Сaсвим незадовољан

Pro forme

Како се ствари, да кажемо као клинци из кварта преко Мораче – лагано унеозбиљавају!… По ко зна који пут, стара добро провјерена пјесма (не жутог Серхатлића, не и не): раја гола и боса, добро офукарила, јопет покрадена на изборима, и тако даље срање, држ’ лопова и томе слично, мада сваког с пуним правом више боли она ствар за ту стори, ко о чему ми о – па ко га гласа да му очина оца, није ни таксиста (знам га тај је част и дика Пејтон зграде), ни први комишија (оклен тај, па знаш га брате минли, продаје кокице на тротоару екс мале пијаце), није ни она, мада стоји и тачно је да је пазарила нови ђип тик пред изборе, ено га поваздан дрежди на паркингу иза не баш феминистичких пет удовица, сунча се мацан са двеста и нешто коња што упркно што у мотор, али, гарантију ти ево дајем (ако инсистираш ћу и да потпишем), није ни она, видиш је, иако лијепа пуца од незадовољства, зато ти и велим да су га „изгласали“ они што се преселише на седмо небо, е, баш ти, ни криви ни дужи, и даље у бирачком списку, ништа се не питају, и још их мање све ово интересује (присјети се шта је горди Шопенхауер рекао, ак’ кренеш покуцат на гробну плочу, можеш попити шамар од мрца, који повикује: море мрш, не пада ми напамет јопет међ’ вас!, итд., не сјећам се тачно како оргинал тече, у питању је фрагмент, да, одломак незадовољства), а чуш, једна постарија са пунђом добро казаше, док сам у реду чекао цвеклу: ДПС има најмање три посланика која им намакоше они што нас одозго гледају… (не сјећам се да ли баш овако рече, али у том стилу, да.)

Не помагује, бате, смути, ни надубедљивост препорођене Маје Волкот, ни минут-два, ни Информер са добрим цицама – незадовољство у мени пршти на све стране, и не само што пегиш заудара на шит, већ се и самном то дешава, ништа више нисам у стању пофатати, ко је, факинг му работе, кога хтио мацоле, ђе „државни удар“, стани, умало не оладише Првомученика Вучића, ако сам добро испратио, Србија се готово одрекла нас убогих срба, изгледа да ме девојче вара, ох, ко би сејвовао све то, на правди Вишњега, коме изгледа ослачало да нас србе искушује до судње уре… Ок, „нисам леп ал’ сам сиромашан“, јесте све што могу поручити, још увијек без дипломе, црни кукавац без игђе иког, у једном граду где је (наглашам – Где је!), киша једини догађај, а свакако да није ријеч о мјесној заједници Запрдеж, б. б.

Тачно је, не припадам ни једној невладиној организацији (боли ме дик за Скочка и његов „патент“, црногорштину коју форсира као и тежину), Сибин ти је соло будала, без кинте у џепу, и званија у каквој партији, тај сам ти што без ђаоље каријере урпо вас да све исмијава; неоствареност ми даје прилику да се свему церекам у брк, Басари кога зеза име (замисли, Бас је Свети-слав!), као и девојчету које ме вара очигледно немајући срца да ме ногира. А, што се пак тиче ДПС-а, аферим рођо, кад нас дибидус блесан-бос може туцати у додуше и не тако здрав мозак, зашто да не… – у екстра издању првочојства (а да моји су ти гинули и ђе није требало, бранећи сербијанце – знаш ту биртијску истрошену причанију), свако ти је овђенах одувијек био уклесан у ови голи крш.

Него, шта да ти причам напуцан незадовољством као нова генерејшен адитивима. Јесте, мало сам активни од академика, старкоња који мјесечно подижу са банкомата иљадарку, не чинећи ама баш ништа, и као апстрактна дружина, понекад се (као) позабаве издањем некакве књижурине која се, пази сад, искључиво бави топонимима, Доклеом, и митом, ђе је кад и која чобаница на којем брежуљку прдекнула да јој се не зна. Конташ зашто вриштим на идеју Постојања, која је, безмало, садистички настројена. Али, не лези враже, криве дрине у нас ће исправити Бране енд Баки, списатељи који су мало је рећи опчињени несразмјерним Јерговићем, коме не беше мрско примити Његошеву награду, иако, образа ми јединога, нема појма како почиње Луча.

У праву си: или бити рођен као ДПС кадар, или утјеху тражити у Кратком прегледу распадања! Како нисам твитераш (само из разлога што се гадим сопственог портрета), ово још једино јавног слободног простора (да, Ин4с није Портал аналитика, ђе Шуковић и остала булумента (као) држе преданију на тему – кад изгубисмо слободу, и чему серби још у Черној Гори, ко је Ноле Ђоковић, и да ли би без вотке мадар Раш изволила побиједити неталентованог кепеца познатијег као Хитлер) користим као заклети нихилиста, коме се сва литература своди на вицеве и цитирање надљубавних Џојсових писама Нори! Тако је то, и на мој је дух (читаш и сам) пала дубока ноћ, у једном друштву које завређује још дубљи презир којег за сад још нисам у стању формулисати онако како осјећања диктирају.

(Или си сасвим незадовољан, или си нико, и овог уторника кад се ништа не мијења, уназад двадесет и седмо Господње љето!)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: