Пише: Горан Комар
Овог пута опредјељујемо се за показивање на страницама уваженог Портала писма Шћепана Малога Дубровачкој републици од љета 1771. године, мало прије него ће Станко Паликарда у Брчелима одузети живот Шћепану.
Ово писмо је, као и сва ранија писма црногорског Збора кроз 18. вијек, упућивана у критичним по Црну Гору периодима, прожето мислима о српском црквено-културном наслијеђу.
Сасвим ексклузивно, доносимо наш препис са оригинала у Државном Архиву Дубровника како би и овим малим прилогом показали природу дјеловања једне групе писаца-истраживача која је почетком двијехиљадитих година подупрла политичке активности партије која се зове Демократска партија социјалиста.
Ево, овог пута, писма и мисли личности која је за кратке владавине донијела и одређене повољне по Црну Гору резултате, а којој се, за разлику од осталих којима се зна идентитет, не зна стварно име и презиме.
Шћепан Мали је псеудоним који је састављен у потреби истицања државничког формата по узору на српске и босанске краљеве, а истовремено и одреднице “мали”, дакле од њих мањи.
То је разлог што у нашој огромној бази података, једноставним поступком, нисмо тражили и покушавали одредити његове евентуалне претке. Нисмо то чинили ни када је у питању породица Братоножића Јована Балевића којега се уважени Петровић и Мартиновић одредили као Шћепана Малог, а који је савинском јеромонаху Симеону у Русији приложио новчана средства за градњу Велике цркве манастира Савина. Он, ипак, није Шћепан Мали.
У сваком случају, хајде да заједно погледамо како се Шћепан (Руд Даниа Таниа) обраћа Дубровчанима.
Црна Гора и Скендерија, 1. јули 1771
Шћепан Мали Дубровачкој републици излаже историју моштију које су Срби одлагали на чување у латинским земљама пред турском опасношћу. Чини бројна потраживања у оружју, али и светим предметима, укључујући икону Пресвете Богородице, Главу Св. Јована Крститеља и Пелену Христову.
Слава Богу и све(то)му Јеруса(ли)му
Стефан Мали
Од мјеста Скендерије и Чрне Горе како се находимо разумјесмо најпре и најпре паденије србскаго царства и од Бога гњива и посједова Авгаран земљу сербску.
Сербска се господа разорише, закон римски приватише, ма Христа не оставише, већ славише Исуса Христа и његово исповједаније почитоваше.
И о(д) Турака доста труда поднесоше србска господа к вам приђоше са своијем именијем и с моштима вами фалили ништа не бијаху већ о(д) Турчина преко мора бјежијаху. Ви милостиво дочекасте, а немилостиво оправисте. А њихово именије п:риватисте, пак и многе мошти ијадићаре. Је ли то тако судом да њихове мошти носите по свијету и јадићаре кад нијесте купили него на аманат Божи остало.
Него слишите властело дубровачка, оћете ли ми право казат, држите ли сада Муамеду руку, како сте држали и досад? И разумите се супованијем Божијем супованијем Божијем супованијем Божијем да Муамедово плетеније паде, да Муамедово плетеније паде, да Муамедово плетеније паде, него ако изволите да будете вијерни слави јерусалимској и славној Руси(ј)и, да Муамеда за брата не привиђате, већ да приваћате ону браћу с којом сте били у Христово доба ако извоолите.
Ако ли не изволите испом ваше славе и мудрости немојте саде бацит под ноге, него се од Муамеда одреците ако ли нећу да видим оће ли му помоћ. Знам од истине да није много вина, ма ми пошљите двије хиљаде барјела. И пошљите ми двадесет пушака великијех топова. А пошљите ми оне двије сабје штоно су вам с њима. И пошљи ми једанајест мача што су с камењима. И пошљи ми икону свете Б(о)г(о)р(оди)це која је била у србскому двору. И она је с камењем; (…)[1]
/Extra/ Dati sa sie pisanie vlastelom I premu(drome) Senatu u Dubrovnik u grad Dubrovnik
[1] Сачуван је само овај лист писма. Међутим, сачуван је препис латиницом цјеловитог писма.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Постављамо питање: Која је то Богородичина икона?