Сонда америчке свемирске агенције НАСА слетјела на Марс

Седам мјесеци дуго путовање НАСА-ине сонде „Insight“ до Марса завршено је успјешно, синоћ у 20 сати и 54 минута слетјела је на Црвену планету.

Потврда о слијетању сонде Инсајт („Insight“ ) стигла је преко радио сигнала којима је требало више од осам минута да пређу готово 160 милиона километара између Марса и Земље.

Опасно слијетање летјелице Инсајт кроз атмосферу Марса послије пута од 428 милиона километара и шест мјесеци дочекано је с одушевљењем у контролном центру у Калифорнији, пренио је Б92.

Сонда, роботски геолог који треба да испита мистериозну унутрашњост Марса морала је да смањи брзину са 19.800 километара на сат на нула за шест минута од пробијања Марсове атмосфере, а за то кратко вријеме је требало да избаци падобран, укључи своје моторе за спуштање и слети на три ноге.

„Слијетање на Марс једно је од најтежих појединачних радњи које су људи морали да ураде у истраживању планета. То је тако тешка ствар, тако опасна ствар да увјек постоји непријатно велика шанса да нешто може да крене наопако“, рекао је водећи научник Инсајта Брус Банерт.

Ово је осмо успјешно слијетање летјелица америчке свемирске агенције НАСА на Марс од 1976. године. Инсајт, робот с три ноге и једном роботском руком треба да ради наредне двије године.

Он је слетио на мјесто удаљено мање од 600 километара од Насиног робота Кјуриосити,који је спуштен на Марс 2012.

Стационарна летјелица од 360 килограма ће користити своју роботску руку од 1,8 метара да постави механичку кртицу и сеизмометар на тло.

Механичка кртица ће пробити пет метара у дубини тла да мјери интерну топлоту планете, док ће технолошки врло развијен сеизмометар мјерити могуће потресе. До сада ништа слично није покушано на Марсу, који је од Земље удаљен готово 160 милиона километара.

Марс је некад имао ријеке и језера, делте и корита језера. Сад су суви и планета је хладна. Венера је врела због своје густе атмосфере која задржава топлоту. Меркур, најближи сунцу, има површину да је потпуно изгорјела.

Инсајт нема капацитет за уочавање живота, концентрише се на то што је формирало планете. То ће бити остављено за друге летјелице, пренио је Б92.

Истраживањем дубоке унутрашњости Марса, научници се надају да ће моћи да створе тродимензионалне слике које би откриле како су стјеновите планете нашег Сунчевог система формирале прије 4,5 милијарди година и зашто се толико разликују. Једно од великих питања је шта је учинило да је Земља тако повољна за живот

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: