Скупљачи некретнина
1 min read
илустрација
Пише: Сибин
Опет читам Кишов Пешчаник, и посебно мучан утисак оставља бескрајно ислеђивање јунак Е. С-а, који као да је прикопчан на полиграф па откуцава свако мјесто регистровано у меморији, онако црно на бијело, што је у првом реду прије свега понижавајуће и настоји да докраја расчовјечи ионако већ поприлично неурозног и растројеног лика.
И тамо влада полицијски час. Као и сад, у нас, кад су неки наши изговор па шпијали и откуцавали комшије и рођаке, оне који нису поштовали новонастале мјере у борби против вируса, итд.
Него, Бранка Бошњак инсистира да неки с врха власти пред јавност уредно подастру поријекло своје имовине. Дабоме, да фино објасне одакле толики умножени станови, куће, викендице, некретнине, откуд такав возни парк, камиони, авиони, како и сучим љетовања и зимовања на дестинацијама гдје мудоладују планетарне вип персоне? Од којих, дакле, примања?
Ја голофуц имам пријавити – шупетину која служи у сврхе одлагања рђом обољелог алата. (Алат: практично-инертан предмет.)
Шупетина је, да кажем и то, дозидана у зид од камена, који је уједно и међа са првим болиглава комшијом. У прилог могу доставити и фотографију поменуте шупетине истина сад већ обрасле у коров и коприву…
Као новопечени власник једне шупетине, морам признати да ме живо интересује како мој, назови сеоски комшија, може од једне плате себи приуштити онакву вилу, са подземном гаражом и приде базеном, над којим се пружа тераса од двадесет метра што израња из стаклених стијена, плус три штале и парче земље која нестаје у богато густој шуми што се пење до пола планинског врха. Не можеш све обухватити једним смртним погледом онако издалека, а да би обишао, треба пола дана утренираног, брзог хода.
