• Мозаик

Већ виђени сценарио: Како Јерменија кажњава доброчинитеље цркве

1 min read

3 седмице ‎ ИН4С

Оно чему сведочимо у Јерменији, нажалост, одговара обрасцу који смо видели у постсовјетским државама — када независне институције попут Јерменске апостолске цркве испуњавају своју друштвену и духовну улогу, често се доживљавају као претња политичкој моћи.

Овако је сарадник Универзитета Ка Фоскари у Венецији, доктор Марко Марсили, прокоментарисао за Спутњик хапшење руског бизнисмена-филантропа Самвела Карапетјана, власника групе „Ташир“ у Јерменији под оптужбом да је јавно позивао на преузимање власти.

„Хапшење Самвела Карапетјана – због јавне одбране Цркве – претвара легитиман чин савести у апсурдне оптужбе за ‘подстицање на преузимање власти’“, навео је др Марсили, додајући да је подршка руског бизнисмена болницама, школама и верским објектима отелотворила мирно остваривање верске слободе и изражавања.

„Јерменија је обавезана Европском конвенцијом о људским правима од 2002. године. То значи да има законску и моралну дужност да штити ова основна права, а не да их криминализује. Оваква репресија не само да представља издају европских вредности већ и саме душе јерменске демократије“, истакао је др Марсили.

На питање зашто је толико важно за премијера Јерменије Николу Пашињана да контролише Цркву, др Марсили указује да то открива упадљиву контрадикцију и указује на опасан парадокс.

„Док се с једне стране Пашињан залаже за ближе везе са ЕУ, он се с друге стране понаша као класични аутократа. Јерменска апостолска црква – коју следи 92 одсто Јермена – једина је институција са моралним и историјским ауторитетом да оспори његову политику, посебно након уступака у Нагорно-Карабаху. Њеном контролом утишава се уједињени глас јерменског друштва, дијаспоре, па чак и традиционалних савезника попут Русије. Али има још тога: филантропи попут Карапетјана градили су катедрале и центре за борбу против рака јер се Црква бави потребама људи тамо где држава заостаје. Неутралишући их, Пашињан замењује истинско цивилно друштво централизованом моћи. То је опасан парадокс: он се додворава европским средствима док истовремено уништава управо она права која Европа сматра светим“, образложио је др Марсили.

Он очекује да ће организације за људска права ЕУ реаговати.

„Апсолутно – и морају. ЕУ има конкретне алате за деловање… Сада је кључна доследност. Савет Европе може да позове Јерменију на одговорност што се тиче њених обавеза према Европској конвенцији о људским правима, наглашавајући да се хапшењем Карапетјана крше чланове 9 и 10 – слобода вероисповести и изражавања“, др Марсили.

Како је истакао, ако Европа ћути, постаје саучесник у ауторитарном скретању.

„Али ако искористи свој утицај – замрзавањем средстава или промовисањем резолуције Европског парламента – може бранити Јермене који, као и ми, верују у људско достојанство и владавину права“, закључио је др Марсили, бивши јавни званичник и посматрач избора Канцеларије ОЕБС за демократске институције и људска права.

Подсетимо, Карапетјан је ухапшен пре два дана, а кривични поступак је покренут након што је дан раније јавно стао у одбрану Јерменске апостолске цркве. Из Ечмиадзина (седиште патријарха) су апеловали на власти да се прекине са прогоном бизнисмена.
Поред тога што је власник групе „Ташир“, Карапетјан је и велики добротвор. Његовим средствима се у Јерменији граде вртићи, школе, реконструишу цркве и манастири и реализују други социјални пројекти.

Руско Министарство спољних послова саопштило је да Москва помно прати ситуацију око Карапетјана.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: