Сена над Босном

Пише: Емило Лабудовић

Само су наивни, а њих је све мање, очекивали правду за Милорада Додика. Само су још будале могле да повјерују како у тој Европи у коју нас маме и силују да, беспоговорно и без остатка, прихватимо њене „вриједности, станују право и правда. Након Слободана Милошевића, Караџића, Младића и десетине српских генерала и политичара, осуђених у Хагу на више од хиљаду година затвора, и слијепац би прогледао и видио суноврат у који незаустављиво срља Европа. „Либерте, егалите, фратерните“, тај горди слоган на којем је саздана модерна Европа, одавно је скинут са њених институција и поринут у блато силе, корупције и неморала.

„Побиједили смо фашизам, али нам то Европа никад неће опростити“, пророчки је, након завршетка најкрвавијег рата у историји људске цивилизације, изјавио руски маршал Жуков. И није. И неће. Маниром наслијеђеним још од аустријског каплара, Европа је, потпомогнута америчким инвазионизмом, више утјеривала него спроводила међународну правду. „Сви који нијесу са нама против нас су“, гесло је које је постало образац и еталон послијератних, а и модерних, међународних односа које баштине Европа и, све донедавно, Америка. А „против нас“ позицију платиле су и још увијек плаћају све оне земље и народи који су настојали да држе до себе, своје слободе и независности.

Економски притисак и уцјене међунаридних трустова крупног капитала данас су постали „Ал Капоне“ модерног државног неолибералног криминала економско и војно јаких и безочних. А кад ни то не даје резултате, онда бомбе, сатирање градова, разарање привреде, убиства цивила („колетреална штета“ по обрасцу највећег лажова модерног доба, Џејмија Шеја)… све док тврдоглави и пркосни не клекну на кољена. И тако, у недоглед. „Није наша политика у томе да ви извршите одређене задатке, већ да увијек извршавате све наше задатке“, објаснио је својевремено Ворен Кристофер Слободану Милошевићу суштину америчке спољне политике и због чега су Србија и Срби морали бити бомбардовани и због чега увијек морају бити у сјенцу неба пуног бомбардера. Све док, једном и заувијек, не клекну и не погну главе.

Република Српска је, и дјеца у вртићу то одавно знају, трн у оку не тамо неком Шмиту, који је само прости (по свему) оберстурмбанфирер послат по задатку да је држи под чизмом, већ цјелокупној белгијској администрацији и Хашком суду, пресвученом у некакав Међународни механизам за кривичне судове. Међународни, а никад није имао, а ни сада нема, легитимацију Уједињених нација и Савјета безбједности. Сирови, сурови и скупо плаћени механизам НАТО олигархије, пројектован да почисти и доведе до краја њихово ратно бестијање.

Учешће у српској несрећи многи европски „чимбеници“ су, да би утишали савјест, скупо наплатили. Тако је и суткиња Сена Узуновић хтјела да ослобађајућу пресуду Додику прода за „скромних“ пет милиона долара!!! Јер, и њој је јасно да је ђаво већ одавно однио шалу, да су Шмит и „шмитови“ повели коло за чији крај немају ноге, и хтјела је да макар ушићари неку цркавицу за себе.

У Сарајеву и диљем српске опозиције, као и у остацима до јуче капом и шаком дариваног НВО сектора, ликују. Ликују и у Бриселу, ослањајући се на свој опробани рецепт да, тамо гдје погину право и правда, госпођа Сена и разне „сене“, које као авети круже над Босном, звекну чекићем, заборављајући шта је једном узроковао само један хитац Гаврила Принципа. А кад се бестијално погази принцип, онда…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: