САНУ: Због лоших услова угрожена вриједна грађа

Канцеларије су претворене у депое, а полице и ормани са грађом покривени су пластичним фолијама, јер се једне ноћи десило да је мокри чвор процурио и вода је почела да се излива на рукописну грађу Иве Андрића.

Управник Архива САНУ академик Василије Крестић наводи да по обиму он не спада у ред великих архива и међу последњима је у Србији, али по вредности грађе коју чува спада међу архиве који чувају најдрагоценије материјале наше културне прошлости.

У неколико депоа, који су заправо канцеларије, чувају се архивски списи Друштва српске словесности, Српског ученог друштва, Српске краљевске академије, Српске академије и данашње САНУ, као и четири збирке као посебне целине – Стара, Историјска, Етнографска и Оријентална.

После бомбардовања Народне библиотеке Србије у априлу 1941. Архив САНУ поседује најдрагоценију збирку старих рукописа који потичу од 13. до 19. века, међу којима су Дечанска хрисовуља, Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића, житија краљева и архиепископа, и која је због старости и неадекватних услова чувања и најугроженија.

Дечанска хрисовуља један је од најстаријих рукописа у Архиву САНУ, набављена 1929, али је део недостајао и пре 20-ак година је откупљен од једног библиофила у Великој Британији за 17.000 марака.

У Архиву се може видети и Закон о рудницима у повезу необичног орјенталног изгледа, Данилов зборник са житијима краљева и археипископа који је манастир Хиландар даровао краљу Александру, Карађорђев протокол из Првог српског устанка са кратком садржином писама које је Крађорђе слао кнезовима, али и писмо Томе Вичића Перишића којим одбија да постане члан Српског ученог друштва: „Никакву ползу не могу Друштву допринети и молим да ме од тог посла поштедите и да ме не приморавате да се тог посла примим. Благодарим на тој почасти“.

Архив чува и рукописе породице Обреновић, заоставштину – Вука Караџића, Николе Пашића, Бранка Ћопића, Милутина Миланковића, Иве Андрића, Виктора Новака, Александра Белића…

Из Етнографске збирке Крестић издваја заоставштину Веселина Чајкановића, Јована Ердељановића, Дене Дебељковића и Радослава Павловића, док се у Орјенталној збирци налази грађа на турском и арапском језику из периода од 15. до 20. века.

Архив САНУ је преузео и грађу некадашњег Архива Историјског института, те чува списе Јована Ристића, Матије Бана, Владимира Љотића, Константина Николајевића, Милана Ð. Милићевића и Чедомиља Мијатовића, новинске чланке о Србији у иностраној штампи за време Првог светског рата.

Крестић за Танјуг наводи да је мимо свих архивистичких прописа та грађа разбацана, због чега је тешко одржавати неопходне климатске услове, нису у могућности ни прозоре да замене јер би то утицало на изглед фасаде.

„Све то скупа говори о томе да је Архив зрео за пресељење. Наша Академија је много инсистирала на томе пре 30 година и урађен је пројекат за нову зграду у Јакшићевој улици која би имала пет спратова и три под земљом која би била повезана пасарелама са зградом САНУ. Све је било спремно за градњу, али је тада дошло до меморандумске афере и тадашња власт нас је казнила тако што је одустала од изградње“, рекао је Крестић.

У мају Архив САНУ је из Руске националне библиотеке у Петрограду добио електронску колекцију старих средњовековних српских рукописа насталих измеду 12. и 16. века, а недавно отворени Аудиовизуелни архив и Центар за дигитализацију САНУ требало би да дигитализује све што Архив САНУ чува.

Крестић сматра да је важно да се дигитализација одвија хронолошки јер су најстарији рукописи најугроженији.

У нади да је САНУ након 30 година „одслужила своју казну због Меморандума“ и да ће актуелна власт чути „вапај за спас вредне грађе“, Крестић се радује сваком новом рукопису којим обогате своју збирку.

„Пре месец дана дошао је известан господин Бранковић који нам је донео неколико рукописа Љубомира Давидовића и међу њима записник са седнице још неконституисане српске владе из 1918. где је расправљано о томе ко ће бити председник владе, ко ће нас представљати на Конференцији мира у Паризу, ко ће бити министар спољних послова, а ко министар унутрашњих послова. На том скупу се већ видело да је дошло до неспоразума око будућих министарских портфеља“, рекао је Крестић.

Додаје да има доста породица у Београду које „љубоморно чувају вредне материјале, али повремено нам понуде на поклон или откуп“.

Наглашава да је важно да такви документи остану у земљи јер се често дешава да их странци са више пара откупе и однесу.

Извор: РТС