Шарановић покренуо поступак одузимања почасног држављанства Рамају

Премијер Милојко Спајић је тражио, министар унутрашњих послова Данило Шарановић је испунио његов захтјев за покретање поступка одузимања почасног држављанства косовском* бизнисмену Насеру Рамају, пошто га тужилаштво сумњичи за вишемилионску утају пореза.

То су из ресорног министарства потврдили Телевизији Вијести.

Из Центра за грађанско образовање (ЦГО) проблематизују управо то што у поступку додјеле почасног и економског држављанства неријетко изостају безбједносне провјере.

Министарство унутрашњих послова (МУП) покренуло је поступак одузимања почасног држављанств Рамају, пошто је то недавно од ресорног министра Шарановића затражио Спајић.

То произилази из одговора МУП-а који је достављен Телевизији Вијести.

„До 30. априла ове године покренут је један поступак по службеној дужности за губитак црногорског држављанства по сили закона, за лице које је стекло црногорско држављанство пријемом, у складу са чланом 12 Закона о црногорском држављанству, а на основу предлога предсједника Владе и мишљења надлежног министарства“, казали су из МУП.
Њему је Влада некадашњег премијера Дритана Абазовића додијелила почасно држављанство 2023. године, под образложењем да је један од инвеститора комплекса „Порто Будва“, вриједног 80 милиона евра.

Из ЦГО указују да је ово посљедица системски неуређеног поступка додјеле овог држављанства.

„Интерес за његов пријем у држављанство није био објашњен. Од укупно пар хиљада држављанстава, поступак безбједносне провјере од стране Агенције за националну безбједност спроведен је у случају око 880 лица“, рекао је Дамир Суљевић из ЦГО.

Рамај је само једна од 313 особа које су почасно држављанство стекле због посебног значаја за државни, научни, привредни, културни, економски, спортски и други интерес Црне Горе у претходних 15 година.

У ЦГО-у не споре да је било оправданих и позитивних примјера додјеле почасних држављанстава, али указују и на супротне.

„Случајеви додјеле држављанства једном од свештеника Српске православне цркве Светку Ракети гдје заиста није дато образложење интереса Црне Горе да то лице прими у држављанство, затим имали смо случај држављанства радника који су ангажовани по уговору о дјелу у неком од министарстава. Имали смо случајева када су та држављаства давана због спортског интереса, а тај спортски интерес није видљив“, казао је Суљевић.

А економских пасоша, у замјену за инвестиције, дато је много више – чак 2.824, од 2019. до краја априла ове године.

Након упозорења Европске уније да на овај начин у Црну Гору може ући и сумњиви капитал, програм економског дрзављанства формално је окончан крајем 2022. године, али се поднијете апликације и даље обрађују.

„Када су у питању економска држављанства, тај број је ограничен на двије хиљаде држављанстава и тај број је, према подацима ЦГО-а, још у септембру прошле године пробијен“, рекао је Суљевић.

А додјелом економских пасоша Црна Гора је добила 412 милиона еура, од чега највише – преко 250 и по милиона за пројекте у области туризма и пољопривреде.
Према оптужници тужилаштва коју је потврдио которски Основни суд, Рамај се терети за учешће у утаји више од 2,2 милиона евра пореза.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: