Шаиновић: У Рамбујеу су тражили да пристанемо на НАТО окупацију целе Југославије
Никола Шаиновић
Некадашњи потпредседник Владе СР Југославије Никола Шаиновић у ауторском тексту за Косово Онлајн објашњава како су изгледали преговори у Рамбујеу пре 22 године, каква је била улога Мадлен Олбрајт и да су услови били тако постављени да Београд никако није могао да их прихвати.
Преговори у Рамбујеу и њихова завршница у Паризу су организована припрема за уручење ултиматума.
Наши људи кад нешто желе да објасне кажу: „Чекај, да почнемо од краја“. У овом случају крај је ултиматум који је Холбрук саопштио председнику Милошевићу: „Потпиши Рамбује или бомбардујемо“. Даљи ток знамо.
О тим преговорима се до сада много писало. Познато је много детаља али ових дана, 22 године касније, треба подсетити на њихов главни ток. Већ је објашњено да стварних преговора није било јер се две делегације нису састајале. Посредничка тројка Хил, Петрич, Мајорски такође није изнела концепт решења који би требало да садржи два главна питања: суверенитет и аутономију. Када би тај концепт усагласили прешло би се на преговоре о детаљима регулисања оба питања. Тако се припремао Дејтон. Концепт се усаглашавао месецима пре него што се отишло на преговоре. Претходно је договорено да суверенитет носи БиХ а да Федерација БиХ и Република Српска деле територију 51 : 49. Онда су преговори у Дејтону решавали детаље и донели мир
По доласку у Рамбује ми смо тражили исто. Првих десет дана и ноћи нисмо могли да се изборимо да је то уопште на дневном реду. Уместо тога добили смо текстове о функционисању општина, економије, омбуцмана…тражено је да се изјашњавамо о тим детаљима.
На наше упорно инсистирање да се прво дефинише држава па онда покрајина у њој, добијали смо само један одговор: „Ви сте тотално не кооперативни, да ли знате шта вам прети“. Наравно да смо знали јер је НАТО јавну одлуку о бомбардовању донео још октобра 98. Споразум Милошевић – Холбрук је одлуку суспендовао али је није укинуо. Она нам је висио над главом.
Десете ноћи летим за Београд да објасним руководству државе да ће нас оптужити за опструкцију, прекинути преговоре и почети бомбардовање. У Београду је током ноћи договорено да наставимо разговоре „из средине“ очекујући да ће се питање суверенитета неминовно појавити касније.
Разговор о секундарним питањима нам је унео велику нервозу због опасности да разговарајући о детаљима и прихватајући неке њихове елементе не поставимо „шине“ за главно решење па да нам кажу тако сте усвојили делове па не можете да одбијете целину. Свесни тога ми смо ширили причу чекајући да се појави главни предлог а они су одговорили притисцима уводећи тешку артиљерију, уместо Кристофера Хила сада нас убеђује Мадлен Олбрајт па министри Немачке, Британије и Француске, Фишер, Кук и Ведрин. Они не говоре шта је план него кажу да је ово историјска прилика да спасимо српски народ и да треба да прихватимо то што нам се нуди, а не кажу шта.
Da je Srbija potpisala sta su zeljele SAD NATO baza ne bi bila na KiM vec pored Beograda a to znaci potpuna okupacija i potpuno odsjecanje Srbije od Rusije… Da im dodje NATO nikad Srbija ne bi imala vojne vjezbe sa Rusima i nikad ne bi dobila ni metak iz Rusije a kamo li tenk ili avion… Vjerovatno bi unistili i sve fabrike oruzja kao sto su u Republici Srpskoj … Npr.u koloniji BiH kad su vojne stvari u pitanju NATO se sve pita od 1995.- (da li si cuo za EUFOR bazu Butmir kod Sarajeva ?)
Па ево, 2021. је и окупација НАТО.
СОФА споразум, ИПАП споразум . Шта је то ?
Потписали су те споразуме министри Владе Србије, у којој је био и СПС.
А Космет није тренутно део Србије de facto. De jure јесте.