Ruske snage ulaze u Ukrajinu u roku od 48 časova?
Vojska Ruske Federacije ulazi na teritoriju Ukrajine, ako se u roku od 48 časova ne obustave napadi ekstremista na rusko stanovništvo u Istočnoj Ukrajini, prenose pojedine agencije. Misija ruske vojske biće striktno da zaštiti stanovništvo.
S druge strane u Lugansku, je opšta mobilizacija stanovništva, i pored prijetnji od strane hunte iz Kijeva.
Valerij Bolotov, narodni guvenrer Luganska izdao je naredbu o vanrednom stanju, napominjući da Kijevu nije stalo do mirnog rešenja situacije.
,,Desetine su ubijene u Slavjansku i Kramatorsku, a desetine spaljene žive u Odesi“, rekao je Bolotov.
Bolotov je fašiste iz ,,Desnog sektora“ proglasio za ilegalni pokret, i time stavio van zakona njihovo funkcionisanje u pokrajini Lugansk.
Rusi u Ukrajinu (kijevsku Rusiju) , a Srbi na Kosmet i Krajinu
Mi ne podrazumevamo vođenje borbenih dejstava, nego samo mirovnu operaciju, a za to će biti dovoljne jedinice za specijalne operacije, tj. brigade specijalne namene. To su borci na „Tigrovima“ kojima bi se pridružile motorizovane jedinice na oklopnim borbenim vozilima ili padobranske desantne jedinice. Uz to će biti potrebna podrška iz vazduha uz pomoć helikoptera, kao i sredstva Pogranične službe Federalne službe bezbednosti za kontrolu administrativne granice, a takođe oružane jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova za osiguranje bezbednosti na zaštićenoj teritoriji. Lokalne snage samoodbrane zajedno sa lokalnom policijom, dobrovoljcima Donbasa i drugim oružanim strukturama Donjecke i Luganske Oblasti treba da razoružaju ‘Desni sektor’ i sve ostale naoružane jurišnike“, objasnio je bivši načelnik obaveštajnih formacija.
Po njegovim rečima, sve pomenute vojne jedinice treba da budu spremne da u roku od jednog sata pristupe izvršavanju borbenog zadatka i da ga za nekoliko časova u potpunosti izvrše. „Za nekoliko časova se sve može blokirati. Najpre se vojnici desantiraju iz helikoptera i zauzimaju položaje na svim glavnim pravcima. Posle toga stiže pešadija. Razoružavanje obavljaju snage narodne samoodbrane. Dovoljno je blokirati puteve, a zatim deluje samoodbrana, a ruske jedinice joj pružaju podršku i pokrivaju je“, opisao je Kančukov mogući scenario ulaska ruskih trupa.
On je takođe izrazio uverenje da u slučaju takvog razvoja događaja ukrajinske jedinice neće pružati otpor, nego će čak preći na rusku stranu. „Oružane snage Ukrajine će se predati u svojim kasarnama i neće pružiti otpor mirovnim snagama. U slučaju pružanja otpora preduzimaju se adekvatne mere“, objasnio je general-major.
„Ukrajinska armija nije spremna za rat“
Konstantin Sivkov, kapetan prve klase u rezervi i potpredsednik Akademije geopolitičkih problema, takođe je za vz.ru izjavio da niko u Ukrajini neće pružiti ozbiljan otpor ruskim trupama.
„Za to su potrebni vojnici koji su spremni da ratuju, a ne šačica naoružanih ljudi koji ispale nekoliko metaka i pobegnu. Ako se neko i suprotstavi, ne mislim da će to biti veoma snažan otpor. Moguće je da će biti problema prilikom prelaska kanala i rovova koji su tamo sada iskopani, ali mislim da će ih vojska jednostavno zaobići“, rekao je Sivkov.
Scenariji potencijalne mirovne operacije ruske vojske u Ukrajini
29. april 2014. Marina Baltačeva, vz.ru
Ruski vojni eksperti, uključujući i dva bivša rukovodioca Generalštaba oružanih snaga Rusije, izneli su svoje viđenje moguće mirovne operacije ruske vojske u Ukrajini. Penzionisani oficiri smatraju da ukrajinska armija ne bi pružila ozbiljan otpor, i svoje prognoze obrazlažu trenutnim razvojem događaja na terenu.
Vid Malivuk
N e v e s i nj e
MILO PROTIV RODA I RUSIJE
Zakukala Vila Ravijojla –
Glasom bolnim na gori Lovćenu!
Suze joj se razlile po licu,
A dugu je kosu do pojasa,
Svu rasplela, jer je žalost muči!
Teško joj je zbog srpskoga roda,
Muka na njeg’ smrtno usmerena,
Usmerena sa svakoje strane,
A tu muku Milo rasplamsava,
Taj nesrećni Đukanović Milo,
Koji sedi na vladarskom tronu,
A na tronu usred Podgorice,
Podgorice srpske prestonice.
On je Srbin Srpstvo ne priznaje,
Odriče se svojih prađedova,
Čije sablje odsekle bi glavu,
Svakom onom ko izdaje Srpstvo.
A izdaje Milo se ne stidi,
Neg’ pomaže srpske dušmanine.
Kad Ameri, Nemci i Francuzi,
I Englezi bezbožnici prvi,
A sa njima drugi Evropljani,
Evropljani sa zapadne strane
A i Turci udruženi s njima,
Krvoločnu poslali su vojsku,
U hiljadu devetoj stotini
Devedeset devetoj godini –
Protiv malih srpskijeh zemalja,
Protiv slavne Moravske Srbije
I viteške zemlje Crnogorac’,
To zločinstvo Milo podržava,
Protiv svoga srpskoga naroda.
To pokaza kada su dušmani,
S vojskom ušli na Kosovo ravno,
A Srbi im to su dozvolili,
Jer pred Bogom dušmanin se kleo,
Da će Zapad s vojskom na Kosovu,
Sačuvati Srbe od Šiptara
I Šiptare odmah razoružat’.
Takvu reč je Zapad pogazio,
Zločince je šiptarske podrž’o
I Kosovo srpsko okupir’o,
Te javio celom svetu odmah,
Da Kosovo u Srbiji nije,
Da na njemu srpskih crkvi nema,
Neg’ kultura da je sva šiptarska.
Takav zločin nad narodom srpskim,
Podržava Milo Đukanović.
On priznaje ropstvo nad Srbima
Okupator njemu omilio,
Pa poziva šiptarske zločince,
Da izgrade šiptarsku državu,
Da je grade na Kosovu srpskom,
Na kojem su šiptarski zločinci
Porušili srpske svete crkve
I uz crkve svete manastire,
Kakvih nema u zemlji Nemačkoj,
Kakvih nema na engleskoj Temzi,
Kakvih nema na francuskoj Seni,
Kakvih nema u papinom Rimu,
Jer hramovi srpski na Kosovu,
Građeni su u stolećim’ prvim,
A u prvim po rođenju Hrista,
Kad je Zapad bio u paganstvu
I daleko od hrišćanske vere.
Milo traži šiptarsku državu,
A državu na Kosovu srpskom,
Gde zločinci vođeni Tačijem,
A zločinci roda šiptarskoga,
Žive Srbe sekli na komade,
Vadili im srca i bubrege,
Da srcima i bubrezim’ srpskim,
Bolesnike leče na Zapadu –
Da im srpska srca ugrađuju,
Ugrađuju u bolesne grudi.
E takvim je Milo obećao,
Baš poslati svoje diplomate,
Da priznaju Tačija zločinca.
Diplomati srpske Podgorice
Baš će predat’ tom Tačiju pismo,
A u pismu stojaće poruka,
Da Kosovo srpsko više nije.
Uz sve ovo Milo Đukanović
Podržava zločine Zapada.
A i onaj kad se kolju deca,
Srpska deca slavne Crne Gore.
Zapamtite dokle sunce sija,
Kada Zapad Srbe napadnuo
U hiljadu devetoj stotini
Devedeset devetoj godini –
Nad Murinom kršne Crne Gore,
Nemačke se bombe ustremiše,
Na civilno srpsko stanovništvo,
Među mnogim bomba je raznela,
A raznelo malog Miroslava,
Dete drago kuće Kneževića.
Oko toga Milovi glavari,
A glavari bez pameti svoje,
Ne kriviše državu Nemačku,
Što joj vojska ubi Miroslava,
Nego krive srpske državnike,
Što seđaše u Belome Gradu –
Što Kosovo sami nisu dali,
Nisu dali dušmanu šiptarskom,
Pa su Nemci zato ubijali,
Ubijali decu crnogorsku.
Tu se Milo i njegove sluge,
Ogrešiše pred Gospodom Bogom,
Prećutaše zločine Zapada,
Od kojih su Srbi umirali,
Umirali u velikom broju.
Od tog dana kad su Zapadnjaci
Napadali svaku zemlju srpsku,
A od Tise i Dunava silna,
Pa do srpskog Jadranskoga mora.
A tada su osamdeset dana,
Sve trovali po zemljama srpskim,
Letilice bacale su otrov,
Takav otrov nema u Đavala.
Njim se truje i vazduh i trava,
A i nežne biljke u njivama,
Pa i svaki izvor vode pitke,
Njim se truje kiša i mećava,
A i dašak svakog lakog vetra.
Od tog Srbi umiru masovno,
Na godinu deset hiljad duša.
Ti zlikovci to nam učiniše,
A zlikovci sa zapadne strane,
Što stolica njima je u Brislu –
I u Brislu i u Vašingtonu.
A Milo se podanički javi,
Te obeća da ih tužit’ neće,
Niti tražit’ da isplate štetu,
Kojom mnoge Srbe pokopaše,
Il’ za veke teško razboleše.
Neće tražit’ da se šteta plati,
Što dušmani sve su razorili,
Porušili škole i bolnice,
Uz bolnice i hramove svete,
Na Kosovu stotinu trideset.
Porušili pruge i mostove,
Porušili najveće fabrike
I stanove, a i kuće srpske,
Od severa pa do krajnjeg juga.
E takvim se Milo ispoklanja,
Te im pomoć svakojaku nudi.
Nudi Milo srpsku vojsku njima,
Koja će se stavit’ pod komandu,
Pod komandu švapskih generla,
Koji ništa drugo ne spremaju,
Neg’ da jurnu opet na Rusiju,
Da Rusiji Sibir otimaju,
Da se tamo zlata napljačkaju,
A i zlata, a i dijamanat’
I velikih naftinih tokova,
I još većih izvora sa gasom.
Ao Milo, zar si tako grešan?
Zar ne pamtiš reči Njegoševe,
Kad je srpskom rodu poručio,
Da su Rusi braća nam starija,
Da se bratac poštovati mora,
Jer taj bratac Srbe je spasav’o!
Spasavao od turskoga noža.
A Srbe su Rusi zaštitili,
Da ih Nemci prethodnih stoleća
Ne pretvore u narode druge,
Pravoslavnu veru ne ugase,
Da im srpsko ime ne izbrišu,
Da im srpski jezik ne uklone –
Na kojem su pesme napisane,
A junačke pesme iz prošlosti,
Kad su Srbi vitezovi bili,
Kad su Srbi pismo izumeli
I iz Vinče pismo odaslali,
Odaslali svakome narodu,
A na svakoj toj zemljinoj šari,
Od Londona do Melburna grada,
Do Melburna zemlje australske.
A ti Milo danas želiš činit’
Zlo činiti i Srbima svojim,
A činiti i braći Rusima,
Želiš srpsko ime izbrisati,
Želiš srpski jezik ukloniti,
Srpske crkve ti zatvaraš redom,
A monahe srpske i progoniš,
Te nemačku politiku vodiš
I nemačku i rimskoga pape,
Koji davno krenuše na Srbe,
Da istrebe Srbe na Blakanu,
Te ih klali u dva svetska rata,
A u tome dvadesetom veku.
Zato kuka Vila Ravijojla –
Glasom bolnim na gori Lovćenu!
Suze joj se razlile po licu,
A dugu je kosu do pojasa,
Svu rasplela, jer je žalost muči!
Teško joj je zbog srpskoga roda,
Muka na njeg’ smrtno usmerena,
Usmerena sa svakoje strane,
A tu muku Milo rasplamsava,
Taj nesrećni Đukanović Milo,
Koji sedi na vladarskom tronu,
A na tronu usred Podgorice,
Podgorice srpske prestonice.
On je Srbin Srpstvo ne priznaje,
Odriče se svojih prađedova,
Čije sablje odsekle bi glavu,
Svakom onom ko izdaje Srpstvo.
A izdaje Milo se ne stidi,
Neg’ pomaže srpske dušmanine.
Zato Vila glasno podviknula
I preklinje Srbe sveukpno –
Da na tronu promenu vladara,
A na tronu usred Podgorice,
Podgorice srpske prestonice –
Da biraju časnoga vladara,
Koji Srpstvo hoće poštovati,
Poštovati i čuvati Srbe
I grliti svog rođenog brata,
Svoga brata Rusa junačkoga,
Koji jeste srpski brat stariji –
Kako je to Njegoš objasnio,
Kad je Srpstvo nebu uzdizao –
I dušmanske namere sprečav’o,
Sprečavao britkom sjajnom sabljom
A i svojom porukom u pesmi,
A u onoj čuvenog naslova,
„Gorski vjenac“ pesma mu se zove!
Nevesinje, 6. april 7522 (2014)
REPUBLIKA SRPSKA KRAJINA
VLADA I SKUPŠTINA U PROGONSTVU
11070 Zemun, Magistratski trg 3 – Tel. 34-27-044, [email protected]
Br. 1713/14 – 11. mart 7522 (2014)
AMBASADORIMA SLOVENSKIH DRŽAVA U BEOGRADU
KANCELAR NEMAČKE – STVORITI NERUSKE UKRAJINCE
SLOVENI! SVI POD JEDNU ZASTAVU!
Vaše Ekselencije,
U ime Vlade i Skupštine Republike Srpske Krajine, u ime 800.000 prognanih Srba iz Republike Srpske Krajine (Zone pod zaštitom UN) i Hrvatske i u ime prognanih Srba i Roma s Kosova i Metohije, podsećamo vas, da su slovenski državnici i naučnici (poslednja dva stoleća, a i mnogo ranije) bili nedorasli u sprečavanju stradanja svojih naroda. Slovenski državnici nisu prepoznavali germansku, romansku i vatikansku nemilosrdnu kolonijalnu i genocidnu strategiju protiv Slovena i drugih naroda, nego su cenili, da sa Zapada stiže samo demokratija i visoka kultura!
Najjezivija je činjenica, da je Zapad, s Vatikanom, stvorio hrvatsku naciju – da bi je koristio protiv Srbije i ukrajinsku naciju- da bi je koristio protiv Rusije. Ovaj put Vam dostavljamo plan o pretvaranju Rusa (Malorusa) u neruske Ukrajince, a taj plan je jasno izložio kancelar Nemačke u drugoj polovine 19.stoleća, priznajući, da i u Rusiji i u Ukrajini živi jedan narod – RUSKI:
„Snaga Rusije može biti potkopana samo ako se od nje odvoji Ukrajina. Oni koji žele to da urade ne samo da ih moraju odvojiti, već Ukrajinu moraju suprotstaviti Rusiji, zakrviti dva dela jednog naroda i gledati kako brat ubija brata. Da bi to ostvarili potrebno je pronaći i odgojiti izdajnike među nacionalom elitom i uz pomoć njih izmeniti samosvest jednog dela velikog naroda do takvog nivoa da mrze sve rusko, da mrze svoj rod, a da to i ne znaju. Ostalo će učiniti vreme“.
(Oto fon Bizmark (1815-1898) – nemački kancelar).
Ovaj podmukli protivslovenski plan su podržavali u Ukrajini plaćenici sa Zapada, a oni su, u početku, bili najbrojniji iz redova neslovenskih naroda. O tome je pisao srpski dnevni list „Politika“, u Beogradu, 10. marta 1914. godine, pod naslovom:
„JEDNA KRATKA AUSTRIJSKA RADOST“
„Sutradan, posle proslave stogodišnjice znamenitog maloruskog pesnika Ševčenka, bečki listovi su razdragano rastelalili, da je, na toj proslavi u Kijevu, došlo do velikih demonstracija, na kojima se klicalo: ‘DOLE RUSIJA! ŽIVELA AUSTRIJA!’ to su se, tvrdili su listovi u Beču, bunili protiv Rusije pravi Rusi i porobljeni Malorusi. Demonstracija u Kijevu je odista bilo. Morala se umešati i policija. Uhapšeni su demonstranti i kada su saslušani, videlo se, da među njima nema nijednog jedinog Rusa i Malorusa. Sve su to bili Jevreji, Jermeni, Poljaci, Gruzini… Za čiji su račun oni dizali dreku, nije teško pogoditi!“
Pitanje ima odgovor – dizali su bunu za kolonijalne države Zapadne Evrope i Rimokatoličku crkvu u Rimu. A danas je jasno, da su mnogi Srbi podlegli paklenom planu Nemačke i Austrije, pa su se počeli predstavljati Hrvatima, podlegli su i mnogi Rusi, pa su se počeli predstavljati Ukrajinicima!
Ovo su nepobitne činjenice, te ako se Sloveni, zajednički, ne odupru kolonijalnoj (globalističkoj) protivslovenskoj nameri Vatikana i članica NATO i EU, doći će do milionskih slovenskih žrtava, kako se to desilo u Prvom i Drugom svetskom ratu i u vreme NATO trovanja radiacijom srpskih zemalja od 1990. do 1999..
Vaše Ekselencije,
Ovo Vam pišemo za opšteslovensko dobro, te molimo, da sadržaj prosledite vladama, predsednicima i parlamentima.
SLOVENI! SVI POD JEDNU ZASTAVU!
Milorad Buha, premijer
Dipl. inž Rajko Ležaić, predsednik Skupštine