• Издвојено
• Политика

САД: Нисмо изгубили битку на Балкану, али брине нас руски центар у Србији

1 min read

8 година ‎ Агенције

САД су забринуте због изградње руског хуманитарног центра у Србији и потенцијалног специјалног статуса за особље који је Русија тражила, изјавио је високи званичник Стејт дипартмента задужен за Европу и Евроазију Хојт Брајан Ји.

Илустрација

САД су забринуте због изградње руског хуманитарног центра у Србији и потенцијалног специјалног статуса за особље који је Русија тражила, изјавио је високи званичник Стејт дипартмента задужен за Европу и Евроазију Хојт Брајан Ји.

Он је на претресу о ситуацији у Југоисточној Европи, одржаном у Пододбору за европску и регионалну безбедносну сарадњу у Сенату, објаснио да је од виталног значаја за САД да Србија иде ка ЕУ, иако има културолошке и историјске везе са Русијом, преноси Глас Америке.

„Брине ме такозвани хуманитарни центар, не због онога што је сада, него због онога што би могао да постане. Поготово ако Србија испуни оно што је Русија тражила: специјални статус и имунитет за своје особље. Не верујемо да Русија има добре намере да помогне Балкану да иде ка ЕУ“, рекао је Ји.

Према његовим речима, Центар у Нишу, близу границе са Косовом, где САД имају око 600 америчких војника и 4.000 припадника НАТО мировних снага није позитиван помак.

„Важно је, и то уверење делимо са Владом Србије, да Србија има потпуну контролу над својом територијом и свега што је на њој. Ако дозволи Русији да оформи центар за шпијунажу, изгубиће контролу над делом своје територије“, рекао је Хојт Ји.

Русија, како каже, користи зависност Западног Балкана од њеног гаса, као и слабости тамошњих држава: корупцију, неслободне медије, тензије међу суседима.

„Тренд је забрињавајући, али не мислим да смо изгубили битку. Црна Гора је успела да се одупре утицају Русије, видимо да се и ситуација у Македонији стабилизовала уз нашу и помоћ ЕУ“, каже Ји.

Потпредседник Пододбора, сенатор Крис Марфи оцењује, међутим, да предлог буџета САД не говори у прилог већем америчком присуству на Балкану.

Подсећа да су фондови за страну помоћ за Албанију смањени за 98 одсто, Хрватску 60 одсто, Косово 48 одст, БиХ и Македонију за по 40 одсто, Црну Гору 34, а Србију 31 одсто.

Ипак, и сенатори и учесници претреса сматрају да је, осим финансијске, важна и дипломатска подршка САД Западном Балкану.

Извршни потпредседник Атланстког савета Дејмон Вилсон је оценио да „америчка равнодушност данас може да изазове кризу сутра“ и подсетио да и ЕУ има своје проблеме, те да је Балкан зато препуштен Русији.

„Време је да се ангажујемо на томе да све балканске земље спроведу реформе и да могу да постану чланице НАТО-а. Да осигурано да чланство Црне Горе буде успешно и да размислимо о дугорочном америчком војном присуству у региону. Стално присуство америчких у оквиру НАТО снага на Косову може да спречи утицај Русије“, каже Вилсон.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: