Сарадња Соколског друштва Требиње са дубровачким друштвима

Пише: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Српски соколи у Требињу били су повезани са српским друштвима у Дубровнику и пре Првог светског рата. Соколи, душановци (чланови, мушки и женски подмладак) и српска грађанска музика кренули су заједно возом 19 августа 1911. у Требиње на II Херцеговачки Српски Соколски Слет. Слет је трајао два дана. (1) По сећању Ане Рајачић Матковић на челу дуге свечане поворке били су Дубровчани.(2) Приређене су јуначке народне игре и утакмице. Слету су присуствовали као гости Хрватски соко из Требиња, муслимански соко из Требиња и Хрватски соко из Дубровника. Српска Дубровачка Музика учествовала је у свим тачкама програма слета. На Слету је душановачки мушки подмладак изводио вежбе палицом, под управом А. Куртовића. Женски подмладак извео је вежбу копљем и вежбу вретенима. Чланови Душана Силног извели су вежбу Пирамиде на лествицама. (3) Српски соколи су са слета у Загребу кренули на слет у Требиње који је одржан на Преображење и на коме сем херцеговачких сокола учествују и остала соколска друштва из Босне и Херцеговине под вођством жупског начелника Стевана Жакуле. Слет у Требињу организовао је надзорник мостарског округа Чедо Милић и извео на слет поред сокола и велики број „Побратима“ из Херцеговине. (4)
После ослобођења и уједињења 1918 године требињски соколи су као део Соколске жупе Мостар радили на оснивању сеоских соколских чета и унапређењу пољопривреде. Соколско друштво Требиње приредило је 30.9. и 1.10. 1933. прву пољопривредну изложбу својих сеоских соколских чета. Изложба је била у пространој дворани соколане, која је била у гимназији. Било је 700 изложених предмета, а просторије су биле украшене женским ручним радовима. Изложбу је отворио Ћамил Хујдур, референт за чете, у присуству власти, корпорација и грађана. Говорио је о значају изложбе. Присуствовали су чланови сокола : народни посланик Перо Иванишевић, срески начелник Миодраг Милановић и начелник општине Ђорђо Тупањанин. На изложби су били приказани сви пољопривредни производи краја од којих су се неки тек почели гајити иницијативом Соколске жупе Мостар као : соја, конопља, суданска трава, … . Запажена је била врста јечма названа „голаћ” која није имала опне као обични јечам. Био је отпорнији према наглим климатским променама. Изложбу је посетио и старешина жупе Чедо Милић, интересујући се за ту врсту јечма, коју је жупа намеравала да рашири у народ преко сеоских чета. Инж. агр. и члан сокола Петар Алексић, референт Банске управе на Цетињу посетио је изложбу. Изложбу је посетило преко 1.000 особа, а послужила је као средство за очигледну наставу наставницима гимназије и основних школа. Наставници су на изложби одржали ученицима предавања из познавања природе. На изложби је награђено неколико излагача наградама у пољопривредним справама. У чланку у листу „Соколски Гласник” истакнуто је да су како соколи тако и они који нису били стекли „уверење да се смишљеним, неуморним и истрајним радом може доста учинити на побољшању њиховог економског стања, те је тиме ова изложба постигла свој циљ.” Тромесечна седница чета друштва Требиње одржана одржана је 1.10.1933. Као делегат жупе присуствовао је Чедо Милић. После извештаја референта за чете у свом говору истакао је потребу интензивног рада на културно-економском подизању села. После седнице сврстали су се чланови чета и са свим друштвеним категоријама у свечаним одорама, са музиком на челу, кренули од соколане кроз град. На Вилсоновом тргу уз учешће изасланика бана, представника власти, официра и многобројних грађана, извршена је свечано предаја венца, краљевог дара чети Хум. Старешина матичног друштва Хинко Мајкснер истакао је значај краљевог дара који је ценећи родољубиви и културно-национални рад чета подарио друштву. Замолио је старешину жупе да преда венац чети. Чедо Милић одржао је говор у коме је изложио програм и значај соколског рада на селу, нагласивши, „да ће тај рад препородити сав наш народ”. (5)
Сарадња родољубивих друштава из Дубровника са соколима у Требињу наставила се у међуратном периоду. На свечаностима приликом откривања Његошевог споменика у Требињу 1934. учествовало је Српско Пјевачко Друштво „Слога” из Дубровника. Изасланство Обласног одбора Јадранске страже Дубровник положило је венац на споменик. Приликом откривања споменика „Слога” је певала композицију „Завјет Срби испунише”, коју је компоновао њезин хоровођа Пехар. (6) На откривање споменика ,,Херојима за слободу“ у Требињу кренуло је 1938. око 500 људи из Дубровника. Сва национална друштва са својим заставама, па Општина и комплетна Дубровачка Грађанска Музика. Дубровачка Грађанска Музика је 10. септембра 1938. обишла улице Требиња свирајући на уранак. Јован Дучић је свом мјесту поклонио споменик као знак захвалности требињцима који су прошли кроз аустријске затворе за време Првог светског рата, и њих 77 што поубијано што повјешано. Свечаност су увеличали и привукли пажњу Дубровачка Грађанска Музика и дубровачки „лумбардијери” са својим „тромбунима” који су „пуцали како мали топови”. Сутрадан ујутро музика је отишла за Никшић, гдје је увеличавала свечаност 60-годишњице Ослобођења Никшића и отварања нове железничке пруге Билеће – Никшић. (7) Соколско друштво Требиње није све до 1939. имало свој дом, иако је било основано 1909. Општина вароши Требиња је друштву поклонила земљиште са почетом грађевином, које је вредело око 100.000 динара. Друштво је наставило градњу уз мале измене. У дому је требала бити смештена велика библиотека и галерија слика песника Јована Дучића. (8)
Соколско друштво Требиње приредило је 2 јула 1939 године излет у Дубровник. Излетнике је дочекао старешина дубровачких сокола Нико Шутић, који им је показао знаменитости словенске Атине. Посетили су Груж и Лапад, а онда су свратили у Дом Чешке деце, где су срдачно примљени. У чланку у „Соколском Гласнику“ истакнуто је да су деца певала неколико словенских песама, за које су били награђени срдачним манифестацијама, које су све дирнуле до суза, јер се ту још болније осећала трагедија чешког народа. При повратку је брат Дробњаковић одржао предавање о значају излета, а брат Станковић о мору и користима од њега. (9) Соколско друштво Требиње приредило је 1939. излет чланства у Цавтат, где су излетници разгледали историјске знаменитости. После су посетили манастир Савину код Херцег Новог, где су поред осталог видели задњи потпис краља Александра. Пред манастиром поклонили су се споменику стрељаних Бокеља у Првом светском рату. Станковић је одржао пригодни говор, а нараштајац В. Јокановић рецитовао је песму „Како умире Далматинац” од Војислава Илића Млађег. Излетници су наставили пут преко Рисна, Тивта и Каменара до Херцег Новог, где су се задржали у разгледању града. За приређивање излета били су заслужна браћа Сава Дробњаковић и Ст. Станковић. (10)
Соколско друштво Требиње прославило је 1939 године Први децембар. У чланку Станка О.Станковића у „Соколском Гласнику” истакнуто је да је то био највећи празник у југословенској историји. После благодарења одржана је свечана седница у Официрском дому. Седницу је отворио старешина друштва Владо Поповић, истакавши важност историјског дана. Соколић Кадир Пашић рецитовао је песму „У соколском дому”. Посланицу Савеза Сокола прочитао је брат Хамид Фазлиновић, а затим су положили завет нови чланови. Нове снаге одважно су приступале застави, да јој се закуну на верност. Брат Дробњаковић рецитовао је песму „Нашим непријатељима”. Свечана забава одржана је 3 децембра 1939 године. На забави је пуковник Бајо Станишић одржао предавање о значају Првог децембра. Остали програм био је састављен од ритмичких вежби и рецитација. Биле су акламиране симболичне вежбе „Вече на шкољу” и „Југославији” коју су изводили мушки нараштај и чланови. У чланку у „Соколском Гласнику” Станко О. Станковић истакао је да су обе вежбе садржавале у себи уметнички изражај дубоке вере у будућност, Југославију и Славију. У позоришном комаду „Хеј, Словени” приказано је присутнима како је тешко бити поробљен и плен других народа. (11)
Соколско друштво Требиње је на свом Народном универзитету организовало предавања до јуна 1940 године, које су требале да се наставе после великих летњих врућина у октобру. Прво предавање о теми : Општи и посебни значај Соколства и његов развој одржао је 26 октобра 1939 године познати соколски радник, члан управе друштва генерал Љубо Р. Новаковић. Пред пуном салом слушалаца, разних професија и доба старости, изнео постанак развој и значај Соколства код свих словенских народа, а нарочито у Југославији.

Предавач је величао и сликовито приказивао шта је све и колико Соколство претрпело и придонело на олтар Отаџбине за ослобођење и уједињење. Соколски покрет назвао је претечом свих оних здравих народних струјања и стремљења ка Југословенству, Словенству, слободи, правди и демократији. Више пута у току предавања нагласио је да су соколи трн у оку спољашњим и унутрашњим непријатељима, који су у соколству видели оне добровољне пионире, који су о свом руху и круху радили на народној њиви и духовном уједињењу, што су мрачњаци са нарочитом планом и задатком ометали. Соколи су радили и свој програм изводили и под много тежим приликама, него што су биле тада, па се нису препали нити одступили од својих циљева. Остала предавања требала су да буду из Соколства и разних области науке, историје, књижевности, уметности и одбране. Предавања су била веома добро посећена. У чланку је истакнуто да је служба народу најузвишенија служба на свету. (12) Соколско друштво у Требињу одржало је 29 децембра 1939. ванредну седницу пленума Управе, на којој се брат Љубо Новаковић, генерал и члан управе друштва опростио са члановима. Генерал је био премештен у Сарајево. Старешина друштва Владо Поповић, поздравио је генерала у свом говору. Између осталог рекао је „Пред годину дана наше соколско лице озарила је велика радост, јер је наш соколски кадар појачао новом и израђеном соколском снагом, у лицу брата Љуба Новаковића, наде, које смо везивали за њега, ни једног часа нису затајиле нити превариле… Многе успјехе и извршене задатке везујемо за његово име и његов ауторитет. …”. Брат Новаковић се бираним речима захвалио на свестраној пажњи која му је увек указивана. Његова сарадња, нарочито у времену, када се приступило изградњи дома, била је врло потребна. Због својих југословенских и словенских идеја је још као официр црногорске војске, био стављен под суд. Као интернирац у Мађарској, живо је радио међу тамошњим заробљеницима, на брисању граница између Црне Горе и Србије. После уједињења посветио се војсци и соколству. У сваком месту, где је био, активно је сарађивао и свуда оставио светао траг за собом. Соколска идеја стално му је лебдела пред очима. Брата Новаковића, требињски соколи су задржали у најлепшој успомени, што је требала да му буде највећа награда за његов пожртвовани и несебични рад. Чланак је био илустрован сликом генерала Новаковића. (13) Српски соко у Требињу основан је 1909 године. Уз Српски соко у Требињу су деловали Хрватски и муслимански соко. Српски соколи у Требињу били су повезани са српским друштвима у Дубровнику још пре Првог светског рата. На II Херцеговачком Српском Соколски Слету учествовала су дубровачка друштва. Сарадња је настављена и у међуратном периоду. После ослобођења и уједињења 1918 године требињски соколи су као део Соколске жупе Мостар радили на оснивању сеоских соколских чета и унапређењу пољопривреде. Соколско друштво Требиње приредило је 30.9. и 1.10. 1933. прву пољопривредну изложбу својих сеоских соколских чета. Друштво Требиње није све до 1939. имало свој дом. Општина вароши Требиња друштву је поклонила земљиште са почетом грађевином. Друштво је наставило градњу уз мале измене. Приликом прославе Првог децембра 1939 године о значају тог датума говорио је пуковник Бајо Станишић. Друштво је на свом Народном универзитету организовало предавања. Прво предавање одржао је генерал Љубо Новаковић. Друштво је приређивало излете. После Априлског рата 1941 године Соколско друштво Требиње било је забрањено.

Напомене :

1. „Српски Соко”, 25 Октобар 1911, Сремски Карловци, бр. 11 и 12, стр. 182; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 34; „Српски соколови у Цавтату”, „Дубровник”, Дубровник, 24. августа 1911, бр. 34, стр. 3;
2. Никола Тоља, „Дубровачки Срби католици, истине и заблуде”, Дубровник, 2011, стр.458;
3. „Српски Соко”, 25 Октобар 1911, Сремски Карловци, бр. 11 и 12, стр. 182; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 34; „Српски соколови у Цавтату”, „Дубровник”, Дубровник, 24. августа 1911, бр. 34, стр. 3;
4. Јово Поповић, Сарајево, „Хисторијат српских соколских друштава у Босни и Херцеговини од 1900 – 1914“, „Споменица II Покрајинског слета Сокола Краљевине Југославије у Сарајеву 1909-1914-1934“, стр. 30-35;
5. Ч.Х, „Соколске приредбе у Требињу”, „Тромесечна седница чета и предаја краљевог венца чети победници”, „Соколски гласник“, Љубљана, 13 октобра 1933, бр. 41, стр. 5;
6. „Извештај Главног одбора Јадранске страже за IV главну скупштину Љубљана, 6-8.9.1935“, стр. 11-12; Раде Вукомановић, „Дубровник”, „Алманах Срби и православље у Далмацији и Дубровнику”, Загреб 1971, стр. 99;
7. Излетник, ,,Славље у Требињу“, ,,Дубровчани на прослави у Требињу“, „Дубровник“, Дубровник, 17 септембра 1938, бр. 37, стр. 2, 4;
8. Станко О.Станковић, „Требиње зида дом!”, „Соколски гласник“, Београд, 23 јуна 1939, бр. 25, стр. 5;
9. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 7 јула 1939, бр. 27, стр. 5;
10. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 28 јула 1939, бр. 30, стр. 3;
11. Ст. О. Станковић, „Соколско друштво Требиње”, „Празник Уједињења у осталим соколским јединицама”, „Соколски Гласник“, Београд, 15 децембар 1939, бр. 50, стр. 3;
12. Ст. О. Станковић, Требиње, „Просветни рад Сокола у Требињу“, „Соколски Гласник”, Београд, 17 новембар 1939, бр. 46, стр. 2;
13. „Одлазак генерала Љуба Новаковића из Требиња”, „Соколски гласник”, Љубљана, 12 јануар 1940, бр. 2, стр. 4;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: