali deci igracke. Njihovoj sreci nije bilo kraja. Imaju 12 000 donatora iz FRA, koji su im dali sitne pare, ali se to sve nakupi. Uporedite takvu osobu sa Chedom Jovanovicem ili Chankom, Drashkovicem ili Milom Djukanovicem, koji sve rade da se legalizuje OTIMANJE KIM, da ta srpska deca budu utopljena u NATO-„Kosovu“. Gujon (nema ni kapi srpske krvi u svom poreklu) se prepirao sa nastavnikom kad je imao 13 godina da Srbi nisu zveri, koje treba bombardovati, vec naprotiv. Uporedite to sa onim Lobistima (100% SR poreklo!), koji i danas tvrde da je OK OTETI SR 15% TERITORIJE!
Treba neshto da nauchite upravo od Trampa.
Ljigavci shljakatori poput Vuchica su odlichni portiri sa uniformom u visokospratnicama, ali ne mogu da budu LIDERI. Takvi su isluzeni i potom odbacheni na Zapadu.
U US postoji princip: Ako izmislish najbolju misholovku, potrosaci ce ti asfaltirati put do kuce. To znachi, treba izgraditi KONKURENTSKU privredu i ISTINSKI DEMOKRATSKO DRUSTVO, gde bi POSTOJALA STALNA PROMENLJIVOST VLASTI, umesto partokratije sa 700 000 partiskih knjizica SNS, koje garantuju povoljni polozaj u zaposlavanju i sl.
Gde je NEZAVISNO SUDSTVO?
Gde je NEZAVISNA SKUPSTINA?
Gde je NEZAVISNA VLADA?
U SR to je sve u 1 choviku.
PUT U EU NEMA ALTERNATIVU, ALI SAM ULAZAK U EU NITJE TOLIKO BITAN, t.j. IMA ALTERNATIVU.
Tek tad SR bi bila prihvatljiva za sve – Zapad i RF, Kinu, Brazil….
Na tim principima treba graditi i odnos sa EU i US.
Lobisti Sorosha i ostataka Klinton Administracije su sve usresredili da izvuku ushi Vuchku i uslove ulazak u EU, potpisom MEDJUDRZAVNOG UGOVORA SA NATO-„KOSOVA“.
To je isto kao da Rusija trazi natrag Alasku. Nema tih para da bi je mogli ni kupiti natrag niti da prisile US da je vrate RF. Recicete, nije SR isto sto US. Zaista? Zar samo US treba da ima princip nepovredivosti granica, da ima ponos, dostojanstvo, pravo na svoje mitove, da se ne miri sa otimanjem teritorije?
US treba objasniti da LEGALIZACIJA OTIMANJA BILO KOJE STRANE TERITORIJE ne moze da bude u US interesima NA DUGU STAZU, bez obzira sta Sorosh i Vojno-Industrijski kompleks u US govorili. Pokazite dokaz, kako su takve stvari prosle u Iraku, Libiji, Siriji…. Gde je sad Okupacija Iraka, ISIS, okupacija Libije,, Sirije…? kako je Izraelcima od 1967 sa njihovim osvojenim teritorijama? Da li su se usrecili? Da li su otimanjem KIM usrecili Albance? Ono u „Kosovi“ to nije zivot.
Sto se tiche Rusije, treba Srbi da kazu: „Hvala Bogu da Putin postoji“, da novo bombardovanje SR ne moze ni da se zamisli, jer vishe nema 1-polarnog sveta i na chelu US nisu predstavnici vojno-indust. kompleksa. Na drugoj strani ukazao bih i da nema Rusa i Putina, moj stav bi bio ISTI: samo reshenja bazirana na Bozjoj Pravdi a ne principu „Sile“ nsu prihvatljiva. To znachi – EU-NATO mogu da udaraju sankcije RF, ali SR nema nishta sa tim. Uostalom, ako bi SR to uradila, onda bi izgubila najveceg saveznika u ochuvanju celovitosti svoje teritorije. Kad bi SR ushla u NATO, sledeci dan Rusi bi priznali „Kosovu“, kao sto je ucenjeni Milo to uradio.
Vuchko i Dachic su obichni potrchki-kukavice, koje niko na Zapadu ne ceni. Oni budu iskorishcavani, ali ih niko ne ceni. Cene se ljudi od integriteta, koji ova dva ljigavca nemaju.
Da sve sumiram u 1 ponovljenoj recenicu:
PUT KA EU NEMA ALTERNATIVU, ALI SAM ULAZ U EU – IMA ALTERNATIVU.
Ako se SR promeni iznutra, postane istinski demokratska, gde su svi rodjeni razliciti ali imaju iste shanse za uspeh i isti tretman pred zakonom, to ce stvoriti uslove da mladi ne mora da beze vani, da bi ziveli kao ljudi.
Potom akcenat na INSENTIV – EKONOMIJU bi stvorio od SR konkurentno samokorigujuce drustvo, gde bi se oni spoljnopoliticki principi proklamovali i potom bili potisnuti u stranu, dajuci prednost ekonomskim temama. Ovako, samo se prica po ceo dan, mesecima, godinama, kako Vuchka vuku za ushi da prizna „Kosovu“ i kako to najbolje uraditi bez velike buke!
Mislim da ipak, nije sve dobro objasnjeno. Tacno je da je generalno, politika USA prema nama gora kad su demokrati na vlasti, jer su oni mnogo vise skloni da US interese podrede globalistickim interesima. Tacno je da je u vrijeme vladavine Bush-a mladjeg priznato Kosovo, ali to je bilo samo posljedica inercije politike prema Srbiji definisane u vrijeme Clinton-a. Treba svakako imati u vidu da neokonzervativci kao Bush imaju istu globalisticku agendu kao i demokrate i mi Srbi nema nista dobro od njih da ocekujemo. Prvi put poslije dugog vremena dolazi do otklona od liberalno globalisticke agende dolaskom Trump-a na vlast. Medjutim pojavljuje se jedan nevjerovatan otpor u administraciji na svim nivoima. U main-stream medijima nastaje jedna do sad nevidjena anti-president histerija. Medjutim duh je pusten iz boce i vise povratka na staro nema. Jedino niko ne moze da predvidi koliko ce trajati i kakav ce ishod imati rat izmedju globalista i pristalica nacionalnog suvereniteta. USA je po tom pitanju isto tako podijeljena, kao i CG po identitetskim pitanjima. Srbi jednostavno receno treba da cekaju, da odloze resavanje Kosovskog problema, izbjegavaju vecu konfrontaciju sa USA, a sa druge strane razvijaju odnose na svim nivoima sa Rusijom. Potrebno je da se srpska politicka elita oslobodi straha da ce Srbija opet biti izlozena nasilju NATO pakta ako insistira na svojim vitalnim interesima. To vise nije moguce, jer je USA kao nosilac udarne pesnice NATO previse podijeljena da bi mogla da ponovi tragediju 1999, koja je inace, pokazace dalji razvoj situacije, bila katastrofalna za dugorocne americke interese. I jos jedna stvar: Samo da ih Svemoguci hoce nauciti da batale taj cirkus sa ulaskom u EU dobro bi bilo.
PS.
Komentar o okupaciji Vladimira Pavicevica je na mjestu. Situacije je ipak komplikovanija. Ta okupacija je zapravo globalisticka i projektuje se americkom vojnom silom. Pod tom okupacijom je i USA, a otpor je u njenoj unutrasnjosti. Ta globalisticka okupacija bi bila mnogo vidljivija i u USA, ali globalisti je drze na „low profile“, jer imaju 100 miliona naoruzanih rednecks u USA, koji posjeduju vise nego 250 miliona dugih cijevi koje nijesu registrovane. Tako, kao rezime moze se reci da postoje dva glavna centra otpora globalizmu: podignuta Rusija i unutrasnjost USA. Sve ostalo je nazalost pod kontrolom.
Slusajte Svetog Petra Cetinjskog, drz’te se Rusije!
Искуство нас учи, подсећа он, да је клима за поправљање односа између Србије и Америке повољнија кад су у Белој кући, Конгресу и Сенату републиканци као вршиоци власти, него кад су демократе.
„То је просто чињеница у последњих 25 година. Нарочито је то упечатљиво ако поредимо администрацију председника Клинтона, с једне стране, и рецимо администрацију председника Буша Млађег, са друге стране.
Е, какве памети, Боже саклони! Косово је прогласило „независност“ коју су САД признале управо за вријеме Буша млађег. Добро и пролазимо, ккаве експерте имамо.
Него, суштина је у сљедећем: медији поново спинују, „подгријавају“ нам Трампа.
Ништа се неће промијенити – ми смо окупирани, они су окупатори. А то што ће „100 за једног“ (можда) бити ублажено са „99 за једног“ и није неки успјех, зар не?