Срби сами криви што су убијени: Хрватска наплаћује огромне судске трошкове породицама жртава
1 min read
Фото: Танјуг
Породице Срба убијених у рату у Хрватској масовно губе спорове по тужбама за накнаду ратне штете, јер су, према пресудама хрватских судова, жртве „саме криве што су се у погрешно време нашле на погрешном месту“, рекао је Саво Штрбац, председник Документационо-информационог центра „Веритас“.
Штрбац наводи да су случајеви сестара Радмиле и Мирјане Вуковић и Милана Смолића, које је у Хрватском сабору поменуо посланик Самосталне демократске српске странке (СДСС) Борис Милошевић и ову праксу хрватских судова назвао срамном, само врх леденог брега.
Сами криви што су убијени
Он каже да Вуковићеве за судске трошкове спора, који су покренуле за убиство родитеља и сестре, морају да плате 8.000 евра, док Смолићу прете пленидбом куће због трошкова у поступку по тужби за накнаду штете за убиство оца.
Истичући да нема сумње да су Вуковићи, као и Смолић, страдали у рату, Штрбац је рекао да је епилог био исти у 95 одсто тужби које су Срби подносили против државе Хрватске за накнаду ратне штете без обзира на то што су њихови најмилији убијени, јер нису успели да докажу да је реч о жртвама ратних злочина хрватских оружаних снага.
Односно, нису успели да оспоре да су чланови њихових породица погинули у зони борбених дејстава, што указује, како каже Штрбац, да су, по најчешћим пресудама хрватских судова, „сами криви јер су се у погрешно време нашли на погрешном месту“.
„То звучи веома ружно да ти, на пример, неком ко ти је убио сина мораш да платиш трошкове јер ниси успео да докажеш ко га је убио. Међутим, правда је једно, а право друго, а овде је реч о основном правилу у правосуђу у целом свету, по којем онај ко је изгубио спор плаћа трошкове. Нажалост, Срби не могу доказати ко им је побио најмилије, јер немају живих сведока“, објаснио је Штрбац.
Према његовим речима, тужбе Срба за накнаду ратне штете у Хрватској за већину оних који су их поднели претвориле су се у ноћну мору, иако многима то није изгледало тако 2003. године, када су добили могућност да то ураде након што је Хрватска усвојила сет закона, међу којима је био и закон о одговорности државе Хрватске за незаконите радње припадника њених оружаних снага.
